AMELA BULJA: Ja sam Amela Bulja. Rođena sam u Kosovskoj Mitrovici. U Bosnu sam izbegla sa 17 godina. Ovde sam završila gimnaziju, ilidžansku gimnaziju. Završila sam fakultet političkih nauka, odsek žurnalistika. Također sam završila visoku školi novinarstva Media plan. Kada sam došla u Bosnu kao izbeglica, dali su mi izbeglički karton. Evo sada će skoro osma godina, 4. aprila biće osam godina kako sam ja u Bosni, a ja sam i dalje na izbegličkom kartonu. Zapravo, sada se to zove privremeni prihvat, ali to je u suštini ista stvar, samo što ja imam još manje prava nego što sam imala s izbegličkim kartonom. Ja stvarno ne znam šta ću da radim, zato što nam je ovaj zadnji karton dat na 6 meseci, znači završiće se 31. decembra. I sad šta će biti? Kako će moj status biti regulisan ovde? Ono što je najgore u svemu je to što sam ja želela da ostanem u Bosni, želela sam da dobijem državljanstvo, a kad god bih se prijavljivala, rekli bi mi da ostanem na izbegličkom i da će biti nešto od toga, odnosno da ću ostvariti državljanstvo.
OTAC AMELE BULJA: A s tim kartonom, sa prihvatom, mi smo praktično isključeni iz tog izbegličkog stausa i na taj način Ujedinjene nacije i međunarodne institucije su praktično odvojeni od nas, ja takav imam utisak, jer izbeglica po Povelji UN-a ima posebna prava, a prihvat je na neki način interna stvar.
MAJKA AMELE BULJA: BiH mi jeste pružila sigurnost za decu, jer u Kosovskoj Mitrovici ja sam se plašila uopšte pustiti decu na ulicu da izađu. Jedino to. Inače, deca jesu završila fakultete, i puno hvala državi, a što nije pripomogla finansijski, mislim nikakvog učešća nije imala sem školovanja... Ja se opet zahvaljujem što im je omogućeno da završe školu i ja sam najsretnija zbog toga jer su svi odlični studenti bili. Ali, sad opet se dolazi u jednu poziciju bez izlaza, tako da kažem. Oni su ovde završili fakultete. Evo npr. da pomenem Amelu. Ona je završila ovde gimnaziju, fakultet, Media plan, ona sad nema pravo na posao, niti ima pravo da se vrati u Kosovsku Mitrovicu, oni njoj ne priznaju diplome. Znači, niti ima ovde opstanka, niti tamo. Gde će to dete? Trenutno je mi izdržavamo našom penzijom. Ali da nas nema, sutra da mi umremo, gde će ona?
AMELA BULJA: Mislim da Bosna nije imala saosećanja prema izbeglicama koje su tražile pomoć od države i na taj način je zaboravila sve one muke kroz koje su njeni građani prošli kada je njih muka naterala da oni traže život u drugim zemljama, kad u Bosni nije bilo života. Ja mislim da su oni mogli uraditi više kada je nama bio ugrožen život i kada smo mi od Bosne tražili pomoć - da su zaista mogli uraditi više i da su trebali uraditi više.
OTAC AMELE BULJA: A s tim kartonom, sa prihvatom, mi smo praktično isključeni iz tog izbegličkog stausa i na taj način Ujedinjene nacije i međunarodne institucije su praktično odvojeni od nas, ja takav imam utisak, jer izbeglica po Povelji UN-a ima posebna prava, a prihvat je na neki način interna stvar.
MAJKA AMELE BULJA: BiH mi jeste pružila sigurnost za decu, jer u Kosovskoj Mitrovici ja sam se plašila uopšte pustiti decu na ulicu da izađu. Jedino to. Inače, deca jesu završila fakultete, i puno hvala državi, a što nije pripomogla finansijski, mislim nikakvog učešća nije imala sem školovanja... Ja se opet zahvaljujem što im je omogućeno da završe školu i ja sam najsretnija zbog toga jer su svi odlični studenti bili. Ali, sad opet se dolazi u jednu poziciju bez izlaza, tako da kažem. Oni su ovde završili fakultete. Evo npr. da pomenem Amelu. Ona je završila ovde gimnaziju, fakultet, Media plan, ona sad nema pravo na posao, niti ima pravo da se vrati u Kosovsku Mitrovicu, oni njoj ne priznaju diplome. Znači, niti ima ovde opstanka, niti tamo. Gde će to dete? Trenutno je mi izdržavamo našom penzijom. Ali da nas nema, sutra da mi umremo, gde će ona?
AMELA BULJA: Mislim da Bosna nije imala saosećanja prema izbeglicama koje su tražile pomoć od države i na taj način je zaboravila sve one muke kroz koje su njeni građani prošli kada je njih muka naterala da oni traže život u drugim zemljama, kad u Bosni nije bilo života. Ja mislim da su oni mogli uraditi više kada je nama bio ugrožen život i kada smo mi od Bosne tražili pomoć - da su zaista mogli uraditi više i da su trebali uraditi više.
