Dostupni linkovi

logo-print

Zašto i ko studira albanski jezik u Beogradu?


Katedra albanologije na beogradskom Filološkom fakultetu ustanovljena je još je 1924. godine, kako vole da naglase na ovom fakultetu još pre uspostavljanja studija albanskog jezika u Tirani, i tokom nedavnih ratnih godina u bivšoj Jugoslaviji i porušenih međunacionalnih odnosa, njen rad ni jednog trenutka nije doveden u pitanje.

Godišnje se na ovaj smer upisuje 15 studenata, od kojih je pet samofinansirajućih, dok je ukupan broj studenata na ovoj katedri negde oko stotinu. Uglavnom su to Srbi, Crnogorci i Albanci, međutim, kroz ovaj smer su prošli i brojni pripadnici drugih naroda.

Koji su glavni razlozi, koji opredeljuju mlade da studiraju albanski jezik?

„Hteo sam da upišem grčki, pa da bih bio na budžetu onda sam upisao albanski. Međutim, kad smo počeli da učimo, video sam da albanski nije tako loš.“

„Meni je bilo važno samo da upadnem na budžet i onda su mi ljudi savetovali da upišem ili albanski ili mađarski. Onda sam ja sama sebi rekla da će na albanski vjerovatno manje da se prijavi, i sad mi se sviđa i neću da se prebacim.“

„I ja sam upisala albanski jezik kako bih upala na budžet, ali tu je takođe i inat prema ljudima koji smatraju ovaj jezik nepotrebnim.“

„To je jezik kao i svaki drugi jezik, upisala sam ga u prvom ispitnom roku, dopada mi se.“

„Shvatila sam da je albanski jezik kao i svaki drugi jezik i da ljudi sve to pogrešno shvataju. Kad me ljudi na ulici sretnu i pitaju šta sam upisala, pogledaju me kao da sam druga vrsta. A shvatila sam da će biti i dosta posla i da ću ovo obrazovanje moći fino da unovčim.“

„Izabrala sam ovaj jezik kako bih dokazala da mogu da neki način da znanjem ovog jezika doprinesem odnosima između Albanaca i Srba.“

„Moja prva želja je bila – albanski jezik. Ja inače imam rodbinu na Kosovu, imala sam kontakta sa njima. Zarad tih nekih budućih komšijskih odnosa možemo da se razumemo. Dakle, čisto da bih znala njihov jezik, kao što oni znaju naš.“

Kako mladi studenti albanskog jezika gledaju na ozbiljno poremećene odnose dva naroda i kako vide njihovu budućnost?

„Razgovori, mnogo komunikacije, da se pređu već jednom te neke komunikacije.“

„Naravno, uvek čujemo sve loše strane svake priče. Ali ja smatram da su to normalni ljudi. Jako bih volela da se sve ovo razreši, i to vrlo uskoro. Da prestane da postoji ta tenzija.“

„Iskreno da kažem, ja bih volela da se odvojimo pa da sve bude mirno, da se više ne svađamo, nego da možemo i mi da idemo tamo i oni da dolaze ovde, i da ljudi ne padaju u nesvest kad im kažem da učim albanski. Ljudi se čudno ponašaju kad im kažem šta studiram.“

„Kad pomenem da studiram albanski, ljudi me onako diskretno pitaju kako se prezivam.“

„Nadam se da će se popraviti. Bilo bi dobro da se slažemo kao i sa svim drugim zemljama.“

„Ako upoznam nekog, neću naravno s predrasudama da gledam na te ljude, već ću da ih pustim da se sami pokažu kakvi su i da stvorimo neki pozitivan odnos.“

„Imala sam predrasude prema Albancima, ali sam imala prilike da se nađem u društvu par studenata iz Tirane koji su imali želju da dođu u Beograd da ga vide i tada sam razbila te predrasude. Normalno smo funkcionisali, normalno pričali, naravno ne upuštajući se u politiku.“

„Nadam se da će se ta situacija jednom smiriti i da ćemo živeti kao sav normalan svet.“
XS
SM
MD
LG