CHANDLER: Ono što će se na Kosovu promenti jeste priroda međunarodne administracije, ali ne mislim da će to podrazumevati više demokratije ili autonomije za građane Kosova, bez obzira na to da li su Albanci ili Srbi. To jeste rešenje, ali je to samo rešenje za administraciju Ujedinjenih nacija, kojoj je verovatno neprijatno što nije mnogo postigla za šest-sedam godina, a pošto sad želi da ide kući prepusta posao nekom drugom. Taj neko drugi biće Evropska unija. Mislim da je to žalostan rezultat međunarodne intervencije, raspadanja Jugoslavije, sužavanja suvereniteta Srbije, uspostavljanja protektorata. To demonstrira da je realizovano vrlo malo obećanja o slobodi, demokratiji, ljudskim pravima. To je uglavnom ostalo u veoma ispraznom jeziku međunarodne zajednice.
RSE: Kosovo će dobiti neku vrstu uslovne, limitirane nezavisnosti, neće imati stolicu u Ujedinjenim nacijama par godine, ali posle tog perioda, za dve-tri godine, moći će da zatraži status potpuno suverene i nezavisne države.
CHANDLER: Ono može dobiti i punu nezavisnost, ali je jasno da će Kosovom i tada vladati spoljne sile. Pogledajte Bosnu, i ona je dobila stolicu u Ujedinjenim nacijama, ali to nije značilo da nije pod međunarodnim protektoratom. Uprkos tome što će u vremenski neograničenom periodu i dalje biti formalnih promena, prenosa nadležnosti i tako dalje, ipak mislim da je na Kosovu na delu, i da će biti na delu, neka vrsta eksternog makromenadžmenta. Dakle, budući status Kosova će se svesti na završetak misije Ujedinjenih nacija, zamenu jednog seta institucija međunarodne zajednice drugim. Ako to zovete rešenjem, onda dobro. To sve možete uporediti sa pričom o rešenju u Iraku. Kad god međunarodni faktor govori o rešenju u toj zemlji, on zapravo stavlja akcenat na svoj kredibilitet, a ne na ljude koji plaćaju cenu njegove politike.
RSE: David Chandler odgovara i na pitanje o tome da li presecanje kosovskog čvora – proglašenje budućeg statusa Kosova, može zaljuljati srpsku političku scenu i dovesti nacionaliste na vlast u Beogradu.
CHANDLER: Mislim da Srbija ima vrlo malo kapaciteta da utiče na definisanje budućeg statusa Kosova. Ona, uostalom, ima vrlo malo uticaja i na političko odlučivanje o drugim svojim problemima i – većina zakona koja je prošla kroz njen parlament dolazi iz Brisela. Ako na vlast i dođu nacionalističke snage, to će, po mom mišljenju, više biti odraz praznine političkog procesa u Srbiji nego simbol neke velike dinamičke snage tih snaga. Ono što je na prvi pogled vidljivo u celom regionu, u Bosni, u Srbiji, pa i na Kosovu, jeste politička alijenacija građana jer shvataju da imaju vrlo malo uticaja na politiku ili na svoje sopstvene živote.
RSE: Kosovo će dobiti neku vrstu uslovne, limitirane nezavisnosti, neće imati stolicu u Ujedinjenim nacijama par godine, ali posle tog perioda, za dve-tri godine, moći će da zatraži status potpuno suverene i nezavisne države.
CHANDLER: Ono može dobiti i punu nezavisnost, ali je jasno da će Kosovom i tada vladati spoljne sile. Pogledajte Bosnu, i ona je dobila stolicu u Ujedinjenim nacijama, ali to nije značilo da nije pod međunarodnim protektoratom. Uprkos tome što će u vremenski neograničenom periodu i dalje biti formalnih promena, prenosa nadležnosti i tako dalje, ipak mislim da je na Kosovu na delu, i da će biti na delu, neka vrsta eksternog makromenadžmenta. Dakle, budući status Kosova će se svesti na završetak misije Ujedinjenih nacija, zamenu jednog seta institucija međunarodne zajednice drugim. Ako to zovete rešenjem, onda dobro. To sve možete uporediti sa pričom o rešenju u Iraku. Kad god međunarodni faktor govori o rešenju u toj zemlji, on zapravo stavlja akcenat na svoj kredibilitet, a ne na ljude koji plaćaju cenu njegove politike.
RSE: David Chandler odgovara i na pitanje o tome da li presecanje kosovskog čvora – proglašenje budućeg statusa Kosova, može zaljuljati srpsku političku scenu i dovesti nacionaliste na vlast u Beogradu.
CHANDLER: Mislim da Srbija ima vrlo malo kapaciteta da utiče na definisanje budućeg statusa Kosova. Ona, uostalom, ima vrlo malo uticaja i na političko odlučivanje o drugim svojim problemima i – većina zakona koja je prošla kroz njen parlament dolazi iz Brisela. Ako na vlast i dođu nacionalističke snage, to će, po mom mišljenju, više biti odraz praznine političkog procesa u Srbiji nego simbol neke velike dinamičke snage tih snaga. Ono što je na prvi pogled vidljivo u celom regionu, u Bosni, u Srbiji, pa i na Kosovu, jeste politička alijenacija građana jer shvataju da imaju vrlo malo uticaja na politiku ili na svoje sopstvene živote.
