Dostupni linkovi

logo-print

Da li će nova politika za Irak biti delotvorna?


Grupa na čijem su čelu bivši američki državni sekretar u vreme predsednikovanja Bušovog oca, Dzejms Bejker (James Baker) i nekadašnji kongresmen iz redova Demokratske stranke Li (Lee) Hamilton, ocenila je da je nužna hitna promena dosadašnje strategije. Li Hamilton:

"Situacija u Iraku je užasna. Ona se može još pogoršati. Zato je odgovornost političara da danas govore istinu o Iraku. Sadašnji pristup nije dao rezultate i sposobnost SAD da utiče na događaje se smanjuje. Nemamo mnogo vremena na raspolaganju, mesece svakako ne, možda nam je preostalo nekoliko sedmica, čak samo nekoliko dana, da nešto učinimo. Zato moramo da delujemo veoma brzo."

Ako se ništa ne promeni, "preti haos koji može da izazove pad iračke vlade, humanitarna katastrofa, intervencija suseda, širenje sukoba šiita i sunita, Al kaidinino proglašenje pobede, smanjenje globalnog prestiža Amerike, uz dalju polarizaciju u samoj zemlji", navodi se u ovom izveštaju. Dzejms Bejker se založio za širi pristup od dosadašnjeg:

"Mi ne preporučujemo nastavak sadašnje američke politike "ostanka u Iraku". Po našem mišljenju, takav pristup nije više validan."

Dan kasnije na pitanje novinara da prokomentariše ovaj stav, Buš je kazao:

"Teško je u Iraku!... Uz svo uvažavanje, ja sam to nebrojeno puta rekao. Razumem koliko je situacija komplikovana i to sam predočio američkim građanima i oni takođe znaju kakvo je stanje u Iraku. Ključno pitanje je da li imamo plan da ostvarimo naše ciljeve i da li smo spremni da menjamo taktiku kao što to čine naši neprijatelji?"

Oko 130.000 američkih vojnika nije uspelo da obuzda sektaško nasilje u Iraku, koje se rasplamsava, preteći totalnim ratom i raspadom zemlje. Zato je odlazeći generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan ove sedmice izjavio:

"Pre nekoliko godina sukobe u Libanu i drugim mestima, nazivali smo građanskim ratom. Sadašnja situacija u Iraku je mnogo gora."

U međuvremenu, strada i sve veći broj američkih vojnika. Do sada ih je poginulo skoro 3.000. Budući ministar odbrane Robert Gejts (Gates) na pitanje senatora Karla (Carl) Levina iz Demokratske stranke tokom saslušanja u Kongresu:

"Gospodine Gejts, da li SAD dobijaju ovaj rat u Iraku?"

"Ne, gospodine", odgovorio je Gejts.

Na konferenciji za novinare nakon susreta sa britanskim premijerom Tonijem Blerom, na prvo direktno pitanje da li se slaže sa konstatacijom iz Izveštaja da je njegova politika u Iraku doživela fijasko, Buš je izbegao odgovor, ali je kazao da je potreban drugačiji, novi pristup:

"Ja sam shvatio Bejker-Hamiltonov izveštaj je da se on bavi time kako u Iraku otići napred. Verujem da nam je potreban novi pristup. Zato sam i tražio od Pentagona da analizira taj korak napred. To je ono i zbog čega je premijer Bler ovde – da razgovaramo o tom putu napred da bismo mogli da postignemo cilj", istakao je Buš.

Studijska grupa je predočila tri najvažnije preporuke koje su međuzavisne. Li Hamilton:

"Prvo – promena osnovne misije američkih snaga u Iraku kako bi omogućila Sjedinjenim Državama da svoje borbene snage počnu da povlače iz Iraka
Drugo – momentalna akcija iračke vlade da postigne uspehe posebno na nacionalnom pomirenju i
Treće - novi i pojačani diplomatski napori u Iraku i u regiji."

SAD moraju da ohrabre Iračane da preuzmu odgovornost za sopstvenu sudbinu. Bivši američki državni sekretar Džejms Bejker:

"Nema čarobne formule koja će rešiti problem Iraka. Ali da bi iračkoj vladi dala šanse za uspeh američka politika mora biti usredsređena šire nego samo na vojnu strategiju ili samo na Irak. Ona mora tražiti aktivan angažman svih vlada zainteresovanih za izbegavanje haosa u Iraku uključujući i njegove susede."

Izveštaj dvopartijske grupe poziva na povlačenje američkih borbenih trupa do 2008, odnosno da postepeno iz te uloge prelaze u neku vrstu pozadinskih snaga kao podrška iračkoj amriji, tačnije da je uvežbavaju. U međuvremenu, snage SAD-a bi se sklonile sa najvećih žarišta u baze, odakle bi, po potrebi, priskakali u pomoć saveznicima, kao jedinice za brzo reagovanje. Preporučuje se da do 2008. godine od sadašnjih 130 hiljade ostane 70 hiljada američkih vojnika. Ipak, ne predlaže se precizan rok za povlačenje, jer bi to "podstaklo neprijatelje".

Istovremeno, Bušu se sugeriše da upozori iračku vladu Nurija al Malikija da će joj SAD smanjiti ekonomsku i vojnu podršku ako ne izvršava obaveze kao što su jačanje mera bezbednosti, smirivanje verskih i etničkih sukoba i stvaranje vlade nacionalnog jedinstva. Preporučuje se i da iračka vlada u kojoj dominiraju većinski šiiti učine veće ustupke manjinskim sunitima, koji su imali prevlast za vreme Sadama Huseina, ublažiti proces debatifikacije, odnosno uklanjanja svega onoga što je na bilo koji način povezano sa Sadamovim režimom, preraspodele prihodi od nafte tako da suniti dobiju više kao i izmeni ustav na način da se smanje strahovanja i nezadovoljstvo ove zajednice.

U međuvremenu, ova grupa sugeriše Bušu da prihvati angažman Irana i Sirije u sređivanje situacije u Iraku, iako ih Vašington smatra svojim glavnim neprijateljima na Bliskom istoku i sponzorima terorizma, protiv kojeg je proglasio 'globalni rat' i Bušova administracija ni po koju cenu nije htela da sa njima direktno pregovara.
Na kraju, predlaže se i konferencija o izraelsko-palestinskom sukobu i mirovni dogovor između Izraela i Sirije.

Predsednik Buš je ponovo izrazio poznat stav Bele kuće da razgovori s Teheranom zavise od zaustavljanja nuklearnog programa te zemlje, dok bi razgovori s Damaskom zavisili od okončanja sirijske destabilizacije Libana i obustave slanja oružja i novca preko granice iračkim pobunjenicima:

"Ove zemlje, Iran i Sirija, treba da naprave izbor. Ukoliko oni žele da sednu za pregovarački sto sa SAD, to će biti lako. Treba doneti odluku koja će dovesti do mira, a ne do sukoba."

Iranski ministar spoljnih poslova Manušer Motaki, čija je zemlja veoma bliska iračkim šiitima koji preovlađuju u vladi u Bagdadu, izrazio je spremnost svoje vlade da pomogne:

"Možda je njima potrebno da pronađu dobro okončanje krize u Iraku. Ako je to tako, mi smo u poziciji da pomognemo. Upitaćete: kako? Ne znam. Oni moraju da kažu kako ali mi smo u poziciji da pomognemo da kriza u Iraku bude okončana. Da."

Mohamad Habaš, član sirijskog parlamenta kaže da je do sada bilo poslato dosta upozorenja američkom predsedniku u vezi sa Irakom, ali da se on nije ponašao u skladu sa tim preporukama. Sada, kada Kongres kontrolišu demokrate situacija je drugačija:

"Ovaj izveštaj je korektan prema Siriji, ali nije prvi. U nekoliko dokumenata Bušu skrenuta pažnja zbog angažovanja u Iraku, ali on nije reagovao. Sada on mora da odgovori. Smatramo da izveštaj donosi dobre poglede na čitavu regiju i možda bude predstavljao početak rešavanja najvećih problema. Nadamo se da će predsednik Buš skupiti hrabrosti da kaže svetu i svojoj javnosti da nije bio u pravu", istakao je Habaš.

Međutim, mnogi procenjuju da Sirija i Iran imaju veoma malo razloga da pomogunu SAD koje insistiraju da Damask prestane sa pritiscima na Liban odnosno Teheran odustane od nuklearnog programa. Istovremeno, izraelski premijer Ehud Olmert odbacio je zaključke ove grupe koji usklađuju napore za rešenje izraelskog konflikta s njihovim susedom u cilju pomoći stabilizacije situacije u Iraku. Olmert je izjavio da ta dva problema nisu povezana a i da je zbog sadašnje politike Sirije isključena mogućnost da predstavnici ove dve zemlje pregovaraju u skorijoj budućnosti.

U slučaju povlačenja američkih trupa iz Iraka i izbijanja građanskog rata, Sirija, u kojoj pretežno žive suniti, podržala bi sunite u Iraku, dok dominantno šiitski Iran bi svakako stao iza šiita u Iraku. Tako da bi se Sirija i Iran, sada saveznici oko Iraka, u tom slučaju našli na suprotnim stranama, ocenjuje Njujork Tajms. U slučaju sveopšteg rata u Iraku, na strani sunita bi svakako stala i Saudijska Arabija, dok bi Turska mogla da se angažuje protiv sve samostalnijih Kurda na severu Iraka, kako bi sprečila prelivanje separatizma na svoju teritoriju na kojoj su u većini Kurdi. Zbog toga je Bušov otac nakon Zalivskog rata 1991. godine odustao od rušenja Sadama Huseina, strahujući od raspada Iraka, što bi imalo nesagledive posledice po region.

Istovremeno, londonski Tajms upozorava na opasnost da se sukob šiita i sunita u Iraku, sukobi po toj osnovi ne prenesu na čitav region. Jordanski kralj Abula (Abullah) je upozorio na opasnost od stvaranja "šiitskog srpa" koji bi se protezao od Irana do Libana. Visoki jordanski zvaničnik je istakao da je Iran umešan u sve konflikte na u regionu. "Iran deluje preko svojih lokalnih saveznika. U Iraku, preko većinskih šiita, preko Hezbolaha i Hamasa. Koristi marginalizovane šiitske zajednice u Saudijskoj Arabiji, Behreinu i Kuvajtu, u nastojanju da ih pretvori u udarnu pesnicu da bi doveli u pitanje legitimitet tamošnjih vlada. Sada je Iran glavna adresa na koju treba da se obratite da bi se rešili pomenuti problemi", ukazuje ovaj jordanski zvaničnik.

Kopredsedavajući ISG Džejms Bejker i prijatelj Bušovog oca izjavio je da je izveštaj ISG "verovatno jedini dvopartijski izveštaj koji predsednik treba da prihvati i izuzetna važnost izveštaja jeste naš dvopartijski pristup ovom pitanju".
I samom Bušu se u ovom trenutku čini najvažnijim, to što ovaj izveštaj omogućava postizanje nacionalnog jedinstva o glavnom spoljnopolitičkom izazovu. Ipak je najavio da će uskoro biti gotovi i izveštaji Pentagona i još nekoliko institucija. Proširivanjem kruga angažovanih za izlazak iz iračke krize, Buš očito nastoji da umanji oštricu sve žešćih kritika na račun svoje politike, zbog koje su republikanci i izgubili izbore za Kongres u novembru. Od svojevremeno proglašenog principa demokratizacije Bliskog istoka koja bi krenula iz Iraka, SAD su sada prinuđene da traže angažman Sirije i Irana, koje tretiraju kao neprijateljske zemlje.

Ukoliko se u SAD i postigne konsenzus o novoj politici u Iraku, postavlja se pitanje da li će ona biti delotvorna.
Republikanski senator Džon Mekejn, jedan od kandidata ove stranke na predsedničkim izborima 2008. godine, kritikovao je izveštaj Bejkerove grupe. "Smatram da je ovo recept koji će dovesti do našeg poraza u Iraku pre ili kasnije", dodao je on. I šeik Mohamed Bašar al Fajad, portparol Asocijacije muslimanskih naučnika, sunitske grupe koja se sumnjiči za povezanost s nekim pobunjeničkim grupama, izjavio je da ove preporuke daju prvenstvo američkim interesima u odnosu na iračke i nastoji da im "garantuje izlazak iz Iraka, ne obazirući se na sprečavanje razbuktavanja nasilja". "Izveštaj preporučuje obuku iračkih snaga, ali da li će oni dostići isti nivo koji imaju američke snage? Odgovor je "ne", kazao je Fajad. U prilog njegovom stavu ide i ocena britanskog Ekonomista ("Economist") da je tek svaki četvrti bataljon iračke armije u ovom trenutku osposobljen da samostalno i uspešno izvršava zadatke. Zato će po oceni mnogih američko povlačenje iz Iraka biti još komplikovanije, nego invazija 2003. godine.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG