Dostupni linkovi

logo-print

Štrajk glađu neće uticati na tok suđenja


Haški optuženik Vojislav Šešelj priredio je novo iznenađenje koje bi moglo prilično zakomplikovati početak sudskog procesa i sudskog postupka, a moguće i predizbornu kampanju u Srbiji koja je već počela. Šešelju je još ranije odobren zahtev da se sam brani, kao sto je to ranije odobreno i Miloševiću, ali ukoliko bude motao postupak, dobiće službenog advokata. Ukoliko Šešelj opstane u odbijanju hrane i pogorša zdravstveno stanje, postavlja se pitanje šta će Haški tribunal odlučiti. Hoće li suđenje otpočeti bez Šešeljevog prisustva ili će biti odloženo. Portparol Haškog suda Refik Hodžić:

„Tribunal ima svoj pravilnik u postupku i dokazima i statut koji određuju procedure i način na koji se odvijaju postupci pred Tribunalom. Sva pitanja, sve primjedbe, svi zahtjevi, sve što je vezano za ta suđenja može biti rješavano isključivo u okviru tih pravila, nikako na drugi način. Što se Vojislava Šešelja tiče, on je u okviru predpretresnih konferencija, statusnih konferencija prije početka suđenja, iznio niz primjedbi i zahtjeva; svaki od tih zahtjeva se razmatra i ukoliko nema odgovora, ti odgovori će uslijediti vrlo brzo ili konkretni potezi. Tako da bilo šta što se odvija van sudnice, a što ima za cilj izvršiti pritisak na tribunal kao takav, ne može imati uticaja na tok suđenja.“

Advokat Branislav Tapušković, koji je bio amicus curie (prijatelj suda) u Miloševićevom procesu u Hagu, smatra da bi značajno pogoršanje Šešeljevog zdravlja usled štrajka glađu moglo da utiče na početak procesa:

„Ako mu zdravstveno stanje ne bude takvo da bude sposoban da stoji na nogama i da dođe u sudnicu, sigurno da suđenja neće biti, bez obzira na stav suda da neće odložiti suđenje. Šta to znači? Onda bi moglo oda se dogodi da suđenje počne odmah, bez njega. Jedino tako može da počne, ako odluče da mu sude bez njega. To je opet jedan problem pred kojim će se naći, a do sada u takvoj situaciji nisu bili. Pa i da je počelo suđenje, opet bi se postavio problem – može li se suđenje održavati bez optuženog? To je ono oko čega se raspravlja kad je u pitanju Šešelj.“

Da li će štrajk glađu radikalskog haškog optuženika doneti više profita njegovoj stranci u predizbornoj kampanji pred parlamentarne izbore 21. januara u Srbiji. Zoran Stojiljković, analitičar, u to ne veruje i objašnjava zašto:

„Prvo, to je dosta pre samih izbora, a na izborima se pamti samo ono što se dešava u zadnjih 15-20 dana pre klimaksa predizborne kampanje. S druge strane, to je jedan redosled poteza ili tip poteza koji neće ubediti nikog novog, ali će stabilizovati one koji su već skloni radikalskoj opciji. Prema tome, to je nešto što neće imati neke neposredne efekte.“

Ni Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa ne veruje da će Šešeljev štrajk glađu u Hagu njegovim partijskim saborcima doneti bitne izborne poene:

„Građani Srbije imaju svoje probleme i oni bi hteli da stave iza sebe i Hag i Šešelja i Miloševićev period i tako dalje. Jedan broj građana Srbije je glasao za Radikale, ne zato što su mu simpatični ili što ih hoće na vlasti, već zato da bi kaznili članice demokratskog bloka. Mislim da će taj procenat biti veći od procenta građana koji će eventualno izaći da glasaju za Radikale zbog samilosti prema Šešelju. Znači, Radikali će nešto možda da dobiju tom manipulacijom, ali mislim da će više da izgube time što će građani ustuknuti u zadnjem času, znači da će taj procent građana biti daleko veći od procenta koji će eventualno glasati za njih zbog toga što su kupili celu tu priču o tome da Šešelj brani srpstvo u Hagu.“

Nema sumnje u to da će Srpska radikalna stranka nastojati da maksimalno izborno profitira iz poteza koje vuče njen lider u Hagu, ali možda bi mogla i da shvati da je još Miloševićevo suđenje pokazalo neuspešnost svih njegovih nastojanja da iz haške sudnice animira javnost Srbije, čak i onu koja mu nije bila najnenaklonjenija.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG