Dostupni linkovi

logo-print

Kako funkcioniše pravosuđe u Srbiji?


Vrhovni sud Srbije nedavno je ukinuo presudu za ratni zločin na Ovčari kod Vukovara i vratio predmet na ponovno suđenje. Prvostepenom presudom 12. decembra 2005. godine za ubistvo 200 hrvatskih zarobljenika osuđeno je 14 optuženih, ali je ta presuda poništena zbog, kako je navedeno, bitnih povreda odredaba krivičnog postupka. Nakon primedbi javnosti i zastupnika oštećenih, koji su tvrdili da je suđenje za Ovčaru bilo ubedljivo najprofesionalnije vođen proces, kritika je stigla i od Sjedinjenih Američkih Država.

Roderik Mur, otpravnik poslova ambasade SAD Beogradu, izjavio je tokom posete Specijalnom sudu da Srbija ima institucije koje su u stanju da osude kriminalce, ali je izrazio i razočaranje odlukom Vrhovnog suda Srbije u slučaju Ovčara:

„Našu pažnju je privukla i činjenica da je Vrhovni sud, još u prvom razmatranju, ukinuo sve najvažnije prvodtepene presude za ratne zločine. Možemo samo da se nadamo da je Vrhovni sud motivisan isključivo pravnim razlozima prilikom donošenja svojih odluka. Preostaje nam jedino da gajimo nadu kako će u ovom slučaju pravda na kraju ipak pobediti.“

Vladimir Vukčević, tužilac Srbije za ratne zločine, odgovorio je da vraćanje predmeta Ovčara na početak neće pokolebati Tužilaštvo:

„Mi ćemo istrajati u tome i sve izvršioce tog dela za ratne zločine ćemo privesti pravdi. Mi nismo stavili tačku na istraživanje ko je sve učestvovao u streljanju na Ovčari. I da javno kažem, pošto već vodimo izvesno vreme određene predkrivične postupke, da će još lica biti izvedeno pred lice pravde.“

Prvostepenom presudom za zločin na Ovčari 14 optuženih osuđeno je na 231 godinu zatvora, dok su dvojica oslobođena optužbi. Suđenje za ubistvo četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove u toku je po treći put pred beogradskim Okružnim sudom jer je Vrhovni sud dva puta proces vraćao na početak. Poslednja vest je da završna reč na trećem suđenju nije održana jer optuženi Dušan Maričić, koji je do sada više puta menjao branioce, nema advokata. Danica Drašković, supruga lidera SPO-a Vuka Draškovića koji je jedini preživeo atentat na Ibarskoj magistrali, smatra da se radio o opstrukciji:

„I to dogovorenoj opstrukciji sa sudijom. Naravno da oni pokušavaju što više da opstruiraju predmet, da se to rastegne što duže. Čekaju, verovatno, promenu vlasti, čekaju radikale da dođu na vlast. Nadaju se da to neće proći, da samim tim naš uticaj na taj proces neće biti dovoljno jak. To je suština te priče. Odložiti zbog advokata, to je već viđeno i oprobano. Na taj način se može odlagati još 10 godina, to sudija mora da preseče.“

Zora Dobričanin, koja je kao branilac optuženih dugo u ovom postupku, kaže da ne zna da li se radi o opstrukciji i tvrdi da je Maričić davno poslao zahtev da ga ona brani:

„On mi je poslao punomoć, kako kaže, pre jedno mesec dana preko Specijalnog suda. E sad, da li je i gde je zatajilo, ja ne znam, ali očigledno da je zatajilo negde od njegove ćelije do moje kancelarije. I on je sad kao ljut što se ja nisam pojavila. On misli da je on meni pisao, da sam ja dobila dopis i da nisam htela da ga zastupam. Međutim, dopis uopšte nije stigao. Da je stigao, ja bih ga zastupala. Bilo bi održano suđenje, ja bih dala završnu reč i gotovo. Ako je on poslao i to nije stiglo do mene, očigledno da je bila neka opstrukcija. A sad čija, to vi utvrdite.“

Ali Danica Drašković smatra je baš ovo primer da pravosuđe u Srbiji ne funkcioniše i zaključuje:

„Kakvo je rešenje? Rešenje je menjati sistem u Srbiji. Uvesti pravdu u Srbiji. Te pravde nema, niti će je skoro biti.“

Seriju odluka koje su izazvale veliku pažnju javnosti Vrhovni sud Srbije dopunio je poništavanjem odluke Okružnog suda koja nalaže uplatu 15.000 evra jemstva za povlačenje poternice za Mirjanom Marković, suprugom bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Kako se navodi, rešenje Okružnog suda ukinuto je zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Mirjana Marković, optužena je za zloupotrebe pri dodeli državnih stanova.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG