Dostupni linkovi

logo-print

Skup veterana ratova sa prostora bivše Jugoslavije


„Veteran je čovek sa nesvakidašnjim teškim, jako teškim iskustvom.“

„Mi se jako dobro između sebe razumemo.“

„Nema pobjednika u ovim ratovima, to je sigurno.“

„Kažu da su sve su političari zakuvali. Ja kažem da volim da budem sa svakim čovek, pa budi i ti sam čovek.“

„Moj kolega i ja smo bili sa 28 srpskih ratnih veterana. Nakon par minuta smo se pročitali i uspostavili komunikaciju.“

Devedesetih su se u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije gledali preko nišana. Danas kažu da ih povezuju slični problemi. Uspostavljaju i saradnju ratnih veterana iz danas različitih država. Rade Nikolić, predsednik Boračke organizacije iz Crne Gore:

„Rat je završen tako kako je završen, ispraćeni smo kao heroji, dočekani smo s tišinom, vrlo pokolebani. Ljudi koji su nas slali u rat, promijenili su priču.“

U većoj ili manjoj meri, ali u svim sredinama se, kažu veterani, još uvek bore sa nepriznavanjem postojanja ratne traume. O tome svedoči i Nikola Grujić, nekadašnji pripadnik JNA:

„Lekari nam samo uzimaju pare, lekove moramo da pijemo, povlastice nikakve nemamo. Pozdravljam veterane iz Hrvatske, iz Krajine, iz Bosne, Republike Srpske. Šta od rata imamo? Nemamo ništa. Ja sam ostao i bez roditelja i bez deteta. I samo pijem lekove i lekove. Imam 42 snimka na rendgenu i magnetnu rezonancu. Bio sam pogođen granatom u tenku. Nemam više ništa da dodam.“

Njegov saborac Nikola Simijanović smatra da bi veterani sa ovih prostora trebalo zajednički da se izbore za svoj status:

„Da se borimo da se sistemski zaštite učesnici rata, i protivnici i oni koji nisu protivnici.“

Nisu, međutim, istraumatizovani samo pojedinci, ratnu traumu ima i celokupno društvo. A demobilisani ratni veteran iz Šibenika Ivica Petrić smatra da ratni veterani mogu biti graditelji mira, ali da je za prevazilaženje traume važno suočiti se sa prošlošću:

„Mi smo prije tri godine pokrenuli jedan projekat koji se zove ,Istinom u budućnost‘. Pokušali smo ga realizirati u ostalim boračkim organizacijama. Bilo nas je pet organizacija. Projekt ima pet faza. Prva faza bi bila da ratni veterani, kroz neke određene deklaracije progovore o etničkim čišćenjima koja su bila više nego očita na ovim područjima. Onda o političkim dogovorima o podjeli teritorija i nizu drugih tabu tema koje se kod nas ne spominju. Druga stvar, da u sve te deklaracije i okrugle stolove uključimo i eminentne stručnjake sa svih strana. Treća faza bi bila da se uključe mladi ljudi, studenti, da se naprave tribine. I da se uključe žrtve poginulih obitelji i svi ostali koji su indirektno ili direktno sudionici tih ratnih događanja.“
XS
SM
MD
LG