Dostupni linkovi

logo-print

Nakon zabrane, dve besplatne projekcije


Nakon što su državni organi Srbije saopštili da nema govora o tome da su oni zabranili prikazivanje kinesko-francuskog filma „Letnja palata“ na otvaranju Festivala autorskog filma u Beogradu, savet i organizator manifestacije doneli su odluku da 1. decembra održe dve besplatne projekcije u jednoj od festivalskih dvorana. Član saveta u ostavci Milan Vlajčić:

„Ljudi okupljeni ovde oko organizacije su doneli odluku da iskoriste tu poslednju mogućnost, da vrate kopiju koja je već izašla iz zemlje i da je prikažu po svaku cenu. Da li će film biti prikazan, to je sad veliko pitanje, jer ljudi koji su jednom sprečili da se prikaže film, mogu to da izvedu drugi put. Ali neka to izvedu javno i da vidimo da li može dva puta da se napravi ista šteta.“

Festival autorskog filma nije – kako je planirano – zvanično otvoren 28. novembra kineskim filmom „Letnja palata“, reditelja Loua Jea, jer je iz ambasade Kine u Beogradu, neposredno pred projekciju, stigao dopis u kome se ogranizator upozorava da je film strogo zabranjen u Kini i poziva da, zarad očuvanja dobrih bilateralnih odnosa, otkaže projekciju. Film sadrži necenzurisane dokumentarne snimke događaja na Tjenanmenu 1989. godine. Nakon urgencije ministarstva inostranih poslova Srbije to je i učinjeno, uz žestoko negodovanje publike i podnošenje ostavki od strane svih članova Saveta festivala.

Gradski sekretar za kulturu Darijan Mihajlović je otkazivanje projekcije spornog filma obrazložio konsenzusom u političkom vrhu zemlje, postignutom „zbog viših državnih interesa“:

„Radi se zaista o jednom opštem konsenzusu da mi sada zaista nismo u prilici da uvredimo jednu nama sada prijateljsku zemlju i veliku silu kao što je Kina.“

Ministar kulture Dragan Kojadinović tvrdi da se ne radi ni o kakvoj cenzuri, već o tome da su organizatori, posle dopisa kineske ambasade, odlučili da film ne prikažu:

„Činjenica je da postoje mnogi međudržavni sporazumi o bilateralnoj saradnji i jednostavno postoje propisi i obaveze koje treba poštovati. Naravno, organizatori su mogli da pretpostave da ćemo svi zajedno doći u ovakvu situaciju koja je u svakom slučaju neprijatna. Mislim da, pre svega, film nije mogao na takav način da se reklamira i samoj toj reklami se na neki način sugerisalo da može doći do problema. Oni koji zagovaraju da je bilo ko od državnih organa, zbog nekih viših interesa zaveo cenzuru, treba da znaju da cenzure nema. U ovoj zemlji je nema.“

Filmski kritičar Milan Vlajčić ističe da je očigledno da nije postojao politički konsenzus o skidanju kinesko-francuskog filma:

„Nezapamćeno je da ti skineš film pet minuta pred projekciju, zato što je kineska ambasada kao molila, onda zahtevala, a u tom zahtevu ima nešto još strašnije što niko ovde nije pomenuo, a što ja sad hoću da istaknem, da je rečeno da ne dočekamo i da ne damo mogućnost autoru i stvaraocima filma da se pojave na festivalu i da govore o filmu. To je možda još strašnije. Šta to znači? Ako se oni pojave na aerodromu da ih uhapsimo ili šta?“

Reditelj Srđan Karanović u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da se samo može naslućivati da li Srbija od Kine očekuje podršku u Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija oko rešenja statusa Kosova, pa otuda ovakva odluka i dodaje da je uvek bio protiv zabrane umetničkih dela:

„Filmovi ne mogu nikad nikome da naškode, niti da ugroze bilo koji režim. To je smešno. Mislim da je to jedan svojevrsni umetnički skandal ne prikazati film koji je već prikazivan po svetu. Ceo festival i sve to zajedno pokazuje da nismo dovoljno demokratični. Sve se to lomi preko filma i publike. Mislim da gube film i publika, a ne verujem da tu Srbija nešto značajno dobija.“

Selektor Festivala autorskog filma u ostavci Dinko Tucaković uputio je poziv onim domaćim umetnicima koji izbegavaju da se oglase ovim povodom:

„Čuo sam da Radikalna stranka ima demonstracije ispred američke ambasade, pa bi ta draga gospoda mogla da se skupe i da demonstriraju pred ambasadom Kine. Šta ih sprečava? Gde su demokratske slobode? Štrajkujte, gospodo autori, koji ste protiv cenzure.“

Gotovo unisona reakcija umetničke javnosti u Srbiji jeste da se, bez obzira što je očigledan pritisak Kine, radi o eklatantnom gušenju umetničkih sloboda. Zato režiser Marko Babac, jedini domaći autor čije je ostvarenje – film „Grad“ -- i formalno bilo zabranjeno, upucuje podršku kineskom režiseru Lou Jeu:

„Da se njegovo pravo ovde odbrani, pravo na umetničku slobodu, na to da govori svojim jezikom, svojim srcem, onako kako misli da treba da se govori danas u ovome svetu o ljubavi i o slobodi. On nama nije dao nikakav jeftin recept, on se obraća svima nama, ne samo kineskom narodu nego i nama Srbima, ali nam ne odgovara na teško postavljeno pitanje – gde ćemo, kad i s kime biti srećni, gde ćemo naći tu ljubav. U to ime iz sve snage pozdravljam ovu odluku da se film javno prikaže u Beogradu i da se festivalu vrati onaj sjajni izgled i ugled slobodnog festivala.“
XS
SM
MD
LG