Dostupni linkovi

logo-print

Izborni debakl Džordža Buša


Ministar odbrane Donald Ramsfeld prvi je koji je platio poraz Republikanske stranke. Predsednik Sjedinjenih Država Džordž Buš (George Bush) je objavio u sredu popodne, kada je bilo potpuno jasno da su republikanci potučeni do nogu, da ministar on odlazi sa tog položaja:

"Sada, nakon serije ozbiljnih razgovora, sekretar Ramsfeld i ja smo se saglasili da je vreme za novo vođstvo u Pentagonu".

Nastojeći da umanji štetu koja je izborima naneta njegovoj stranci Džordž Buš je rekao da nije zadovoljan brzinom odnosno efikasnošću u Iraku.

IZBORNA MATEMATIKA

Poraz republikanaca je ubedljiv, gotovo potpun. Demokratska stranka je osvojila najmanje 228 od 435 mesta u Predstavničkom domu – što je petnaestak mesta više od Republikanaca, dakle komotna većina. S tim što još sudbina kandidata za 10 mesta još nije poznata, pa je moguća i ubedljivija pobeda demokrata. Ta pobeda je, iako dolazi nakon dvanaestogodišnje dominacije republikanaca u najvišem zakonodavnom telu, u neku ruku očekivana jer su istraživanja javnog mnjenja pred izbore davala demokratama prednost na izborima za ovaj dom Kongresa.

Demokrate su, međutim, prošle odlično i u izborima za trećinu Gornjeg doma – Senata, i to je ono što i te kako muči republikance. Trenutna situacija je takva da republikanci u tom domu imaju 47 predstavnika, a demokrate 48, s tim što demokrate praktično imaju 50 poslanika pošto dvojica nezavisnih u tom domu po nepisanom pravilu podržavaju prilikom glasanja Demokratsku stranku. Demokratama treba to jedno mesto u Senatu da osvoje većinu u oba doma i potpuno bace Džordža Buša "na kolena".

Ostalo je još da se prebroje glasovi u američkoj saveznoj državi Virdžiniji. Opšti trend ide na ruku demokratama, ali je verovatno ono što dodato muči republikance činjenica da kandidat Demokratske stranke na izborima za guvernera te savezne države vodi ispred republikanca. Demokrate su inače pobedile u većini američkih saveznih država u kojima su birani guverneri.

BUŠOVA ODGOVORNOST

Džordž Buš je objavio da preuzima deo odgovornosti za rezultat:

"Jasno je da je Demokratska stranka sinoć imala svoje veče. I ja sam im čestitao na pobedi. Ja sam očito razočaran ishodom izbora i kao čelnik Republikanske stranke delim veliki deo odgovornosti. Rekao sam partijskim funkcionerima da je njihova dužnost da stave izbore iza sebe i da rade zajedno sa demokratama i nezavisnima na važnim stvarima sa kojima se ova zemlja suočava", rekao je američki predsdenik na konferenciji za medije u Beloj kući.

Ako bi se dogodilo da demokrate osvoje većinu i u Senatu – bio bi to do sada neviđeni poraz republikanaca, ali pre svega politički debakl predsednika Džordža Buša. Jer, ovi izbori pretvorili su se zapravo u neku vrstu referenduma o njegovoj vladavini. Ne postoji ništa što su demokrate same učinile da bi pobedile. Prema istraživanjima javnog mnjenja koja su provele neke od vodećih agencija oko čak tri četvrtine Amerikanaca je pred glasanje izjavljivalo da se vode pre svega nedavnim skandalima u Kongresu. Oko 60% ih je reklo da glasanjem žele da kažu šta misle o lošem vođenju rata u Iraku.
Zato ono što je izgovorila Nensi Pelosi (Nancy), kandidatkinja Demokratske stranke iz Kalifornije, verovatno prva žena na čelu Predstavničkog doma, kada je čula prve rezultate ne predstavlja samo stav članova njene stranke, već kako pokazuju rezultati izbora i većine američkih glasača:

"Ovo je veče velike pobede američkog naroda. Danas su Amerikanci glasali za promenu, glasali su za demokrate da povedu našu zemlju u drugačijem pravcu."

Oči obeju strana i čitavog sveta uprte su sada u Virdžiniju. Prebrojavanje glasova, razmatranje eventualnih prigovora i čitav proces mogao bi tamo trajati još satima, danima ili čak sedmicama. Nije isključeno ponavljanje onoga što se dogodilo na Floridi prilikom prvog izbora Džordža Buša za predsednika. Zato niko ne može sa sigurnošću da kaže kada će konačni rezultati biti poznati.

KOHABITACIJA

Objavljeno je da je predsednik pozvao vođe demokrata da dođu u četvrtak na ručak u Belu kuću, a štab Nensi Pelosi je saopštio da je njen razgovor sa predsednikom bio veoma prijatan.

Ali sve to tek je politička predstava za javnost. Ono što je suština je kako bi u naredne dve godine, kada 1. januara u Kongresu bude drugačija većina, moglo uopšte izgledati upravljanje najjačom svetskom silom, pogotovo u slučaju moguće kohabitacije – republikanskog predsednika i većinski demokratskog čitavog Kongresa?

Mnogi analitičari su saglasni u tome da će demokrate početi da istražuju najkonotroverznije odluke vlade predsdenika Buša poput spoljne politike ili odluka u vezi sa vojnim angažmanima ili u vezi sa energijom. Dejna Alin (Dana Allin) istraživač transatlantskih odnosa u londonskom Međunarodnom institutu za strateške studije kaže Radiju Slobodna Evropa bi, bez obzira na sangu institucije predsednika Sjedinjenih Država, situacija u kojoj bi demokrate činlle većinu u oba doma Kongresa dovela neminovnio do promene američke politike. Ali čak i da demokrate ne preuzmu senat – proemne su izvesne:

"Sa prilično jakom pozicijom u Predstavničkom domu i mogućnošću da preuzmu i senat – mislim da ćete videti da će ukupna američka politika, srednjeročno gledano, biti nešto umerenija."

Dejna Alin kaže da, suprotno uvreženom mišljenju, promene u Iraku neće biti moguće uočiti odmah:

"Očigledno je tačno da ovo neće imati trenutni direktan efekat na politiku u vezi sa Irakom na primer, ali će imati direktan efekat na smer koji će uzeti politika Sjedinjenih Država."

Buduća politika Vašingtona prema Iraku glavna je nepoznanica za američke saveznike u Evropi. Nema evropske politike prema Iraku. Postoji američka politika, a Evropljani strahuju da stvari ne krenu još gore u Iraku, ali je sve to manje-više van njihove kontrole. I koliko ja znam, niko u Evropi nema odgovor na pitanje šta učiniti u Iraku, zato neće ni biti velike buke ako Amerikanci počnu da čine nešto potpuno drugačije. Takve su i reakcije Evropljana na američke izbore – u njima nema zajedničke politike. Nemačka najavljuje zvanično želju za jačanjem veza sa Kongresom. Karsten Vojt (Voigt), savetnik kancelarke Merkel ocenjuje da će Amerikanci sada u vezi sa Irakom zavisiti više od Evropljana.

Italijanski premijer Prodi krivi Buša za rat u Iraku i kaže da očekuje sada manje napetosti. Holandija očekuje novu, drugačiju američku politiku u Iraku. Skandinavske zemlje – uzdržane. Danski premijer Rasmusen (Rasmussen) kaže da očekuje da će demokrate i republikanci uspeti da se dogovore u vezi sa Irakom, švedskog premijera Bilta ne brine Irak nego to što su demokrate u Americi tražile neka ograničenja u trgovini sa njegovom zemljom. Svestan nepostojanja zajedničke evropske politike prema SAD predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) danas se zadovoljio tek bledom izjavom da očekuje da novi saziv Kongresa pomogne u oživljavanju svetskih trgovinskih pregovora. Na Bliskom istoku uglavnom zadovoljstvo. Nema službenih reakcija pa izjave stižu od političara II ešelona. Japan je saopštio da će i dalje podržavati američku politiku prema Iraku. Nema ni reakcija u Rusiji i Kini. Vodeće sile još pažljivo merkaju pre objavljivanja zvaničnog stava. Nema zvaničnih reakcija ni iz Londona – prestonice glavnog američkog saveznika u Evropi, ali ni iz Pariza. Vodeći svetski igrači kao da čekaju da vide konačni ishod, odnosno dubinu pada Džordža Buša.

Džon Mekejn (John McCain), senator iz Republikanske stranke izjavio je kada je video rezultate izbora, da bi ovo trebalo da bude za njegovu stranku zvono budilnika. Problem je što je senator Mekejn to rekao, a da još nije isključen po njegovu stranku najgori ishod u slučaju kojeg bi skoro buđenje iz nokauta bilo gotovo nemoguće.

Ovakav ishod, kako sada stvari stoje, mogao bi u Belu kuću dovesti osobu čiju porodicu na tom mestu Amerikanci pamte gotovo isključivo po ekonomskom dobru unutra, i po ne toliko kontroverznoj politici spolja. Hilari Rodam Klinton (Killary Rodham Clinton) lako je u državi Njujork ponovo izabrana u Senat čime je sebi utrla put ka predsedničkoj kandidaturi 2008.
XS
SM
MD
LG