Na desetogodišnjicu obeležavanja protesta protiv nasilja koje je vršeno nad građanima i njihovom političkom voljom u Srbiji, Demokratska stranka je konstatovala da dolazi do pokušaja restauracije Miloševićevog režima i rehabilitacije onih koji su na najstrašniji način obeležili to vreme. Rezultati januarskih izbora pokazaće da je Srbija jasno rekla ne takvim političkim snagama, kaže Jelena Marković, portparol Demokrata:
„Demokratska stranka je pozvala da se svi jasno odrede prema strankama bivšeg režima, da minimum zajedničkog delovanja ili zajedničkog interesa za sve nas bude jedno jasno ne prema svemu onome što je činilo Miloševićevu politiku. A čini mi se da je Arkanova politika i Arkanovo ratno delovanje možda bilo jedan od najgorih segmenata Miloševićeve politike.“
Popularnost Radikala, koji su na prvom mestu u istraživanjima javnog mnenja, nije ništa novo u ovom trenutku, jer uspon Srpske radikalne stranke počinje nakon ubistva premijera Đinđića i završetka vanrednog stanja, objašnjavaju istraživači javnog mnenja. Sami Radikali kažu pak, da o strankama bivšeg režima govore oni koji su potrošili svoju političku ideju. Milorad Mirčić, visoki funkcioner SRS-a:
„Priče poput stranke bivšeg režima ili prošlog vremena, to su odavno sažvakane teme. O tim temama ne vredi više raspravljati. To samo govore oni koji su potrošili svoju političku ideju.“
Na drugoj strani, nakon spremnosti da sarađuje pre sa Socijalistima nego sa Demokratama i pristankom na njihovu podršku manjinskoj vladi, što je SPS-u, kao jednoj stranci koja prestaje da postoji, dalo bitnu ulogu, Demokratska stranka Srbije ulazi u novu političku igru stavljanjem na svoju izbornu listu Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, nekadašnjeg bliskog saradnika Željka Ražnatovića Arkana.
Za reditelja Janka Baljka, autora dokumentarnog filma „Anatomija bola“ o stradanju šesnaestoro radnika RTS-a u NATO bombardovanju, to je samo još jedan od primera da se u Srbiji i dalje odvija borba protiv kratkog pamćenja:
„Kako možemo očekivati od države koja je organizovala jedan ovakav zločin, i od njenih pravosudnih organa, od ovakve trule koalicije, koja je donela toliko zla, ne samo na RTS-u, znamo šta je Arkan radio i u Bosni i u Hrvatskoj, da će ljudi koji su direktno odgovorni za državni zločin u nekoj skoroj budućnosti biti procesuirani.“
Ništa od ovoga, iako se Dragan Marković Palma ne odriče lika i dela Arkanovog, očito nije sporno za Demokratsku stranku Srbije. Njen portparol Andreja Mladenović:
„On ima stranku koja nema veze sa strankom pokojnog Ražnatovića, znači on se odvojio pre više od pet godina ili četiri godine, i na taj način mi smo uspostavili zaista jednu korektnu saradnju na lokalnom nivou. Sve ono što je vezano za lične stavove da li gospodina Markovića ili nekih drugih ljudi, to je njihovo puno pravo.“
Postoji klima u društvu u pogledu radikalizacije i nacionalističkih opcija koja je ojačala, ali ipak govoriti o renesansi partija bivšeg režima je prejaka reć, kaže Gordana Logar, istrazivač iz agencije Stratedžik marketing:
„Što da je upravo Demokratska stranka Srbije ušla u koaliciju s partijom Dragana Markovića Palme za mene je jedan dramatičan indikator. Ja se nadam da je to jedan još uvek ipak manji deo populacije koji je sklon tom sistemu vrednosti, dakle da to nije renesansa u jednom bukvalnom smislu.“
Činjenica je da su partije Miloševićevog režima još uvek na političkoj sceni, kaže Ivan Marović, nekadašnji član „Otpora“, ali osvrćući se na dva mišljenja – da je u Srbiji sve isto kao i pre 5. oktobra nasuprot onome da su se tada ipak odigrale suštinske promene, ocenjuje da je sredina negde između:
„Ovde nije bila klasična nasilna revolucija, sa obezglavljivanjem političkog liderstva, 5. oktobra. S druge strane ne treba biti ni suviše pesimističan i reći da se ama baš ništa nije promenilo jer evo možemo da vidimo da se, recimo, Socijalistička partija Srbije, koja je tokom devedesetih bila najjača, trenutno bori uopšte za ulazak u parlament. Da bi mi doživeli potpunu transformaciju našeg političkog sistema, trebaće da prođe neko vreme, trebaće da se uspostave novi društveni odnosi, a onda će političke partije da predstavljaju te nove društvene odnose i onda ćemo imati i transformaciju na političkoj sceni.“
„Demokratska stranka je pozvala da se svi jasno odrede prema strankama bivšeg režima, da minimum zajedničkog delovanja ili zajedničkog interesa za sve nas bude jedno jasno ne prema svemu onome što je činilo Miloševićevu politiku. A čini mi se da je Arkanova politika i Arkanovo ratno delovanje možda bilo jedan od najgorih segmenata Miloševićeve politike.“
Popularnost Radikala, koji su na prvom mestu u istraživanjima javnog mnenja, nije ništa novo u ovom trenutku, jer uspon Srpske radikalne stranke počinje nakon ubistva premijera Đinđića i završetka vanrednog stanja, objašnjavaju istraživači javnog mnenja. Sami Radikali kažu pak, da o strankama bivšeg režima govore oni koji su potrošili svoju političku ideju. Milorad Mirčić, visoki funkcioner SRS-a:
„Priče poput stranke bivšeg režima ili prošlog vremena, to su odavno sažvakane teme. O tim temama ne vredi više raspravljati. To samo govore oni koji su potrošili svoju političku ideju.“
Na drugoj strani, nakon spremnosti da sarađuje pre sa Socijalistima nego sa Demokratama i pristankom na njihovu podršku manjinskoj vladi, što je SPS-u, kao jednoj stranci koja prestaje da postoji, dalo bitnu ulogu, Demokratska stranka Srbije ulazi u novu političku igru stavljanjem na svoju izbornu listu Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, nekadašnjeg bliskog saradnika Željka Ražnatovića Arkana.
Za reditelja Janka Baljka, autora dokumentarnog filma „Anatomija bola“ o stradanju šesnaestoro radnika RTS-a u NATO bombardovanju, to je samo još jedan od primera da se u Srbiji i dalje odvija borba protiv kratkog pamćenja:
„Kako možemo očekivati od države koja je organizovala jedan ovakav zločin, i od njenih pravosudnih organa, od ovakve trule koalicije, koja je donela toliko zla, ne samo na RTS-u, znamo šta je Arkan radio i u Bosni i u Hrvatskoj, da će ljudi koji su direktno odgovorni za državni zločin u nekoj skoroj budućnosti biti procesuirani.“
Ništa od ovoga, iako se Dragan Marković Palma ne odriče lika i dela Arkanovog, očito nije sporno za Demokratsku stranku Srbije. Njen portparol Andreja Mladenović:
„On ima stranku koja nema veze sa strankom pokojnog Ražnatovića, znači on se odvojio pre više od pet godina ili četiri godine, i na taj način mi smo uspostavili zaista jednu korektnu saradnju na lokalnom nivou. Sve ono što je vezano za lične stavove da li gospodina Markovića ili nekih drugih ljudi, to je njihovo puno pravo.“
Postoji klima u društvu u pogledu radikalizacije i nacionalističkih opcija koja je ojačala, ali ipak govoriti o renesansi partija bivšeg režima je prejaka reć, kaže Gordana Logar, istrazivač iz agencije Stratedžik marketing:
„Što da je upravo Demokratska stranka Srbije ušla u koaliciju s partijom Dragana Markovića Palme za mene je jedan dramatičan indikator. Ja se nadam da je to jedan još uvek ipak manji deo populacije koji je sklon tom sistemu vrednosti, dakle da to nije renesansa u jednom bukvalnom smislu.“
Činjenica je da su partije Miloševićevog režima još uvek na političkoj sceni, kaže Ivan Marović, nekadašnji član „Otpora“, ali osvrćući se na dva mišljenja – da je u Srbiji sve isto kao i pre 5. oktobra nasuprot onome da su se tada ipak odigrale suštinske promene, ocenjuje da je sredina negde između:
„Ovde nije bila klasična nasilna revolucija, sa obezglavljivanjem političkog liderstva, 5. oktobra. S druge strane ne treba biti ni suviše pesimističan i reći da se ama baš ništa nije promenilo jer evo možemo da vidimo da se, recimo, Socijalistička partija Srbije, koja je tokom devedesetih bila najjača, trenutno bori uopšte za ulazak u parlament. Da bi mi doživeli potpunu transformaciju našeg političkog sistema, trebaće da prođe neko vreme, trebaće da se uspostave novi društveni odnosi, a onda će političke partije da predstavljaju te nove društvene odnose i onda ćemo imati i transformaciju na političkoj sceni.“
