Dostupni linkovi

logo-print

Propali pregovori sa Turskom o Kipru


Spor Evropske unije i Turske, koja kuca na vrata Unije već više od četrdeset godina, naizgled je banalan: Evropska unija traži od Ankare da jednako tretira sve zemlje Unije što znači da Turska mora da otvori svoje luke i plovilima sa Kipra. Turska pak traži da Evropska unija zauzvrat prekine blokadu severnog, većinski turskog dela Kipra.

Pregovori o ovom problemu vođeni su praktično tokom čitave protekle dve i po godine – odnosno od ulaska Kipra u Evropsku uniju, a intenzivirani su pre nešto više od godinu dana, oktobra 2005. kada je Evropska unija započela sa Turskom pregovore o članstvu.

Ponedeljak, 27. novembar još ranije je bio određen kao poslednji rok za mogući dogovor jer je Evropska unija odavno obznanila da će početkom decembra doneti odluku o tome hoće li pregovore sa Turskom o članstvu nastaviti ili jednostavno prekinuti.I pre ovog ponedeljka očekivalo se, međutim, da popuštanja neće biti. Ministri spoljnih poslova Turske, Kipra i Finske – države trenutne predsedavajuće unijom - Abdulah Gul, Jorgos Lilikas i Erki Tuomioja sastali su se praktično samo kako bi nakon toga šturo saopštili da dogovora jednostavno nema.

U čemu je zapravo problem?

Grčka je 1974. izvela na Kipru puč da bi anektirala ostrvo. Izgubila je međutim kratkotrajni rat od Turske koja je tada okupirala trećinu ostrva na kojoj žive Turci da bi zatim tu stvorila državu koju je samo Ankara priznala. Ostatkom ostrva upravljaju Grci i ta vlast je međunarodno priznata.

Evropska unija je korak po korak dovodila Tursku u situaciju da je morala da se odriče dela za delom podrške "svom" delu Kipra. Ali mnoge dosadašnje odluke vlade u Ankari ostajale su tek mrtvo slovo na papiru odnosno nešto što je moglo politički da se tumači i ovako i onako. Slika turskih luka u kojima se ljuljuškaju brodovi sa kiparskim zastavama na krmama jednostavno ne bi davala prostora drugačijem tumačenju do porazu turske politike prema Kipru i to je razlog zašto Turska zateže. Sa druge strane, slučaj je izvrsno došao Evropskoj uniji koja može da nađe i formalno obrazloženje za eventualnu odluku da Tursku, prema kojoj se unija decenijama ponaša maćehinski, još malo drži podalje.

O principima i moralu u politici naravno da ne vredi trošiti reči. Turska čeka u predvorju Unije od 1963, a kandidat je od 1987. Prema njoj su kriterijumi Brisela kudikamo oštriji nego prema mnogim drugima A što se Kipra tiče tamošnji Turci su 2004. prihvatili plan Ujedinjenih nacija o ujedinjenju ostrva, dok su kiparski Grci plan odbacili.
XS
SM
MD
LG