Srdan KUSOVAC, Jeffrey DONOVAN
Ministri spoljnih poslova država članica Evropske unije natezali su se satima iza dobro zatvorenih vrata oko toga koliko oštro treba kazniti Tursku zbog njenog odbijanja da se povinuje zahtevu unije i otvori svoje luke i aerodrome kiparskim brodovima i avionima.Predmet spora je bio broj poglavlja odnosno oblasti pregovora Turske i Evropske unije koje bi Unija trebalo da blokira.
Velika Britanija, Italija, Španija, Portugal, Švedska, Estonija i Poljska su tražile tek simboličnu kaznu odnosno blokadu manjeg broja poglavlja dok su Kipar, Grčka, Francuska, Holandija i Austrija, države koje se inače protive ulasku Turske u Evropsku uniju, tražile što oštriju kaznu.
Kompromis je pronađen u odluci da Turskoj bude u osam oblasti blokiran čak i početak pregovora dok u ostalih 27 oblasti pregovori mogu biti u toku, ali dok se Turska ne povinuje zahtevu Unije oni ne mogu biti okončani.
Države protivnice ulaska Turske u Evropsku uniju tražile su da bude utvrđen konkretan datum ponovnog razmatranja slučaja Turske. Predlog je odbijen kako odluka ne bi ličila na ultimatum, rekao je Oli Ren (Olli Rehn), komesar Evropske unije za proširenje dodavši da je odlučeno da slučaj Turske bude praćen kroz uobičajene godišnje izveštaje Evropske unije o napretku:
"Ova odluka predstavlja pravu ravnotežu i pažljivo je odmerena. U jednu ruku njome šaljemo signal Turskoj da neuspeh u ispunjavanju obaveza ne može ostati bez posledica. U drugu ruku, istovremeno je raščišćen put napred i omogućen je napredak u pregovorima o pridruživanju."
Turska, naime, mora, u skladu sa programom pristupa Evropskoj uniji, omogućiti svim letelicama i plovilima neometan pristup turskim lukama i aerodromima. Problem su avioni i brodovi sa Kipra, sada članice Evropske unije. Turska se inače još oktobra 2005, pred otvaranje pristupnih pregovora, obavezala potpisivanjem dokumenta nazvanog "Protokolom iz Ankare" da će normalizovati odnose sa Kiprom, odnosno praktično vladom kiparskih Grka. Kako do roka koji je istekao 27. novembra ove godine do nije učinila Evropska komisija – praktično vlada Unije – predložila je dva dana kasnije Savetu ministara da donese političku odluku i suspenduje pregovore sa Turskom. Toj zemlji je data još jedna šansa – da odluku promeni do sastanka Saveta ministara. Turska je međutim i tu šansu propustila pristavši prošle sedmice da otvori samo jednu svoju luku. Evropska unija je tu ponudu odbacila. Savet ministara je konačno doneo jedinu moguću odluku.
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan (Reçep Tayyip) je izjavio nakon odluke, koju je nazvao "nepravednom" da će njegova vlada jednakom žarom i odlučnošću usklađivati norme sa evropskim, odnosno da će nastaviti reforme kao da odluke nije ni bilo.
Slaba je međutim šansa da će Turska u tome uspeti. Jer i ta zemlja, najveći kandidat za ulazak u Uniju, suočava se sa ogromnim brojem protivnika priključenja evropskoj 25-orki.
Džefri Donovan (Jeffrey), novinar Radija Slobodna Evropa, nedavno je prilikom boravka u Turskoj razgovarao sa običnim ljudima o tome šta misle o evropsko-turskom sporu. Kao i u mnogim drugim državama kandidatima ili aspirantima – podele su na starije i slabije obrazovane sa jedne strane koji se protive ulasku u Evropsku uniju, i mlađima i obrazovanijima na drugoj strani.
Nadžmi Bas, 68-ogodišnji stanovnik Istanbula spada u prvu grupu:
"Veoma je teško. Ima velikih problema – Jermenija, Kurdi, Egejsko more, Kipar… Oni stalno nešto traže od nas. Svakodnevno. 'Mi hoćemo ovo' ili 'Uradite to i to'".
Tansu je mlađi. Radnik je:
"Iskreno da vam kažem ne želim da se priključimo Evropskoj uniji. Preoštri su zahtevi. Mislim da umesto priključivanja Evropskoj uniji mi moramo da uspostavimo uniju Turske i ostalih islamskih država. To bi za Tursku bilo bolje."
Jener, fanatični navijač Fenerbahčea (Fenerbahçe):
"Ne možemo u Evropsku uniju. Neće nas pustiti unutra. Fenerbahçe je najbolji."
Tek usamljeni glas za našeg novinara u Istanbulu bio je onaj studentkinje Gokčen:
"Naravno da bi priključenje Evropskoj uniji bilo veoma dobro za Tursku. Nadam se da bi postepeno bilo napretka. Zakratko sadašnja efikasnost od 60% mogla postati 80%. Ovako je 60%."
Turska ostavljena da miri sopstvene suprotnosti, koja čeka ulazak u uniju već decenijama ovom odlukom može ponovo je gurnuta dalje od Evrope. Pridružena članica je još od 1963, a članstvo je zatražila 1987. Procena je da bi pregovori ovakvim tempom kreni-stani mogli trajati još petnaestak godina.
Ima i nešto pozitivno: Kao u onoj izreci da dok jednome ne smrkne drugome ne svane – profit od ovakve odluke Evropske unije izvukla je Hrvatska čiji su pristupni pregovori sada definitivno odvojeni od pregovora Evropske unije sa Turskom.
