Dostupni linkovi

logo-print

Bez bitnije promene spoljne politike?


Možda nijedni izbori za Kongres u skorijoj istoriji SAD nisu privlačili toliko pažnje, kao ovi, ne samo zbog rata u Iraku nego i mnoštva kontroverzi koje su pratile Bušovu administraciju i republikansku većinu oko unutrašnjih pitanja. Demokratska stranka je iskoristila rastuće nezadovoljstvo građana, predstavljajući se kao snaga koja može ispuniti njihova očekivanja. Njihov lider i buduća predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi (Nancy) Pelosi, inače prva žena u istoriji na ovoj funkciji:

"Nova demokratska većina je slušala glas američkog naroda. Građani su tražili novi pravac, vraćanje integriteta, i mi ćemo učiniti sve da ovaj Kongres bude najpošteniji i najotvoreniji u našoj istoriji."

Republikanci nisu očekivali takav poraz, pre svega da izgube Senat. Predsednik SAD Džordž Buš:

"Ja sam svakako nezadovoljan ishodom i kao lider Republikanske partije snosim znatan deo odgovornosti. Rekao sam svojim saradnicima da je naša obaveza da ostavimo izbore iza nas i zajedno radimo sa Demokratama na rešavanju ključnih pitanja sa kojima se suočava naša zemlja."

Vašington Post (Washington Post) ocenjuje pobedu Demokrata kao odbacivanje Busove politike koja je bacila senku na imidž SAD u svetu u meri u kojoj to nije učinio nijedan predsednik u skorijoj istoriji. Čak su i pojedini tradicionalni evropski saveznici, poput Nemačke, pravili distancu zbog rata u Iraku, a na opštu osudu je naišao tretman zarobljenika u zatvoru Gvantanamu. Iako se oko invazije u Iraku u poslednjih nekoliko godina vodi žučna rasprava u SAD, to pitanje je bilo tek na četvrtom mestu za opredeljivanje birača, posle korupcije, ekonomije, i borbe protiv terorizma u celini.

Osim Iraka, građani su veoma nezadovoljni načinom na koji su sanirane posledice uragana Katrina prošle godine, zatim seksualnog skandala u koji je bio umešan kongresmen iz redova Republikanske partije Mark Foli (Mark Foley), korupcijom u koju su bili involvirani pojedini pripadnici ove partije. Zbog toga je čak 30 odsto belih evangelista, tradicionalnog uporišta Republikanaca, glasalo za Demokrate. Na ishod izbora je svakako uticalo i sasecanje izdataka za zdravstvenu zaštitu, rekordni budžetski deficit, produbljivanje socijalnog jaza zbog smanjenja poreza što ide u prilog uglavnom bogatima. Tu je i sputavanje građanskih sloboda, kao što je prisluškivanje, što se opravdavalo nužnošću borbe protiv terorizma. Sveukupno, petina birača koji obicno glasaju za Republikance, dalo je ovoga puta podršku Demokratama. Međutim, po mišljenju Dejvida (David) Gergena, bivšeg savetnika četiri američka predsednika, ovi izbori su bili više glasanje protiv Republikanaca nego podrška Demokratama. Zato oni moraju da pokažu rezultate ako žele da ponovo dobiju poverenje.

Amerikanci su, dakle, odbacili Bušovu varijantu konzervativizma, uključujući i religijski. Republikanci optužuju Demokrate da su predložili centrističke kandidate da bi zamaglili svoj levičarski imidž. Vašington Post ocenjuje da su se obe stranke pomerile u desno. Demokrate u centar, a Republikanci još desnije, što će značiti male promene. Naime, na referendumu koji je održan istoga dana kada i izbori, u sedam od osam saveznih država građani su podržali ustavne amandmane kojima se zabranjuju homoseksualni brakovi. Američki centar je, prema pisanju londonskog Tajmsa (Times) i dalje konzervativan, prema evropskim standardima. Polovina demokrata u Kongresu, koja sebe zove "Nova demokratska koalicija", jeste centristička grupa koja je veoma osetljiva na pitanja nacionalna bezbednosti. Tzv "Blue Dog' Demokrate su konzervativne kada je reč o abortusu, religiji, homoseksualnim brakovima.

Ipak, većina u svetu je pozdravila ishod ovih izbora, pre svega u islamskom svetu, kao najavu nove politike. Tako je Socijalistička grupa u Evropskom parlamentu istakla da je to početak kraja "šestogodišnje noćne more" koja je pritiskala svet. Međutim, Kremlj se pribojava da će demokratska većina u Kongresu više insistirati na ljudskim pravima u Rusiji, njenom demokratskom razvoju i odnosima sa zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.



Kina se brine da će to uticati na promenu trgovinskih odnosa sa SAD-om, jer Demokrate više brinu nego Republikanci o pritužbama američkih radnika koji ostaju bez posla zbog jeftinih proizvoda iz Kine. Bez obzira što je šef Pentagona Donald Ramsfeld, kreator američkog angažmana u Iraku, prvi platio cenu poraza Republikanaca, ne očekuje se značajnije promene politike SAD prema ovom pitanju. Dejna Alin (Dan Allin), istraživač transatlantskih odnosa u londonskom Međunarodnom institutu za strateške studije:

"Očito je da to neće direktno uticati na politiku u vezi sa Irakom, naprimer, ali će imati direktan efekat na smer koji će uzeti politika Sjedinjenih Država."

U tom smislu očekuje se omekšavanje stava prema Iranu. Ramsfeldov naslednik Robert Gejts (Gates) se, naprimer, svojevremeno zalagao za razgovore sa Teheranom. Međutim, kako piše, ugledni američki časopis Forin polisi (Foreign Policy), Bušova spoljna politika se suštinski ne razlikuje od njegovih prethodnika, koju opisuje kao ekspanzionističku. Tako su kroz istoriju SAD vodile ratove protiv Francuske i Velike Britanije da bi zaštitile svoju trgovinu, kasnije slale trupe širom sveta. Jedan od razloga za odluku predsednik Vilsona da se Amerika angažuje u Prvom svetskom ratu 1917. godine jeste zaštita kredita koje je dala saveznicima, obezbeđivanje učešća na mirovnoj konferenciji i uloga u evropskoj ekonomskoj budućnosti. Kordel Hal (Cordell Hull), državni sekretar tokom Drugog svetskog rata, saopštio je da su američke snage "misionari kapitalizma i demokratije", podseća Forin polisi, završavajući ovaj pregled sa Bušovim prethodnikom Bilom Klintonom koji je između ostalog intervenisao u Bosni i na Kosovu ne samo ih humanitarnih razloga, već i da bi omogućio dodatni smisao opstanku NATO-a u Evropi, čija je uloga postajala sve neodređenija nakon Hladnog rata.

U svakom slučaju, predstoji neizvestan period kohabitacije. To nije prvi slučaj dvovlašća u američkoj istoriji. I Bušov prethodnik Bil Klinton u delu mandata je imao republikasnku većinu u Kongresu sa kojom je morao da pravi kompromise. Buš je tokom prvog susreta sa Nensi Pelosi izrazio spremnost za saradnju:

"Mi se nećemo složiti o svakom pitanju, ali se slažemo da podjednako volimo Ameriku. Zadovoljan sam razgovorom o širokom spektru pitanja s kojima se suočava Amerika. Izbori su iza nas, partija članice Kongresa je pobedila, međutim ostali su izazovi i zato ćemo zajedno raditi na suočavanju sa njima na konstruktivan način."

Sličan je i stav Nensi Pelosi:

"Kao predsedavajuća Predstavničkog doma, ne samo Demokratama, shvatam svoju odgvornost da radim sa izvršnom vlašću u cilju boljitka za sve američke građane."

Buš je izrazio spremnost da prihvati sugestije Demokrata kako bi se ostvarili američki ciljevi u Iraku. Međutim, pojedini analitičari sumnjaju da će Buš biti spreman na svestranu saradnju sa Kongresom. Robert Spicer, profesor na državnom Univerzitetu u Njujorku:

"Buš se suočava se sve većim kritikama oko vođenja rata u Iraku. On ističe da želi da radi zajedno sa Demokratama, međutim, nisam siguran koliko je spreman da ide daleko u tom smislu, jer do sada je veoma malo sarađivao sa Kongresom. Bela kuća je više bila sklona da predoči Kongresu šta želi, a ako zakonodavna vlast to ne prihvati onda je Bušova administracija tražila druge načine da ostvari svoje ciljeve."



U Bušovoj nadležnosti su spoljni poslovi i armija. Zbog njegovog prava na veto, demokratskoj većini biće teško da usvoji zakone kojima bi se vratile neke beneficije u zdravstvu, zatim socijalnom osiguranju. S druge strane, pojedine liberalne demokrate, među koje spada i Nensi Pelosi, najavile su jos tokom kampanje da će sprovesti striktnu kontrolu učinka Bušove administracije, pre svega raščišćavanje višegodišnje kontroverze oko dokaza o postojanju iračkog oružja za masovno uništavanje pre invazije na ovu zemlju, što je dosadašnja republikanska većina ignorisala. Demokrate će generalno imati pravo da organizuju saslušanja u Kongresu, na koja su pozvani obavezni da se pojave. U njihovim rukama je i odobravanje budžeta i potvrda imenovanja u Busovoj administraciji. Ipak, procenjuje se da će se obe strane kloniti otvorenih sukoba. Većina, centristički i konzervativno orijentisanih, Demokrata, među njima i Hilari Klinton, smatra da treba izbegavati pretvrde stavove protiv krupnog biznisa i Busove administracije, uključujuci i politiku oko Iraka.

S druge strane, s obzirom da mu za dve godine ističe mandat, Buš će biti preokupiran svojim nasleđem. Tako je njegov prethodnik Bil Klinton pri kraju svog mandata bezuspešno pokušavao da posreduje u potpisivanju mirovnog sporazuma između Izraelaca i Palestinaca. Patrik Bašam (Patric Basham), direktor Instituta za demokratiju u Vašingtonu:

"Svaki predsednik nastoji da pri kraju svog mandata učini nešto po čemu će ga istorija pamtiti. Buš svakako ima u vidu da će Irak biti njegovo nasleđe. On ima na raspolaganju jos dve godine da pokuša da učini najbolje što je moguće kako bi njegova uloga u istoriji bila zabeležena što pozitivnije. Zato će se on definitivno pre svega angažovati na međunarodnom planu."

U svakom slučaju, tok predstojećeg dvodogišnjeg dvovlašća će u mnogome uticati i na ishod predsedničkih izbora 2008. godine. Osim ubedljivosti i efikasnosti politike obeju strana, značanju ulogu za opredeljivanje birača igraće konstruktivnost, a ne sklonost polarizaciji američkog društva, zbog čega su Republikanci i platiil cenu na ovim izborima.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG