Miloš TEODOROVIC, Anamari REPIC
Pozicija Srbije u pregovorima o budućnosti Kosova danas je znatno bolja. To je i očigledno nakon što specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari nije dočekan sa jednoglasnim odobravanjem nakon što je šefovima diplomatija Evropske unije predstavio svoje predloge. U to je uverena predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije i potpredsednica partije premijera Vojislava Koštunice Sanda Raškovic-Ivić, koja podvlači da Evropa stavove menja pre svega zbog sebe:„Zemlje EU su počele da uviđaju da je Kosovo presedan na temelju koga će se na isti način rešavati svi više ili manje zamrznuti konflikti. Sada je postalo već očigledno da je ne samo došlo do pucanja u Savetu bezbednosti koji se podelio na jednu stranu na kojoj očigledno stoje Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija i na drugu na kojoj stoje Rusija i Kina koje štite teritorijalni integritet, suverenitet država, međunarodno pravo, već je slična situacija i u Kontakt grupi, a evo sad vidimo i u Evropskoj uniji. Važno je i to što će sada EU preuzeti ono što je radio UNMIK.“
Sanda Rašković-Ivić u izjavama u kojima se protivila nezavisnosti Kosova umela je da ide toliko daleko, pa je govorila i da je Kosovo važnije od života. Ona danas ne krije zadovoljstvo zbog pojavljivanja međunarodnih faktora koji su spremni da postave nove uslove kosovskim liderima:
„Evropska unija tu, znači, nema unison stav. Neke zemlje EU, koje će sigurno poslati neke svoje predstavnike da na Kosovu obavljaju određene funkcije, takođe će izazvati neku vrstu problema za kosovske Albance i za one koji su separatistički orijentisani.“
Jedno je sigurno, nezamisliva je mogućnost potpunog utapanja Kosova u sistem Srbije, ocenio je predsednik Socijaldemokratske unije i bivši vicepremijer Žarko Korać. On je danas član političkog bloka od četiri stranke, jedine koje se ne protive ideji nezavisnog Kosova:
„Rešenje Kosova će morati da izađe u susret stavovima većine stanovnika Kosova, a to su Albanci. Svakako da će se voditi računa i o stavovima Srbije i naravno mišljenju Rusije i drugih članica Kontakt grupe. Ali ja ne vidim da tu postoje tako dramatične razlike. I kada bi mene sada pitali, moje protivpitanje bi bilo – a kakvo oni predlažu rešenje Kosova? Da li traže da se vrati autonomija, a s tim i jedna masovna oružana pobuna Albanaca na Kosovu? Moram da kažem da u toj računici postoji nešto što je element u svakoj političkoj kalkulaciji, a to je – šta misli većinsko stanovništvo. Možete napraviti kakvu god hoćete soluciju, ali posle svega što se dešavalo na Kosovu u poslednjih 80 godina, uključujući i 1999. godinu – nasilje srpskih oružanih formacija i rat NATO pakta, ko misli da potcenjuje stav većine građana Kosova, dakle Albanaca, teško se vara. Prema tome, ima nečeg malo i kolonijalnog u tom stavu – mi ćemo naći rešenje nezavisno od toga šta 90 i nešto posto građana Kosova misli. Zaštita srpske manjine i kulturnih spomenika na Kosovu je sasvim druga tema.“
Srpska diplomatija posebno je bila aktivna poslednjih meseci. Saradnik u Evropskom pokretu u Srbiji Jelica Minić stoga kaže kako bi se moralo priznati da je, iz perspetkive Beograda na kosovski problem, postignut uspeh:
„Ali treba imati u vidu da su, ako hoćete, ruske pretnje i referendumi koji se odigravaju recimo u transdnjestarskom području, zatim Abhaziji, Nagorno Karabahu i tako dalje, to je sve jedan lanac koji bi mogao da se aktivira sa Kosovom. I drugo, zemlje koje su u EU izašle sa takvim stavom, imaju u vidu i neke svoje unutrašnje probleme. To takođe ne znači da Srbija može da preuzme vlast nad Kosovom, to nije realna perspektiva.“
* * * * *
Kosovski zvaničnici izjavili su da ne postoje nikakve zvanične naznake o podeli unutar EU oko kosovskog pitanja. Albanski predstavnici kažu da je Kosovo jedinstven slučaj, i da se mora poštovati volja za nezavisnom državom.
Zemljama koje različito gledaju na budućnost Kosova mora biti jasno da je ono jedinstven slučaj, zbog pravnih razloga, nasilne prošlosti i volje većinskog naroda, izjavili su za Radio Slobodna Evropa predstavnici kosovskih institucija. Portparol Vlade Kosova Uljpijana Ljama kaže da ne postoje zvanične najave o podelama u EU po pitanju Kosova:
“Nemamo zvaničnu najavu ali smo čuli glasove o nekim razlikama unutar EU u vezi sa kosovskim pitanjem. Ipak ono što EU stalno kaže jeste da je Kosovo jedinstven slučaj i tako će biti tretirano. Mi ne želimo da stavljamo paralelu između Kosova i drugih regiona u svetu.”
Alijansa za budućnost Kosova, članica vladajuce koalicije, smatra da u Evropskoj uniji postoje rasprave ali je cilj zajednički. Portparol Alijanse Ernest Ljuma kaže za Radio Slobodna Evropa da su debate prihvatljive ali je važan stav koji dominira u zemljama EU o poštovanju volje većine:
“Diskusije su deo zajedničkog doprinosa ali u EU i SAD postoji ubeđenje da se status Kosova treba rešiti i on treba da bude u skladu sa voljom naroda Kosova, a to je nezavisnost.”
Zvaničnici kažu da je Kosovo jedinstven slučaj. Uljpijana Ljama ističe da je Kosovo sa pravne tačke gledišta bilo deo bivše Jugoslavije, nakon čega je Srbija počela da sprovodi represiju, zatim genocid, čime je zauvek izgubila mogućnost da upravlja Kosovom. Stoga, kaže ona, nema razloga da se Kosovo uporedi sa nekim drugim kriznim područjem u svetu:
“Srbija je zainteresovana samo za teritoriju i to su sada svi shvatili. Verujemo da će zbog istorije a sada i delovanja kosovskih institucija EU i ostale demokratske zemlje koje poštuju ljudska prava prihvatiti volju dva miliona ljudi.”
Međutim, prema rečima Ilijaza Tačija, istoričara iz Prištine, neke evropske zemlje imaju političke i ekonomske razloge da šalju signale kako ne žele da priznaju nezavisnost:
“Države kao što su Rumunija, Grčka i Španija ako ne službeno onda se preko diplomatskih izvora saznaje da nisu raspoložene oko priznavanja statusa nezavisnosti Kosova. Poznato je da Grčka i Rumunija imaju dobre ekonomske veze sa Srbijom i u ovom slučaju možda one ne žele da oslabe te veze. Što se tiče Španije od prošlih izbora kada je levica došla na vlast oni nisu u dobrom odnosima sa Sjedinjenim Državama i Britanijom pa prema tome njena reakcija bi bila razumljiva tim pre što Španija ima unutrašnje probleme sa Katalonijom.”
Ernest Ljuma podseća da je međunarodna zajednica još od 1999. godine zajednički angažovana na kosovskom pitanju:
“Pre nekoliko godina NATO i druge međunarodne institucije iako su imale različite stavove dominiralo je mišljenje da je intervencija potrebne za rešenje kosovskog pitanja, zato se nadamo da će se slično desiti i sada, uz poštovanje volje naroda.”
