Dostupni linkovi

logo-print

Papa pozvao na solidarnost među religijama


Papa je u razgovoru sa turskim premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom naglasio da Turska predstavlja "most" između religija i pozvao na solidarnost između kultura:

"Znamo da je cilj ove posete dijalog i bratstvo, privrženost razumevanju među kulturama, kao i pomirenje. Svi osečaju istu odgovornost u ovom teškom istorijskom trenutku."

Papa je rekao da je Turska demokratska, islamska država i dodao da je želeo da je poseti zato što voli kulturu ove zemlje. Na konferenciji za novinare posle kratkog susreta sa papom Benediktom, turski premijer je rekao da je od rimokatoličkog poglavara zatražio da podrži Tursku u pridruživanju Evropskoj uniji. Prema Erdoganovim rečima, Papa je odgovorio da njegova poseta nema politički karakter, ali da želi da Turska postane deo EU.

Međutim, tokom 2003. godine, pod pontifikatom pape Jovana Pavla II, kada je Josef Ratzinger bio kardinal, govorio je da bi prijem Turske u EU bio "velika greska", što nije bi zvaničan stav Vatikana. Inače, Papu Benedikta XVI u utorak je na aerodromu u Ankari docekao turski premijer Redzep Tajip Erdogan stojeci ispred aviona, što se smatra izuzetnim gestom. Verovalo se naime da Erdogan želi da izbegne susret s Papom, nakon žestoke polemike izazvane njegovom nedavnim izjavom o islamu, citirajući jednog vizantijskog cara da je prorok Muhamed "širio veru mačem".

"Želeo bih najpre da izrazim svoje zadovoljstvo zbog Vaše posete našoj zemlji. Došli ste u posebnom trenutku i zato je Vaš boravak od izuzetne važnosti", istakao je Erdogan, koji je nakon kratkog susreta sa Papom otputovao na samit NATO-a u Rigi. Erdogan je pre papinog dolaska ocenio da će njegova poseta doprineti svetskom miru. On je zatražio od svojih sunarodnika da budu učtivi, upozoravajući na provokacije "marginalnih" krugova.

U Turskoj je u nedelju 25.000 ljudi protestovalo zbog papine posete.
Mere bezbednosti u Turskoj su veće čak i od onih koje su preduzete uoči dolazka predsednika SAD DŽordža Buša (George W. Bush), pre dve godine.

Uoči polaska za Tursku, Papa je u Rimu rekao da njegova poseta
predstavlja "put dijaloga, bratstva i pomirenja u ovom teškom
trenutku u istoriji". Najdelikatniji deo papine posete biće njegov sastanak sa velikim muftijom Alijom Bardakogluom, koji je oštro kritikovao poglavara rimokatoličke crkve zbog ocena protiv islama, rekavši da one odražavaju "mržnju koju nosi u srcu". U intervjuu koji danas objavljuje turska štampa, Bardakoglu je upozorio da papina poseta neće doprineti smanjenju "ogorčenosti mislimana iako se radi o jednom dobrom koraku". Sličan je i stav analitičara Zejne Baran (Zeyno):

"Kada je reč o islamskoj strani – od običnih građana preko političara do ekstremista – oni svakako smatraju da papino izvinjenje nije dovoljno. Istovremeno, nacionalisti u Turskoj su podozrivi prema poglavaru rimokatoličke crkve jer je bio kritičan prema Turskoj i protivi se njenom ulasku u Evropsku uniju."

Postavlja se pitanje zašto se poglavar rimokatoličke crkve odlučio da poseti Tursku, uprkos žestokim protivljenjima? Obrazloženje Vatikana da je reč o ranije dogovorenom odlasku na poziv vaseljenskog patrijarha Vartolomeija, neformalnog lidera pravoslavlja, po oceni analitičara, ne odražava u potpunosti pravi smisao papinog puta. Glavni cilj njegovog dolaska je zapravo podsticanje reformi u islamu.

Robert Mojnihan, istoričar i glavni urednik časopisa "Unutar Vatikana”:

"Njegov govor u Regensburgu, koji je izazvao toliko polemika, bio je zapravo jasan poziv Islamu da se uključi u proces samoocenjivanja, preispitivanja, nove interpretacije Kurana, što je izuzetno teško i kontroverzno."

S druge strane, pojedini analitičari smatraju da su pogrešno protumačene izjave Benedikta XVI, dok je bio još kardinal, o protivljenju ulasku Turske u Evropsku uniju. Džon Alen (John Allen):

"Benediktova zabrinutost oko stanja u Evropskoj uniji nije u direktnoj vezi sa time da li je Turska članica kluba ili ne. Za Papu je ključno kako oživeti hrišćanske korene Evrope, koji slabe zbog sekularizacije. Smatram da je Papa dovoljno mudar da shvati da je prijem Turske u ovom smislu sporedna stvar – zato što se ona uvek može držati na distanci. Međutim, sve dok se u Evropi sledi politički pravac koji je po njegovom mišljenju suprotan ovim hrišćanskim korenima, to otežava ostvarenje ciljeva i vrednosti za koji se zalaže Vatikan."
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG