Dostupni linkovi

logo-print

Hapšenja srpskih vojnika u SAD se nastavljaju


Erduan KATANA, Slobodan KOSTIC

Akcija hapšenja pripadnika Vojske RS-a u Sjedinjenim Američkim Državama zbog davanja lažnih izjava o svojoj vojnoj prošlosti imigracionim vlastima se nastavlja. Prema pisanju američkih medija, ove akcije su počele nakon što su američke vlasti dobile spiskove lica koja se mogu dovesti u vezu sa masakrom u Srebrenici.

Prema još nepotvrđenim informacijama, do jučer američke vlasti su uhapsile 26 lica, a ne 19 - kako se prvobitno vjerovalo. Zvanično, Konzulatu BiH u Čikagu potvrđeno je jedno hapšenje u američkoj saveznoj državi Viskonsin, dok su hapšenje tri lica u državi Ilinois prijavili članovi porodice, rekao nam je portparol Ministarstva inostranih poslova BiH Nebojša Regoje:

„Iz nezvaničnih krugova, udruženja građana, dijaspore naše u Sjedinjenim Državama dobili smo podatke još o 4 hapšenja u Sjevernoj Karolini i 18 hapšenja u Floridi.“

Za sada su poznata imena samo dvojice uhpašenih, Neđe Ikonića i Strahinje Krsmanovića. Strahinja Krsmanović nalazi se na spisku koji je 2005. godine sačinila Radna grupa za Srebrenicu na osnovu spiskova koji im je dostavila vojska. Prema američkim zakonima, ukoliko se potvrde optužbe, oni bi mogli biti deportovani u BiH, a pred sudom se suočavaju sa maksimalnom kaznom od 5 godina zatvora zbog prevare imigracionih vlasti.

Ministar pravde RS-a Džerad Selman rekao je za naš radio da vlasti u RS-u nisu dobile nikakve zvanične informacije o hapšenjima u Americi:

„Sigurno ćemo dobiti te informacije ukoliko se radi o građanima RS-a. Zasad nemamo nikakve informacije, a vidite da i sam postupak još ni u Americi nije završen.“

Prema mišljenju Nerme Jelačić, iz Balkanske istraživačke mreže, i posljednje akcije u Americi su samo potvrda da oni koji su počinili ratne zločine nikada neće moći mirno spavati. Sa ocjenama pojedinih analitičara da se van BiH čini više na otkrivanju počinioca ratnih zločina nego u BiH, Jelačićeva se ne slaže:

„Ove godine je u BiH također oko 16 osoba osumnjičenih za zločine u Srebrenici uhapšeno, imamo 11 osoba osumnjičenih za genocid u Srebrenici, tj. u selu Kravica, na sudu, imamo trojicu koji su ljetos uhapšeni u Americi i prebačeni na Sud BiH, od kojih su dvojica još u pritvoru i pod istragom. Dakle, to je dokaz da te naše pravne službe, zajedno sa stranim, mogu da dođu do tog nekog višeg stupnja pravde.“

Jelačićeva također smatra da je vjerovatnije da su hapšenja uslijedila nakon kontakta bh. vlasti s američkim službama, nego da je, kako su pisali neki mediji, spiskove dostavio Haški tribunal.

* * * * *

Za razliku od većine drugih država u svetu, u Srbiji se nije se na bilo koji način postavljalo eventualnog učešća u ratu, prilikom podnošenja zahteva za dobijanja državljanstva. Poznato je naime da u Beogradu mirno žive neki od onih koji su u susednim zemljama osuđeni na visoke zatvorske kazne, među kojima je i nekadašnji komandant vojske krajiških Srba Mile Novaković, koji kaže da u vreme kada je dobijao državljanstvo Srbije, policijski organi od njega nisu tražili bilo kakve informacije o delima za koja se tereti:

«Ne znam kako bi bilo moguće da se u to vreme insistira na takvim stvarima. Taj razlog zbog koga sam ja osuđen u Hrvatskoj, po svemi normalnim merilima je više smešan nego tragičan. Ja sam prethodno bio državljanin SFR Jugoslavije, tako da sam bez bilo kakvih probelma dobio državljanstvo Srbije.»

Na tragu dosadašnjih iskustava gde su mnogi koji su optuženi za ratne zločine u Bosni skrivali u Srbiji – podsetimo na haške optuženike Ljubišu Bearu, braću Banović, Milomira Stakića, Stevana Todorovića, Dragana Nikolića ili pripadnike jedinice «Škorpioni» – portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić ne isključuje mogućnost da se i neki drugi koji su u susednim zemljama počinili krivična dela, nalaze u Srbiji:

«Kada se podnosi zahtev za državljanstvo, traže vam dosta dokumenata, od izvoda iz matične knjige rođenih i drugih potvrda, ali i dokaz da niste kažnjavani za određena dela. Sa druge strane jako je teško proveriti da li je neko počinio neko krivično delo u Bosni i Hercegovini, i da li se protiv njega vodi istražni postupak.»

S druge strane veliki broj onih koji su učestvovali u ratnim zločinima u Bosni i Hercegovini planirano su uzeli jugoslovensko, odnosno srpsko državljanstvo da bi se zaštitili od suđenja tamo gde su se ogrešili o zakon. Naime ustav Srbije, kao najviši pravni akt, zabranjuje izručenje svojih državljana drugim zemljama, izuzimajući Međunarodni sud za ratne zločine:

«To je jedan veliki problem koji postoji postoji između država bivše Jugoslavije, jer ne postoji mogućnost ekstradicije građana. To samo pokušali da rešimo kroz saradnju državnih tužilaca da oni razmenjuju predmete, dokumente, ili da se države slože da procesuiraju ko će preocesuirati zločine. Tužioci su počeli da sarađuju, tako se može videti neka vrsta pomaka. Ipak načelno rešavanje ovog pitanja pre svega spada u bilateralne odnose između pojedinih zemalja.»
XS
SM
MD
LG