Dostupni linkovi

logo-print

Istraga o najvećoj grobnici posle Srebrenice


Zoran PRERADOVIC, Mirna SADIKOVIC

Portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić izjavio je za Radio Slobodna Evropa da se traga za velikim brojem osumnjičenih za učešće u masovnom zločinu na području Zvornika u BiH. Vekarić je takođe naveo da se uskoro mogu očekivati rezultati potrage, kao i da se osumnjičeni nalaze i u Srbiji i u Bosni:

„Radi se o zločinu koji je po broju žrtava, po našim saznanjima, najveći posle Srebrenice, radi se o 670 do 750 žrtava. Već su dvojica osumnjičenih u pritvoru i obuhvaćeni su zahtevom za sprovođenje istrage. Međutim, u daljem delovanju tužilaštva će biti daljih procesno-pravnih pomaka. Pre svega se misli na nove potencijalne počinioce krivičnog dela.“

Vekarić je takođe naglasio da slučaj ima regionalni karakter i da u istrazi sarađuju Tužilaštva BiH i Srbije. Među osumnjičenima za ovaj zločin su i glavnooptuženi u takozvanoj „zvorničkoj grupi“ Branko Grujić i Branko Popović, kojima se već sudi u Beogradu u okviru slučaja „Zvornik 1“.

Inače, pripadnici „zvorničke grupe“ osumnjičeni su da su sa pripadnicima Teritorijalne odbrane Zvornik naredili likvidacije oko 700 civila Bošnjaka iz više sela opštine Zvornik u severoistočnoj Bosni od 1. do 5. juna 1992. godine.

Istovremeno, direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić u izjavi za naš program kaže da nema preciznih informacija o čemu se radi, ali i dodaje:

„Ako je reč o zločinima počinjenim u Zvorniku do avgusta-septembra 1992. godine, onda to mogu biti pre svega Bošnjaci koji su u junu mesecu proterani iz svojih sela, muškarci odvojeni od žena i dece, odvedeni u školsko-tehnički centar i od tada im se gubi svaki trag. Tada je napravljen spisak od preko 650 ljudi, navodno za razmenu, ali se pouzdano zna – postoje svedoci i materijalni dokazi – da su svi oni likvidirani.“

Slučaj Zvornik, budući da je reč o masivnom zločinu,l treba da bude proba koliko ovdašnje pravosuđe može da izdrži teret takvog postupka, smatra predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo. Ona takođe ističe da, kada je reč o reakciji društva, još uvek nema pozitivnih efekata suđenja za ratne zločine ni pred Haškim tribunalom, ni pred domaćim pravosuđem, i postavlja sledeće pitanje:

„Kako približiti građanima ove države monstruoznost tih zločina i efekte koji se na sudu jasno vide i koji bi trebalo na ove ljude koji ovde žive da utiču u jednom negativnom smislu? Da bi se to dogodilo, ponovo se vraćamo na ono staro pitanje – ponašanje političke elite, vlasti u odnosu na ta suđenja i osuda zločina u svakom trenutku i svugde, bez nekog licemernog političkog udvaranja građanima Srbije zbog izbora.“

Na posletku, na pitanje ko su počinioci ovog zločina na teritoriji opštine Zvornik, Nataša Kandić ovako odgovara:

„Vrlo precizno i tačno se zna da su zločine u Zvorniku, na organizovan način, počinile jedinice Srpske dobrovoljačke garde, jedinice Srpske radikalne stranke zvani ,šešeljevci‘, ,četnici‘ i razni drugi dobrovoljci organizovani u razne grupe kao što je ,Dušan silni‘, pod vodstvom kapetana Dragana, a u tome je postojala vrlo organizovana podrška institucija Srbije.“

* * * * *

Izjavu tužioca za ratne zločine Srbije Vladimira Vukčevića o tome da su na tragu najveće masovne grobnice u kojoj su navodno posmrtni ostaci ubijenih Zvorničana, nadležne institucije u BiH uglavnom nisu željele komentarisati. Od institucija koje učestvuju u procesu pronalaženja masovnih grobnica i u ekshumacijama pokušali smo saznati imaju li oni informaciju više o grobnici o kojoj Vukčević govori.

U Tužilaštvu BiH, koje zvanično ima saradnju sa tužilaštvima susjednih zemalja, kažu da nemaju informaciju o takvoj masovnoj grobnici, ali napominju da je Vukčević bio neodređen u svojoj izjavi, te da se ne zna ni da li je mislio na BiH ili Srbiju kao moguću lokaciju ove grobnice.

U Federalnoj komisiji za traženje nestalih, koja je do sada otkrila i ekshumirala 386 masovnih grobnica u BiH, kažu da nijednom do sada nisu dobili nikakvu informaciju o masovnim grobnicama od pravosuđa Srbije, te ne mogu komentarisati nepotpune izjave.

Međunarodna komisija za traženje nestalih ICMP, čiji timovi su prisutni na ekshumacijama svih većih grobnica u regionu, također nema informacija o masovnoj grobnici koju je Vukčević nagovijestio.

Kako je Vukčevićev glasnogovornik Bruno Vekarić, u današnjem obrazloženju Vukčevićeve izjave, pomenuo i saradnju sa kantonalnim tužilaštvima, kontaktirali smo i Tužilaštvo Tuzlanskog kantona koje je sarađivalo sa Tužilaštvom Srbije u sudskom procesu 'Zvorničke grupe' i predmetu Bijeli potok. Glasnogovornica Jasna Subotić:

«Kantonalno tužiteljstvo iz Tuzle, koje vodi ekspertni tim za ekshumacije, nema niti dojavu, niti saznanja o masovnoj grobnici koju je Vukčević spomenuo. Dakle, ne možemo davati nikakve konkretne izjave. Za to su nadležni jedino Komisija za traženje nestalih i Instiutut, moguće je da oni imaju odgovor, jer tek po njihovoj informaciji mi imamo saznanja o nekoj masovnoj grobnici.»

Kako srbijansko pravosuđe nema nadležnost rada na prostoru BiH, Vukčevićeva saznanja o masovnoj grobnici svakako bi trebala biti proslijeđena nekoj od institucija BiH, kažu naši sagovornici.
XS
SM
MD
LG