Dostupni linkovi

logo-print

Brisel ostaje pri ključnom zahtevu


Ljudimila CVETKOVIC

Šef diplomatije Srbije Vuk Drašković je gotovo siguran da bi odluka bila povoljnija da se opet nisu pojavile, kako kaže, domaće nepromišljenosti:

„Izjave u smislu da pristupanje Partnerstvu za mir dokazuje da smo mi u pravu što ne prihvatamo uslovljavanja. Sve i kada bi to bilo tačno, a nije tačno, to se javno nije smelo govoriti. U svakom slučaju jeste odgovor na veoma snažne tvrdnje ovde da smo u pravu što ne ispunjavamo uslove koji se od nas traže.“

Iz kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića, čijom su diplomatskom aktivnošću međunarodni zvaničnici objašnjavali popuštanje u slučaju primanja Srbije u Partnerstvo za mir, stiže slično upozorenje. Predsednikov savetnik za spoljnu politiku Vuk Jeremić, koji je lično bio angažovan u diplomatskoj akciji uoči samita NATO-a u Rigi, kaže da politika uslovljavanja saradnjom sa Haškim tribunalom nije prošlost:

„Ona nije bila stvar prošlosti ni prilikom uključenja u Partnerstvo za mir. Činjenica je da su komentari koji su bili nakon Rige prezentirani domaćoj javnosti, iziritirali mnoge članice Evropske unije i sada je njihov otpor prema popuštanju daleko veći. Ali nastavljamo da se borimo do posljednjeg trenutka.“

Šef diplomatije Vuk Drašković dalje objašnjava da se od Beograda zahtevaju vrlo jasni koraci:

„Zahteva se da se mi obratimo narodu i naprosto objasnimo o čemu se ovde radi i da se pošalje poruka samim tim beguncima u jednoj snažnoj kampanji kakva je, recimo, vođena za novi ustav. Ali, možda mi je ovo neprijatno reći, to se zahteva od čelnih ljudi u državi. Ne samo od predsednika vlade, nego i predsednika republike.“

I dok u nastupima predsednika Srbije Borisa Tadića ne izostaje objašnjavanje da je izručenje Ratka Mladića obaveza Beograda, uz tvrdnju da će buduća Vlada, u kojoj će učestvovati njegova Demokratska stranka, to i učiniti, srpski premijer Vojislav Koštunica, prema oceni Brisela, nije uputio dovoljno jasnu poruku javnosti koja bi bila ubedljiva i potvrdila da zaista postoji politička volja da se uhapsi Mladić. Tome u prilog idu i same poruke iz Koštuničinog kabineta. Premijerov savetnik za spoljnu politiku Vladeta Janković:

„Ja ne znam šta se tačno očekuje od najviših funkcionera. Ali ako je to da se na televiziji traži nečija glava, da se traži živ ili mrtav, ja mislim da to, bar od ove vlade, ne treba očekivati. Ona se više dokazuje delom nego dramatičnim gestovima i rečima.“

Delo Vlade Srbije u slučaju Mladić ipak do sada izostaje i zbog toga su pregovori sa Evropskom unijom već par meseci zaustavljeni. Goran Svilanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova a sada funkcioner u Paktu za stabilnost jugoistočne Evrope, uveren je da bi nastavak pregovora bilo ohrabrenje i da bi dodatno osnažio kako one koji su danas u vladi tako i one koji će biti sutra, da urade svoj posao i uhapse Mladića:

„Grupa zemalja koja prihvata ovu politiku koja bi bila politika dodatnog ohrabrivanja Srbije, ona je u manjini i toga valja biti svestan. Klatno će posle Partnerstva za mir otići u drugu stranu, a to je da će one zemlje koje su sa dosta nelagode prihvatile taj ustupak da Srbija uđe u PfP iako je Mladić još uvek na slobodi, sada u jednoj drugoj kompoziciji, a to su sada samo zemlje članice EU, ipak, da tako kažem, povući ručnu kočnicu i prevagnuti. Upravo se to dogodilo. Bar u ovom trenutku nema tog obećanja, iako bi to ohrabrenje bi bilo veoma dobro primljeno u Srbiji.“
XS
SM
MD
LG