Tokom predavanja koje je održao u Izraelu na temu „Srbi i Jevreji“, ministar spoljnih poslova Vuk Drašković opširno je govorio o stradanju Srba, Jevreja i Roma tokom Drugog svetskog rata u hrvatskim logorima, ali je potpuno prećutano stradanje jevrejskog življa u samoj Srbiji. Drašković je ovom prilikom najavio usvajanje Zakona o restituciji i povratak imovine Jevreja koja je oduzimana nakon 1945. godine.
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aca Singer, upozorava u izjavi za naš program da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj nije nađeno rešenje da se vrati imovina oduzeta Jevrejima:
„U tom zakonu je predviđeno vraćanje imovine crkvama i verskim zajednicama, oduzete u vreme komunizma. Međutim, jevrejska imovina je oduzimana već od 1941. godine. Mi smo tražili i od skupštine i od vlade da se to ispravi. Međutim, za sada tu nije ništa urađeno. Srbija je jedina zemlja u Evropi gde ništa nismo dobili natrag.“
Helsinški odbor za ljudska prava upozorio je ministra Vuka Draškovića na selektivno prikazivanje holokausta i prećutkivanje činjenice da je kvislinška vlast u Srbiji preuzela ključne ideje nacionalsocijalizma. Saradnica Vuka Draškovića Sanja Čeković smatra, međutim, da se njegove reči tumače krajnje tendenciozno:
„Takva zluradost vezana za izjavu gospodina Vuka Draškovića da Jevrejima treba vratiti imovinu, prosto je neprimerena. Jer, Zakon o restituciji predviđa širok spektar svih onih ljudi i organizacija koji su u tom periodu ostali bez imovine. Normalno je da se tamo mora obratiti na taj način jer je govorio sa njima i o njima.“
No nema sumnje da je vlast u Srbiji ide dalje ka rehabilitaciji predsednika Vlade nacionalnog spasa Milana Nedića, bez obzira na upozorenja stručne javnosti o posledicama takvog koraka. Istoričarka Olga Manojlović-Pintar:
„Relativizacija stavova koji su u demokratskim društvima konsenzualno prihvaćeni, kao što je stav o kolaboraciji za vreme Drugog svetskog rata, samo dodatno ističe anahronizam i autizam delova političkih i intelektualnih elita srpskog društva.“
Stoga najave da će Jevrejima biti vraćena imovina koja je oduzeta 1945. godine za književnika Filipa Davida zvuče krajnje cinično:
„Ne znam šta se može posle rata Jevrejima vraćati kada je 90 „“procenata Jevreja – građana Srbije – stradalo u holokaustu ovde na području Srbije. Šta se može žrtvama vraćati? Ovde je, onako široko gledano, zapravo jedan pokret rehabilitacije kolaboracionista iz Drugog svetskog rata. To je bila prva, već krajem 1941-42 godine, teritorija takoreći potpuno očišćena od Jevreja, i pre nego što je doneta odluka u nemačkom Rajhu da se sprovede takozvano konačno rešenje. Ako se krene ovim putem i ako se bude govorilo ono što se tu i tamo već govori, o nekom kontinuitetu današnje Srbije sa okupacionom Srbijom i tako dalje, onda će morati da se da jedno veliko izvinjenje građanima Srbije jevrejskog porekla za ono što je učinjeno u vreme okupacije.“
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aca Singer, upozorava u izjavi za naš program da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj nije nađeno rešenje da se vrati imovina oduzeta Jevrejima:
„U tom zakonu je predviđeno vraćanje imovine crkvama i verskim zajednicama, oduzete u vreme komunizma. Međutim, jevrejska imovina je oduzimana već od 1941. godine. Mi smo tražili i od skupštine i od vlade da se to ispravi. Međutim, za sada tu nije ništa urađeno. Srbija je jedina zemlja u Evropi gde ništa nismo dobili natrag.“
Helsinški odbor za ljudska prava upozorio je ministra Vuka Draškovića na selektivno prikazivanje holokausta i prećutkivanje činjenice da je kvislinška vlast u Srbiji preuzela ključne ideje nacionalsocijalizma. Saradnica Vuka Draškovića Sanja Čeković smatra, međutim, da se njegove reči tumače krajnje tendenciozno:
„Takva zluradost vezana za izjavu gospodina Vuka Draškovića da Jevrejima treba vratiti imovinu, prosto je neprimerena. Jer, Zakon o restituciji predviđa širok spektar svih onih ljudi i organizacija koji su u tom periodu ostali bez imovine. Normalno je da se tamo mora obratiti na taj način jer je govorio sa njima i o njima.“
No nema sumnje da je vlast u Srbiji ide dalje ka rehabilitaciji predsednika Vlade nacionalnog spasa Milana Nedića, bez obzira na upozorenja stručne javnosti o posledicama takvog koraka. Istoričarka Olga Manojlović-Pintar:
„Relativizacija stavova koji su u demokratskim društvima konsenzualno prihvaćeni, kao što je stav o kolaboraciji za vreme Drugog svetskog rata, samo dodatno ističe anahronizam i autizam delova političkih i intelektualnih elita srpskog društva.“
Stoga najave da će Jevrejima biti vraćena imovina koja je oduzeta 1945. godine za književnika Filipa Davida zvuče krajnje cinično:
„Ne znam šta se može posle rata Jevrejima vraćati kada je 90 „“procenata Jevreja – građana Srbije – stradalo u holokaustu ovde na području Srbije. Šta se može žrtvama vraćati? Ovde je, onako široko gledano, zapravo jedan pokret rehabilitacije kolaboracionista iz Drugog svetskog rata. To je bila prva, već krajem 1941-42 godine, teritorija takoreći potpuno očišćena od Jevreja, i pre nego što je doneta odluka u nemačkom Rajhu da se sprovede takozvano konačno rešenje. Ako se krene ovim putem i ako se bude govorilo ono što se tu i tamo već govori, o nekom kontinuitetu današnje Srbije sa okupacionom Srbijom i tako dalje, onda će morati da se da jedno veliko izvinjenje građanima Srbije jevrejskog porekla za ono što je učinjeno u vreme okupacije.“
