Dostupni linkovi

logo-print

Nema, niti može da bude promene


Radomir Konstantinović je krajem šezdesetih pisao o palanačkom duhu koji se protivi svemu što je moderno, koji se zatvara pred svetom ušuškavajući se u svojoj samoizlovanosti, koji je okrenut tradicionalnom, koji je nosilac nacionalizma koji lako može da preraste u nacizam odnosno fašizam. To je pisao u vremenu u kome se činilo da je Srbija bila deo sveta više nego ikada, da se modernizuje… Knjiga je ostala neshvaćena. U devedesetim, kada je taj palanački duh odneo pobedu, njegov je autor stao na čelo otpora u dobro poznatom Beogradskom krugu nezavisnih intelektualca. Književnik Filip David:

„Kada se pojavila ,Filosofija palanke‘, ta izuzetna studija, filozofska, književno-teorijska, a danas bi mogli reći čak i politička analiza, mi u tom trenutku nismo bili svesni njenog značaja. Ono što je i zaključak same ,Filosofije palanke‘, to je da taj način razmišljanja, taj palanački duh, pre ili kasnije vodi u neku vrstu nacizma, a to je ono što mi zapravo i doživeli. Mogu reći da je početkom devedesetih godina zapravo ,Filosofija palanke‘ postala na neki način ,Biblija‘ onih koji su se suprotstavljali Miloševićevom pogledu na svet.“

Moglo bi se, međutim, reći da su Radomir Konstantinović i njegova ,Filosofija palanke‘ poznatiji u zemljama regiona nego u samoj Srbiji. Omaž, njemu u čast, nimalo slučajno, svojevremeno je upriličen, ne u Beogradu, već u Sarajevu.

Kada je prošle godine u Subotici žiri za dodelu priznanja „Počasni građanin“ pročitao jedan od pristiglih predloga: „Književnik Radomir Konstantinović“, svi su se, osim jednog člana žirija, zgledali, slegli ramenima i ravnodušno prešli preko tog, njima nepoznatog imena. Nisu znali da je u Subotici davne 1928. godine rođen jedan od, kažu, najvećih srpskih umova 20. veka. „Nikad čuli“ članovi žirija 2005. godine:

„Potpuno je normalno što niko ne zna za Radomira Konstatinovića kad je ,Filosofija palanke‘ jedna od najsubverzivnijih knjiga koja se pojavila na srpskom jeziku. A naročito je bila subverzivna za ove godine, od recimo 1989. godine pa do dana današnjeg.“

Kaže Ivan Milenković, po obrazovanju filosof, član redakcije Trećeg programa Radio Beograda, programa u kome se pre gotovo 40 godina prvi put pojavilo Konstantinovićevo delo.

Tragom sedmog izdanja govore o novom čitanju ,Filoofije palanke‘ značajni autori i Konstantinovićevi prijatelji. Jer, sam autor je škrt na rečima. Filosofi Nenad Daković i Jovan Čekić – kako se manifestuje palanački duh u dvehiljaditim godinama:

„Ja sam posle 5. oktobra bio na RTS-u. Tema je bila – Akademija nauka. Valjda niko nije hteo ili niko nije smeo da o tome govori. Tu sam ja pomenuo te naše akademike, nekadašnje praksisovce, kao odgovorne za nedostatak te kritičke distance prema nacionalizmu, jer su oni ustvari postali vodeći nacionalisti. Onda smo imali neki skup, i evo sad to govorim namerno za Radio Slobodnu Evropu, gde je bio Ljuba Tadić. Ja mu prilazim i pružam mu ruku, kažem: ,Kako ste, profesore?‘, on meni kaže: ,Vi ste, Dakoviću, intelektualna i ljudska nula‘. To palanačko groblje je još uvek ovde. Ustvari, sav taj odnos prema prema, recimo, ovoj situaciji na Kosovu, uznemirenost zbog toga što je Čeku bio u Crnoj Gori, govori o tome da je Srbija još uvek palanka.“

„Vi zapravo shvatate da je ta zatvorenost i dalje na delu, i ono što se meni čini najstrašnijim, to je da ovde postoji uživanje u toj zatvorenosti, što je zapravo poptpuno paradoksalno u trenutku kada se granice faktički brišu između stravičnih neprijatelja. Vi imate jednu užasno retrogradnu i tužno smešnu zatvorenost.“

...Kažu malobrojni sledbenici Radomira Konstantinovića, koji je u „Filosofiji palanke“ zapisao:

„Iskustvo nam je palanačko. Ponekad opasno je i kažnjivo reći to na uho palanačkoj oholosti. Ponekad, međutim, ova reč ide do pojma sudbinskog. Palanka je, kaže se, naša sudbina, naš zao udes. Nema, niti može da bude promene.“
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG