Dostupni linkovi

logo-print

Kako će glasati srbijanski državljani u Crnoj Gori?


Radovan BOROVIC, Biljana JOVICEVIC

Republička izborna komisija je zatražila da se utvrdi tačan broj državljana Srbije u Crnoj Gori sa pravom glasa, kao i da se utvrde modaliteti na koji bi način oni mogli da glasaju na srpskim parlamentarnim izborima. Evidentiranje će raditi nadležne crnogorske službe, a konačan spisak građana s pravom glasa utvrdiće izborna komisija u Srbiji, saznajemo od Tanje Aksić u informativnoj službi Republičke izborne komisije:

„Tu se pre svega misli na veći broj privremeno raseljenih lica sa Kosova. Bar u jednom momentu, cifra za referendum je bila oko 20.000 ljudi koji su eto po tom osnovu u Crnoj Gori. E sad, naravno, to važi i za sve ostale koji imaju boravište u Crnoj Gori a državljani su Srbije.“

S obzirom da Republika Srbija u Republici Crnoj Gori nema svoje diplomatsko-konzularno predstavništvo, u diplomatskoj noti Ministarstva spoljnih poslova Srbije upućenoj Podgorici, predloženo je da dva ministarstva dogovore modalitete glasanja. Predstavnik za štampu vladajuće Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović kaže da ne bi bilo korektno da srpski državljani u Crnoj Gori ostanu uskraćeni za glasačko pravo, ali i dodaje:

„To je njihovo pravo. Ne znam zašto bi oni bili u situaciji nepovoljnijoj od svih drugih. A da li će neko od toga politički profitirati ili ne, ko to može da zna. Glasanje je tajno i jasno je da svako ima pravo, u tom aktivnom i pasivnom biračkom pravu, i da glasa i da bude kandidovan. Ljudi će jednostavno glasati po svojoj savesti i po svojim ubeđenjima.“

Međutim, Nikola Samardžić iz Bloka liberalno-demokratskih partija kaže da insistiranje na glasanju u Crnoj Gori favorizuje političke snage koje su doživele frustraciju zbog uspeha referenduma u toj republici i koje su sklone da podrže najradikalnije šovinističke stranke u Srbiji:

„Upravo zbog toga je u interesu Vojislava Koštunice da manipuliše tim ljudima, zapravo njihovim osećanjima pre nego političkim stavovima. Tako da je u pitanju ista ona vrsta manipulacije kojom se Vojislav Koštunica poslužio kad je nosio onaj fantomski spisak u Brisel kojim je denuncirao građane Srbije ili one koji to nisu na osnovu etničke i političke pripadnosti.“

Način glasanja je stvar dogovora dve države i tu za sada nema većih prepreka, uveren je programski direktor CESID-a Marko Blagojević:

„Oni ne moraju obavezno biti diplomatsko-konzularna predstavništva. Glasanje može da se i na nekim drugim mestima o kojima se, dakle, dve države dogovore. Tako da, u principu, tamo gde postoji volja postoji i način. Ja sada vidim, po tome kako teku pregovori, da volje ima i s obzirom na to verujem da će se vrlo lako naći način.“

Procenjuje se da na teritoriji Crne Gore živi od 18 do 20 hiljada srpskih državljana sa pravom glasa.

* * * * *

U crnogorskim državnim organima još uvijek nije utvrđeno na koji način će tehnički biti organizovano glasanje državljana Srbije koji žive u Crnoj Gori na predstojećim parlamentarnim izborima u toj susjednoj državi. Izvjesno je samo da će najuticajnija dnevna štampa intenzivnije pratiti predizbornu kampanju u Srbiji.

Ministar inostranih poslova Crne Gore Milan Roćen prije dva dana je potvrdio da je od svojih kolega iz Srbije dobio zvaničan zahtjev za omogućavanje organizovanja glasanja državljanima te zemlje u Crnoj Gori na srpskim parlamentarnim izborima 21. januara i najavio da će biti dogovoreni modaliteti za glasanje. U Ministarstvu inostranih poslova nijesmo mogli dobiti detaljnije informacije da li su u međuvremenu preduzeti određeni koraci u tom pravcu. Iako su mediji objavili informaciju da su se Republičke izborne komisije Srbije i Crne Gore dogovorile da državni organi dvije države zajedno rade na evidentiranju državljana Srbije koji žive u Crnoj Gori, a koji imaju pravo glasa na parlamentarnim izborima, te da će evidentiranje obaviti nadležne crnogorske službe, a konačan spisak građana s pravom glasa utvrditi Izborna komisija u Srbiji, predsjednik crnogorske Republičke izborne komisije Branislav Radulović rekao nam je da ta informacija nije tačna:

„Nemamo nikakav zvaničan razgovor. Nijesmo ni sjeli s njima. Ne znamo ni šta hoće, ni šta im treba. Samo su zvali sekretara Komisije i sekretar Komisije im je rekao evo, sve što može, naravno u tehničkom smislu da im se pomogne.“

Kada je riječ o organizovanju glasanja na parlamentarnim izborima u Srbiji, za njene državljane na teritoriji Crne Gore problem je što u Crnoj Gori ne postoji konzulat ili ambasada Srbije gdje se uobičajeno takva glasanja organizuju, pa se moraju tražiti drugačiji modaliteti. Evidenciju državljana Srbije koji žive u Crnoj Gori, a koji mogu imati pravo glasa, vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova. Međutim, pomoćnik ministra Svetozar Đurović i danas nam je kratko rekao da nikakav zvaničan zahtjev još nijesu dobili, te da nam ništa više od toga ne može reći:

„Nakon razmatranja zahtjeva tek tada možemo dati odgovor. Prije toga ne mogu vam ništa dati konkretno dok ne primimo zahtjev i vidimo šou u zahtjevu piše.“

Iz nevladine organizacije Centar za monitoring, koja je izborne procese u Crnoj Gori nadgledala zajedno sa beogradskim CESID-om, saopštili su da neće nadlegadati ovaj izborni proces u Crnoj Gori kao i da ih niko iz Srbije do sada nije zvao tim povodom. Ni u Centru za demokratsku tranziciju, drugoj nevladinoj organizaciji koja radi monitoring izbora, kako nam je rekla portparol Milica Kovačević, nijesu aplicirali za nadgledanje izbora, ali da bi ukoliko bude interesovanja mogli organizovati posmatranje. Kovačević je podsjetila da je CDT jednom nadgledala sličan proces koji je za izbore u Hrvatskoj bio organizovan u ovdašnjem konzulatu, kao i da su oni posmatrali izbore za organe vlasti na Kosovu koje je Organizacija za evropsku bezbjednost i saradnju organizovala ovdje za izbjeglice u gotovo svim crnogorskim opštinama:

„Naravno da situacija iz 2001. na Kosovu ne može da se uporedi sa jednom uređenom pravnom državom kakva je Srbija koja ima krupnu i razvijenu izbornu administraciju, tako da prosto trenutno ne postojanje konzulata Srbije nije nepremostiva prepreka. Uvijek se mogu naći i ljudski i tehnički kapaciteti da se ti izbori organizuju.“

Jedino je izvjesno da će parlamentarni izbori u Crnoj Gori u značajnijoj mjeri biti praćeni u najuticajnijim dnevnim novinama u Crnoj Gori. Urednik Redakcije za politiku dnevnika „Vijesti“ Mihailo Jovović:

„Zavisno od toga šta će se tamo konkretno dešavati. Vjerovatno malo više još kako se kampanja bude zahuktavala pokušaćemo da odgovorimo tim svojim profesionalnim obavezama i prema većini naših čitalaca, to jest ljudi koji nemaju direktne veze sa tim izborima, a naravno i obratićemo pažnju na stvari koje mogu zanimati državljane Srbije koji ovde imaju pravo glasa.“

Urednik politike u dnevnom listu „Dan“ Mili Prelević:

„’Dan’ je zadržao, iako smo sada nezavisna država, jednu čitavu stranu koja je posvećena političkoj situaciji u Srbiji i ta strana će biti rezervisana za izbore u ovoj državi. Obzirom da u Crnoj Gori ima po nekim procjenama preko 18 hiljada ljudi koji mogu da glasaju na izborima u Srbiji, to nam i tržišno daje za pravo da posvetimo tome veliku pažnju.“

Naravno, političke stranke iz Srbije moći će ukoliko žele da dio političkog marketinga prezentiraju u Crnoj Gori. Mihailo Jovović iz „Vijesti“:

„Političke stranke iz Srbije mogu se obratiti našem marketingu. To nije moja nadležnost, ali pretpostavljam da neće biti nikakvih problema, naravno u skladu sa pravilima koji važe za politički marketing.“
XS
SM
MD
LG