Dostupni linkovi

logo-print

Last minute aranžman za Srbiju


NATO je, prema svedočenjima insajdera, doslovno u poslednjem trenutku presekao čvor i pozvao Srbiju u program Partnerstvo za mir, što je prvi korak ka članstvu u Alijansi. To potvrđuje i britanski stručnjak za bezbednost Carina O’Reilly, koja kaže da je odlučujuće bilo pismo sa visoke adrese u Beogradu:

„Diplomati pričaju da je stvar koja je zaista preokrenula situaciju i doslovno u posljednjem trenutku dovela do odluke o pozivu Srbije u Partnerstvo za mir pismo predsednika Tadića u kojem je on zatražio pomoć za demokratske snage u svojoj zemlji. Shvatilo se da u Srbiji postoji veliki strah od pobede radikala odnosno poraza demokratskog bloka. NATO je praktično dao šansu tim demokratskim snagama da nastave politiku evroatlantskih integracija. Očigledno, među zvaničnicima i diplomatima Evropske unije odavno postoji veoma rafinirano razumevanje situacije u balkanskim zemljama i posebno uviđanje da se Srbija sada nalazi na svojevrsnom raskršću. Da se nakon prekida pregovora sa EU u toj zemlji učvrstio utisak da su svi putevi ka Zapadu zatvoreni. U takvoj situaciji NATO, koji se doživljava kao predvorje EU, šalje poziv za Partnerstvo za mir. Poziv koji u biti poručuje – mi vam nismo zatvorili vrata, još uvek ste dobro došli u Evropu.“

Da je poslednja noć pred odluku u Severnoatlantskoj alijansi bila napeta, svedoči i predsednik Srbije Boris Tadić:

„Posle dugih reformi koje su trajale od 2003. godine do danas i poslednja dva meseca, pa čak i posljednje noći snažnih diplomatskih pregovora o prijemu u Partnerstvo za mir, konačno se trud usplatio.“

Glavni haški tužilac Carla del Ponte je bila ogorčena ovom odlukom, nazvavši je „nagradom za nesaradnju“ Srbije sa Međunarodnim tribunalom za ratne zločine. Govori Anton Nikiforov, njen portparol:

„S obzirom da nije postignut nivo progresa i potpune saradnje, što bismo mi potvrdili, to je za nas iznenađenje.“

Carina O’Reilly kaže da je ne čudi razočaranje Carle del Ponte, dodajući i da je zemlja-domaćin Haškog tribunala do poslednjeg trenutka bila protiv poziva Srbiji:

„Nisam time nimalo iznenađena. A znam i da je Holandija, zemlja-domaćin Tribunala, do posljednjeg trenutka bila protiv poziva Srbije da se priključi programu Partnerstva za mir.“

Mnogi poznavaoci su uvereni da je ova odluka NATO izraz podrške prodemokratskim snagama u Srbiji, ali i da je treba gledati i kao „šargarepu u zamenu za Kosovo“, kako je to formulisao britanski analitičar Mark Olmond. Ipak, premijer Koštunica uveren je da će članstvom u Partnerstvu za mir zadržati Kosovo:

„Kao članovi Partnerstva za mir mnogo smo sigurniji u tome da će celovitost Srbije biti očuvana, da će Kosovo i Metohija ostati u Srbiji sa, normalno, odgovarajućom visokom, suštinskom autonomijom.“

Da li bi odluka NATO-a mogla da bude zarazna, kako je poželeo premijer Srbije, i odmrzne i pregovore Beograda sa Evropskom unijom?

Slovački šef diplomatije Jan Kubiš priznaje da je to složenije pitanje, ali dodaje da će, najkasnije posle izbora u Srbiji, biti potrebno da Evropska unija zauzme proaktivan stav u pogledu nastavka pregovora i da će njegova zemlja na tome insistirati.

Carina O’Reilly je u ovom pogledu skeptičnija:

„To bi moglo da se dogodi, ali nema garancije da hoće. Mislim da Evropska unija želi da vidi napredak, čak je NATO savez poručio da će nadgledati proces hvatanja haških optuženika i njihovog isporučivanja Haškom tribunalu. Mišljenja sam da će EU hteti da vidi dokaz o tome pre nego što bude odlučila da nastavi pregovore sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju.“

U Beogradu kao da u delu vladajuće političke elite postoji samozadovoljstvo odlukom NATO. Otuda valjda i očekivanja da će ona zarazno delovati i na lidere Evropske unije.

Iz Vašingtona je, međutim, preko portparola State Departmenta Thomasa Kasyja, odmah stigla uprozoravajuća poruka: od pune saradnje sa Haškim tribunalom zavisiće prijem Srbije u članstvo kako Severnoatlantske alijanse tako i Evropske unije.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG