Dostupni linkovi

logo-print

Nastavljen pad dolara


Prema poslednjim podacima, američka ekonomija pokazuje znake slabosti. Usporen je rast proizvodnje, pre svega gradnja novih nekretnina, zatim maloprodaje. Istovremeno, produbljen je budžetski deficit, između ostalog i zbog sve većih troškova rata u Iraku. Trgovinski deficit, pre svega sa Kinom, takođe raste. Jeftini proizvodi iz najmnogoljudnije zemlje sveta sve više ugožavaju američke proizvođače čak i na domaćem trižištu. Zbog toga su investitori sve manje skloni da ulažu u dolar, okrećući se drugim valutama.

Pad američke monete nije samo posledica negativnih trendova na domačem tržištu. Naime, paralaleno sa usporenim rastom najveće ekonomije na svetu, evropska privreda je u usponu. Zato je Evropska centralna banka nedavno najavila da bi početkom decembra mogla podići kamate sa sadašnjih 3.25 odsto na 3.5, što dodatno može ići u prilog evru, imajući u vidu mogućnost da bi kamatna stopa u SAD od 5.25 procenata mogla biti smanjena u cilju pospešivanja privredne aktivnosti. Od te mere će Federalne rezerve odustati ukoliko rast inflacije i dalje ostane pretnja.

Međutim, jačanje evra može imati i negativne posledice po evropsku privredu. Naime, ona mnogo više zavisi od izvoza nego američka, zbog slabije domaće tražnje. Zato rast evra čini manje konkuretnim evropske proizvode u SAD i u Aziji, pre svega u Kini. To se već desilo 2003. i 2004. godine, kada je evro naglo ojačao. Tada se dolar menjao za 0.87 centi, poređenja radi, sada je pao na 0,76 centi. U tom trenutku, evropska privreda beležila je neznatni rast. Izvoznici su tražili da Evropska centralna banka sa svoje strane utiče na slabljenje evra, što je ona i pokušavala držeći kamatnu stopu na veoma niskom nivou. U međuvremenu, evropske kompanije nastojale su da svoje poslovanje učine što efikasnijim, smanivanjem troškova, odnosno povećanjem produktivnosti. Firme koje su sprovele takvu transformaciju, sada mogu uspešnije da se suoče sa jačanjem evra.

Američki list Vol Stri Dzornal (Wall Street Journal) je nedavno objavio da su nemačke kompanije otišle najdalje u povećanju efikasnosti, što je svakako doprinelo da je ova zemlja najveći svetski izvoznik. Sada su nemačke firme u najboljoj poziciji. Istovremeno, njihovi produkti ne zavise toliko od globalne konkurencije, jer je reč o visokospecijalizovanim proizvodima, kao što su sofisticirane mašine, luksuzni automobili. Prema američkom dnevniku, najosetljivija na turbulencije u deviznim kursevima je Italija, jer najviše izvozi robu kao što je obuća, odeća, nameštaj, a koja se suočava sa sve žešćom konkurencijom iz zemalja sa niskim troškovima, pre svega azijskim.
Ministri finansija zemalja Evropske unije na današnjem sastanku u Briselu su saopštili da za sada nije potrebna intervencija na tržištu.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG