Dostupni linkovi

logo-print

Suzavcem razbijene demonstracije ispred UNMIK-a


Anamari REPIC , Gëzim BAXHAKU, Miloš TEODOROVIC

Pripadnici međunarodne i Kosovske policije upotrebili su suzavac kako bi rasterali demonstrante pokreta “Samoopredeljenje”, pošto su neki od njih počeli da bacaju kamenice na sedište UNMIK-a. Do sukoba je došlo kada su neki od oko 5.000 demonstranata uklonili jednu betonsku ogradu i pokušali da otklone drugu, a zatim kamenicama i drugim predmetima gađali zgradu misije UN.

Nakon intervencije demonstranti su se razbežali i za sada nema informacija o povređenima niti uhapšenima. Prethodno su pristalice Pokreta crvenom bojom i flašama gađali zgradu Vlade i Skupštine Kosova, pri čemu su razbijena neka stakla.

“Pristalice Pokreta sada će mirnim putem flašama i crvenom bojom gađati ove institucije”, kazao je Aljbin Kurti lider Pokreta, ističući da institucije Kosova nisu kosovske već UNMIK-ove.

Lider “Samopredeljenja” u govoru ispred zgrade Vlade je rekao da Pregovaračka ekipa laže narod, stoga je moto protesta bio “Dole kosovski pregovarački tim”.

Ovako su pristalice pokreta „Samopredeljenje“ na albanski nacionalni praznik, Dan zastave, iskazali svoj protest protiv pregovora o statusu Kosova. Demonstranti, uglavnom mladi ljudi, uzvikivali su parole “Dole UNMIK”, “Probudite se”, a klicalo se “Samoopredeljenju” i Oslobodilačkoj vojsci Kosova. Policija prvobitno nije reagovala, ali je preduzela mere pošto je situacija eskalirala ispred sedišta međunarodne administracije.

* * * * *

Danas, nešto pre demonstracija, zvaničnici Kosovske policijske službe upozorili su da su poslednje pretnje upućene zaposlenima u UNMIK-u i njihovoj imovini na Kosovu ozbiljne i da mogu da imaju uticaja na ukupnu bezbednosnu situaciju na Kosovu.

Portparol Kosovske policijske službe kapetan Veton Eljssani kaže da policija nije spremna da govori o detaljima ovih pretnji, ali su one ocenjene veoma ozbiljnim:

«Ova pretnja je uzeta kao ozbiljna. Na osnovu informacija koje smo dobili sa terena došli smo do zakljucka da su pretnje ozbiljne što se tiče zaposlenih u UN i njihove imovine. Za sada ne možemo da kažemo nešto više o ovim pretnjama, jer se radi o poverljivim informacijama, ali mogu reći da se radi o ozbiljnim pretnjama.»

Zbog toga su, kaže Eljsani, Kosovska policijska služba, UNMIK policija i KFOR povećali bezbednosne mere, što je vidljivo i većim prisustvom snaga reda na ulicama Kosova.

Eljsani ističe da se ne zna koliko će te mere trajati, ali one neće biti ograničene samo na demonstriranje sile, vec će biti i drugih odgovora na ove pretnje.

Iako ne žele da kažu odakle potiču te pretnje, zvaničnici policije kažu da su one veoma ozbiljne i da mogu da utiču na ukupnu bezbendosnu situaciju na Kosovu.

Inače, najviši zvaničnici institucija Kosova i političkih partija su ovih dana upozoravali da je od izuzetnog značaja sačuvati mir i stabilnost na Kosovu, posebno u vremenu kada se utvrđuje status Kosova.

* * * * *

Nekoliko hiljada Albanaca sa juga Srbije obeležilo je skupom u centru Preševa Dan zastave, najveći nacionalni praznik Albanije. Preševo je jedna od tri srpske opštine poznate po međunacionalnim tenzijama. Mada je sam skup protekao bez incidenata, u Preševu su dvojica Albanaca sa zgrade Opštine skinuli srpsku i postavila tri albanske zastave.

Problem zastave i ranije je podizao tenzije u opštinama na jugu Srbije. Stoga i zebnja da bi zamenjivanje srpske albanskom zastavom, a od strane u ovom trenutku nepoznatih počinilaca, mogla izazvati nove napetosti itekako ima osnova. Predsednik Demokratske unije doline, jedne od albanskih partija sa tog područja, Skender Destani:

„Ja prvi put vidim da je skinuta zastava. Da sam to vidio na početku ne bih prisustvovao ovom skupu. Ovo što je urađeno je sramota. Bez obzira ko je to uradio, to je sramota i mislim da taj koji je skinuo zastavu treba da snosi odgovornost. To je zastava države, a uz zastavu države postoje i nacionalni simboli manjina, tako da i mi Albanci, koji smo građani ove države, želimo ostvariti svoje najosnovnije pravo – proslaviti Dan zastave kao i svi drugi građani u ovoj državi.“

Kako javlja dopisnik Radija Slobodna Evropa Radoman Irić, skupu je prisustvovalo oko dve hiljade pre svega srednjoškolaca kojima su se obratili lokalni aktivisti za ljudska prava i lokalni funkcioneri. Istovremeno, nedaleko od Preševa, albanski odbornici u Parlamentu u Bujanovcu održali su „protestni sastanak“ sa koga su javnosti u Srbiji uputili dokument o dilemama o upotrebi albanske zastave. Predsednik Odbora za ljudska prava iz Bujanovca Šaip Kamberi rekao nam je tim povodom da će Albanci tim dokumentom pokazati dobru volju da sa vlastima reše sve dileme vezane za upotrebu albanske zastave:

„Ideja je da se taj dokumenat uputi predsedniku Tadiću, predsedniku vlade i predsedniku Narodne skupštine Srbije. S tim dokumentom će biti upoznati i međunarodni faktori u Srbiji. Cilj je da se skrene pažnja na stav 2 člana 6 Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina koji ograničava pravo na upotrebu nacionalnih simbola nacionalnih manjina, sa zahtevom da se to ograničenje ukine.“

U Vladi Srbije problem tretmana zastava je i dalje otvoren. Direktor Vladine službe za ljudska i manjinska prava Petar Lađević smatra da albanska nacionalna manjina, u ovom trenutku, nema prava na proslavu svojih nacionalnih praznika i obeležja svoje manjine, jer nije formirala svoj Nacionalni savet:

„Da bi bilo koja nacionalna manjina u Republici Srbiji imala pravo na isticanje svojih nacionalnih simbola i proslavu svojih praznika, dakle manjinskih, u Republici Srbiji, pre svega mora ispoštovati elementarne pretpostavke Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, što znači da manjina mora osnovati svoj nacionalni savet. A osnivanjem nacionalnog saveta i njegovim funkcionisanjem manjina dobiva pravo da predloži Savetu Republike Srbije za nacionalne manjine svoje simbole i znamenja.“

Iako stabilan region, na jugu Srbije očigledno je dovoljna samo jedna zastava za otvaranje novih spornih pitanja.
XS
SM
MD
LG