Dostupni linkovi

logo-print

Srbija nije u poziciji da vodi nove ratove


Nedavna posjeta kosovskog premijera Agima Čekua Podgorici izazvala je lavinu optužbi zvaničnog Beograda, od tvrdnji srpskog premijera Vojislava Koštunice da su potezi Crne Gore usmjereni protiv suvereniteta Srbije do kvalifikacija o izdajničkim potezima premijera Đukanovića U kojoj mjeri su oštra reagovanja Beograda bila namijenjena srpskoj javnosti, te kakve su njihove implikacije na pregovore koji se, uz posredništvo međunarodne zajednice, vode između Beograda i Prištine? O tome smo razgovarali sa Škeljzenom Malićijem, političkim analitičarem iz Prištine.

RSE: Gospodine Malići, da li ste očekivali ovako burne reakcije zvaničnog Beograda povodom posjete premijera Kosova Agima Čekua Crnoj Gori?

MALIĆI: Nisam, ali ih razumem u kontekstu nezadovoljstva koje u Beogradu postoji i u vezi sa procesom kako idu pregovori oko Kosova, a i u vezi sa referendumom o samostalnosti Crne Gore koja je ostala neprežaljena tačka vlasti i uopšte Beograda kao takvog. Oni su iskoristili ovu priliku da oko toga naprave buku i da podsete na tu bolnu tačku da se Crna Gora odvojila. Nema razloga uopšte da se Srbija sada meša u poslove jedne suverene države koja uređuje odnose sa svojim susedima. Ne znam kako će Beograd reagovati narednih dana kada Čeku bude posetio Moskvu, jer se očekuje da narednih dana on poseti i Moskvu.

RSE: To je u skladu i sa činjenicom da se Agim Čeku prethodno sastao i u Makedoniji sa najvišim zvaničnicima, a da to nije izazvalo neke reakcije Beograda, iako su i Crna Gora i Makedonija u sličnoj situaciji, graniče se i sa Srbijom i sa Kosovom.

MALIĆI: Mislim da je to više osveta ili neko izražavanje gneva prema samom Đukanoviću. U suštini, Srbija još uvek nije prežalila gubitak Crne Gore, a sada je očekuje i gubitak Kosova, pa onda o istom trošku dižu buku koja više služi, posle referenduma i posle svih ovih akcija, da nekako skrene pažnju međunarodne javnosti da se malo odloži ovaj proces osamostaljenja Kosova jer ne znaju kako i na koji drugi način da to spreče i onda zaoštravaju retoriku, prete drugim zemljama da će prekinuti odnose ako priznaju Kosovo i tako dalje.

RSE: Bez obzira, čak ako su ovako oštre reakcije i bile za unutrašnju političku upotrebu, kakva je poruka poslata međunarodnoj zajednici koja posreduje u razgovorima. Konkretno, da li ovakvim reakcijama Srbija ide na ruku Prištini jer se pokazuje kao neko ko nije spreman da prihvati razgovor kao način političke komunikacije?

MALIĆI: U suštini, međunarodni faktori sve manje veruju Srbiji i zbog drugih razloga i zato što je potpuno neracionalna i zbog činjenice da neće da izruči ratne zločince kao Ratka Mladića, koji se po svemu sudeći krije u Srbiji, ima zaštitu srpske vojske i tajnih službi. Nije kooperativna uopšte sa Hagom i puno drugih neracionalnosti ima u srpskoj politici. Ona nije još raščistila sa Miloševićevim režimom i sad se zapravo pokazuje da su oni bili kivni na Miloševića, ne zato što je bio diktator i zato što je vodio sve te ratove, nego zato što ih je izgubio.

RSE: Međutim, ako razgovori mogu biti povod podizanja tenzija između dvije države šta nam onda to govori, kakva je regionalna stabilnost na ovom dijelu Balkana. Da li je ona vrlo tanana?

MALIĆI: Ona jeste tanana zbog jednog faktora, zbog Srbije. Srbija je bila faktor koji je u devedesetim godinama izazvao veliku nestabilnost u regionu, vodila je nekoliko ratova. Nije bila izazvana nego ih je izazivala. Svuda gde ima Srba ona je izazivala ratove. Sada nije više u poziciji da vodi nove ratove, nego su ovo sve više retoričke, simboličke reakcije na gubitak. Srbija treba na neki način da se suoči i sa prošlošću i sa realnošću da bi onda region postao stabilniji. Nezavisnost Kosova u tom smislu bi pomogla, da se Srbija na kraju otrezni, da se vrati sebi, da zna koje su njene granice, ambicije, mogućnosti. Srbija i bez Kosova nije mala zemlja. Ima i ekonomske i druge potencijale, ali nema pameti.

RSE: Vidimo da je Turska zbog problema sa Kiprom pod velikim pritiskom Evropske unije. Može li po istom principu i Beograd imati problem s Briselom sjutra zbog Kosova?

MALIĆI: Ne, ne može zato što Srbija više ne kontroliše efektivno Kosovo i specifičnost ovih pregovora o Kosovu je to da zapravo sve konce drže u rukama strani faktori. Zato su oni na neki način više fingirali ove pregovore. Oni su bili za ’kobajagi’ pregovore. Zapravo su bili ozbiljni pregovori samo po jednom pitanju - o zaštiti manjina na Kosovu, pre svega Srba, onda spomenika, o praktičnim pitanjima koje će biti glavna stavka i glavni momenat budućeg angažovanja internacionalnog faktora na Kosovu, da se zaštiti srpska manjina, da se zaštite spomenici kada se proglasi nezavisnost ili ova uslovna ili pod kontrolom Kosova.

RSE: Da li očekujete nakon konačnog rješenja statusa da će se intenzivirati odnosi na relaciji Priština - Podgorica u svim sferama, privrednim, kada je u pitanju obrazovanje?

MALIĆI: Odnosi su bili vrlo dobri i ranije u smislu kontakata, saobraćaja, razmene dobara, naročito od kako se Đukanović odvojio od Miloševića i Crna Gora počela da vodi svoju nezavisniju politiku. Za vreme rata Crna Gora je primila najviše kosovskih izbeglica procentualno u odnosu na broj stanovništva i oni su možda bili i najbolje dočekani. Crna Gora je u tome dala vrlo dobar primer i to se ovde na Kosovu pamti. Mislim da će ekonomski i svi drugi odnosi sada postati još stabilniji i očekujem da će se raditi na infrastrukturnim projektima, izgradnji autoputeva koji će povezati Kosovo i Crnu Goru i koji će omogućiti da crnogorski turizam brže prima veći priliv turista ne samo sa Kosova, nego i Makedonije i s drugih delova Balkana.
  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG