Tako bi projekat, čija je realizacija otpočela 1997. godine, mogao ući u svoju završnu fazu, kaže Zoran Suvajac, vlasnik Zoološkog parka:
„Sad očekujemo da dovedemo nekakve krupnije papkare, kao što su lame, kao što su antilope, kao što su jeleni lopatari, kenguri, zebre, mufloni, kozorzi. Od ovih manjih predatora doći će kvatamundi, jazavci, rakuni. Znači, do Nove godine trebalo bi da dovedemo taj kontigent, tu prvu postavku Zoo parka, a onda već u toku zime i na proljeće da to dopunimo određenim vrstama i da dogradimo još nekakve objekte.“
Jedan od razloga što se skoro 10 godina pravi Zoo park u Banjoj Luci je prije svega nedostatak sredstava. Iako je proglašen projektom od opšteg interesa za grad, on do sada nije imao preveliku pomoć gradskih institucija. Uglavnom se, kaže Suvajac, oslanjam na vlastite izvore finansiranja:
„U svakom slučaju mi imamo podršku grada. Mi smo prije tri godine od grada dobili cirka 80 hiljada maraka. Ta je pomoć slijedila pošto smo mi napavili prvi nasip protiv poplave na teritoriji grada Banje Luke, i tad je nama na naše insistiranje i zahtjev grad Banja Luka pomogao iznosom od 80.000 maraka. Od tada do danas nemamo nekakve pomoći druge od gradske uprave. Imamo obećanje gospodina gradonačelnika.“
Pored nedostatka sredstava, dosta problema je bilo i sa pribavljanjem dokumentacije neophodne za formiranje zoološkog parka. S obzirom da se radi o privatnom preduzeću, tu je bilo problema od same registracije, pa do dobijanja dozvola za uvoz životinja, objašnjava Suvajac:
„Sama papirologija je bila jako komplikovana. Mi smo uspjeli prošle godine, po završetku infrastrukture i svih tih objekata za smještaj životinja, da dobijemo certifikat i upotrebnu dozvolu za držanje životinja, što podrazumijeva naravno i držanje, i uzgoj, i karantinski dio i faktički imamo pravo da uvezemo bilo koji eksponat za koji imamo završene kapacitete.“
Mada banjalučki Zoološki park, koji se prostire na oko 44.000 kvadratnih metara, još nije završen, otvoren je za posjetioce. Oni trenutno mogu vidjeti lisice, vjeverice, nojeve, labudove, paunove, nekoliko vrsta pataka, gusaka, te patuljaste koze:
„Drugi, treći put kako smo došli ove godine. Ja mislim da bi moglo biti malo bogatije.“
„Mislim da je lijepo ovdje u Trapistima, s tim što mislim da je mali izbor životinja. Ali za naše prilike, mislim da ni ovo nije loše.“
Izgradnji Zoološkog parka posebno se raduju najmlađi Banjalučani, za koje je ulaz besplatan. Pitamo mališane šta im se najviše sviđa:
„Nojevi, zeke.“
„I meni zeke.“
Ukoliko sve bude teklo po planu, svečano otvaranaje banjalučkog Zoološkog parka biće na proljeće, a do tada Banjalučani ovdje mogu doći da uživaju ako ne u ljepotama divljih životinja, onda barem u prirodi.
„Sad očekujemo da dovedemo nekakve krupnije papkare, kao što su lame, kao što su antilope, kao što su jeleni lopatari, kenguri, zebre, mufloni, kozorzi. Od ovih manjih predatora doći će kvatamundi, jazavci, rakuni. Znači, do Nove godine trebalo bi da dovedemo taj kontigent, tu prvu postavku Zoo parka, a onda već u toku zime i na proljeće da to dopunimo određenim vrstama i da dogradimo još nekakve objekte.“
Jedan od razloga što se skoro 10 godina pravi Zoo park u Banjoj Luci je prije svega nedostatak sredstava. Iako je proglašen projektom od opšteg interesa za grad, on do sada nije imao preveliku pomoć gradskih institucija. Uglavnom se, kaže Suvajac, oslanjam na vlastite izvore finansiranja:
„U svakom slučaju mi imamo podršku grada. Mi smo prije tri godine od grada dobili cirka 80 hiljada maraka. Ta je pomoć slijedila pošto smo mi napavili prvi nasip protiv poplave na teritoriji grada Banje Luke, i tad je nama na naše insistiranje i zahtjev grad Banja Luka pomogao iznosom od 80.000 maraka. Od tada do danas nemamo nekakve pomoći druge od gradske uprave. Imamo obećanje gospodina gradonačelnika.“
Pored nedostatka sredstava, dosta problema je bilo i sa pribavljanjem dokumentacije neophodne za formiranje zoološkog parka. S obzirom da se radi o privatnom preduzeću, tu je bilo problema od same registracije, pa do dobijanja dozvola za uvoz životinja, objašnjava Suvajac:
„Sama papirologija je bila jako komplikovana. Mi smo uspjeli prošle godine, po završetku infrastrukture i svih tih objekata za smještaj životinja, da dobijemo certifikat i upotrebnu dozvolu za držanje životinja, što podrazumijeva naravno i držanje, i uzgoj, i karantinski dio i faktički imamo pravo da uvezemo bilo koji eksponat za koji imamo završene kapacitete.“
Mada banjalučki Zoološki park, koji se prostire na oko 44.000 kvadratnih metara, još nije završen, otvoren je za posjetioce. Oni trenutno mogu vidjeti lisice, vjeverice, nojeve, labudove, paunove, nekoliko vrsta pataka, gusaka, te patuljaste koze:
„Drugi, treći put kako smo došli ove godine. Ja mislim da bi moglo biti malo bogatije.“
„Mislim da je lijepo ovdje u Trapistima, s tim što mislim da je mali izbor životinja. Ali za naše prilike, mislim da ni ovo nije loše.“
Izgradnji Zoološkog parka posebno se raduju najmlađi Banjalučani, za koje je ulaz besplatan. Pitamo mališane šta im se najviše sviđa:
„Nojevi, zeke.“
„I meni zeke.“
Ukoliko sve bude teklo po planu, svečano otvaranaje banjalučkog Zoološkog parka biće na proljeće, a do tada Banjalučani ovdje mogu doći da uživaju ako ne u ljepotama divljih životinja, onda barem u prirodi.
