Do sada nijedan dopis, komunikacija ili neformalni razgovor nije ukazivao na eventualne namjere Brisela da Crnu Goru uveže u neku vrstu regionalnog paketa, rekla je Gordana Đurović, potpredsjednik crnogorske Vlade za evropske integracije, komentarišući ocjene koje se povremeno mogu čuti u javnosti. Među njima je i izjava Džudi Bat, eksperta Instituta za bezbjednosne studije Evropske unije, koja je nedavno upozorila da postoji opasnost da Evropska unija za zemlje Balkana na njihovom putu evro-integracije primjeni takozvani regionalni pristup. Gordana Đurović kaže da je istina da postoje rezerve i strahovanja u domaćoj javnosti među političarima, ali i neke koje su sadržane u pojedinim analizama koje dolaze iz Evropske unije i zemalja regiona:
„Zemlje koje su bliže procesu pregovaranju učlanjenja su nekako u svemu tome više nezadovoljne. Zemlje koje idu sporije i koje imaju još uvijek neke velike političke barijere ne postavljaju to kao najviši na listi prioriteta zemlje. U svakom slučaju, mislim da je bilo koja promjena principa regate jako negativna za dinamiku pridruživanja i da bi dovela do usporavanja procesa i efekat čekanja sam po sebi je dekuražirajući. Mislim da Evropska komisija nema takav pristup i da nijedna institucija nije poslala takvu poruku prema nama.“
Novopostavljeni sekretar Sekretarijata za evropske integracije Ana Vukadinović je odgovorila na pitanje da li je Sekretarijat pripremio plan aktivnosti koji bi predstavljao neku vrstu preventivnog djelovanja u smislu predupređivanja uvezivanja Crne Gore sa drugim zemljama regiona koje se takođe nalaze u procesu približavanja Evropskoj uniji:
„Evropa sama nije nikada rekla niti dala neke nagovještaje da postoji princip karavana. Bugarska i Rumunija su ušle kao samo dvije članice. Više nema onog grupnog ulaska u Evropsku komisiju i razmatraju se pojedinačni i drugi slučajevi drugih zemalja. Tako da sve vodi tome da se zaista radi o principu regate. Crna Gora sama nastoji da dalje ide po principu regate, a mi se trudimo i da ti pozitivni signali koje upućujemo ne budu zasnovani samo na priči, već na realnim reformama koje smo postigli, da vidimo koje su zaista stvari koje moramo poboljšati i da baš te stvari mijenjamo. Ići ćemo i na razvoj komunikacione strategije i uključivanje šireg društva u Crnoj Gori“.
Iako su tehnički pregovori o sadržaju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, od skoro 140 članova, sedam protokola i još toliko aneksa, okončani 1. decembra, parafiranje je odloženo jer, navodno, nije osnovana nezavisna Agencija za zaštitu konkurencije i zbog ocjene da unapređenje administrativnih kapaciteta u Upravi carina nije definisano na zadovoljavajući način, što se u pojedinim krugovima protumačilo kao politička odluka, čiji je cilj da Crna Gora čeka Srbiju, odnosno tamošnje januarske izbore. Potpredsjednik Vlade Gordana Đurović je rekla da su strahovanja koja se javljaju rezultat gubljenja volje za završetak evropske agende za implementaciju evropskih preporuka, ako postoji blokada za koju
„Mi apsolutno ne doživljavamo nijednu evropsku preporuku kao neku opomenu da proces može da ide sporije. Naprotiv, ja mislim da mi čak već sad imamo i situaciju da neke zemlje Evropske unije kažu kako to Crna Gora ima toliko podrške, kako ona sad odjednom može da ide tako brže, u smislu, kao da to ide, nešto baš, previše lako za Crnu Goru: dobila je nezavisnost, završila prve izbore, dobila odmah pregovaračku direktivu, ispregovarala Sporazum, sad već nagovještava da će aplicirati za zemlju kandidata... Iznutra, iz Evropske unije, neke zemlje, koje tek prepoznaju Crnu Goru kao nezavisnu državu na mapi Evrope, smatraju da je to neka velika protekcija, da je to nešto što smo mi ostvarili onako, nezasluženo.“
„Zemlje koje su bliže procesu pregovaranju učlanjenja su nekako u svemu tome više nezadovoljne. Zemlje koje idu sporije i koje imaju još uvijek neke velike političke barijere ne postavljaju to kao najviši na listi prioriteta zemlje. U svakom slučaju, mislim da je bilo koja promjena principa regate jako negativna za dinamiku pridruživanja i da bi dovela do usporavanja procesa i efekat čekanja sam po sebi je dekuražirajući. Mislim da Evropska komisija nema takav pristup i da nijedna institucija nije poslala takvu poruku prema nama.“
Novopostavljeni sekretar Sekretarijata za evropske integracije Ana Vukadinović je odgovorila na pitanje da li je Sekretarijat pripremio plan aktivnosti koji bi predstavljao neku vrstu preventivnog djelovanja u smislu predupređivanja uvezivanja Crne Gore sa drugim zemljama regiona koje se takođe nalaze u procesu približavanja Evropskoj uniji:
„Evropa sama nije nikada rekla niti dala neke nagovještaje da postoji princip karavana. Bugarska i Rumunija su ušle kao samo dvije članice. Više nema onog grupnog ulaska u Evropsku komisiju i razmatraju se pojedinačni i drugi slučajevi drugih zemalja. Tako da sve vodi tome da se zaista radi o principu regate. Crna Gora sama nastoji da dalje ide po principu regate, a mi se trudimo i da ti pozitivni signali koje upućujemo ne budu zasnovani samo na priči, već na realnim reformama koje smo postigli, da vidimo koje su zaista stvari koje moramo poboljšati i da baš te stvari mijenjamo. Ići ćemo i na razvoj komunikacione strategije i uključivanje šireg društva u Crnoj Gori“.
Iako su tehnički pregovori o sadržaju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, od skoro 140 članova, sedam protokola i još toliko aneksa, okončani 1. decembra, parafiranje je odloženo jer, navodno, nije osnovana nezavisna Agencija za zaštitu konkurencije i zbog ocjene da unapređenje administrativnih kapaciteta u Upravi carina nije definisano na zadovoljavajući način, što se u pojedinim krugovima protumačilo kao politička odluka, čiji je cilj da Crna Gora čeka Srbiju, odnosno tamošnje januarske izbore. Potpredsjednik Vlade Gordana Đurović je rekla da su strahovanja koja se javljaju rezultat gubljenja volje za završetak evropske agende za implementaciju evropskih preporuka, ako postoji blokada za koju
„Mi apsolutno ne doživljavamo nijednu evropsku preporuku kao neku opomenu da proces može da ide sporije. Naprotiv, ja mislim da mi čak već sad imamo i situaciju da neke zemlje Evropske unije kažu kako to Crna Gora ima toliko podrške, kako ona sad odjednom može da ide tako brže, u smislu, kao da to ide, nešto baš, previše lako za Crnu Goru: dobila je nezavisnost, završila prve izbore, dobila odmah pregovaračku direktivu, ispregovarala Sporazum, sad već nagovještava da će aplicirati za zemlju kandidata... Iznutra, iz Evropske unije, neke zemlje, koje tek prepoznaju Crnu Goru kao nezavisnu državu na mapi Evrope, smatraju da je to neka velika protekcija, da je to nešto što smo mi ostvarili onako, nezasluženo.“
