Odavno je poznata praksa crnogorskih vlastodržaca da se prilikom raspodjele ministarskih fotelja, ali i drugih funkcija u državnoj službi, ne vodi toliko računa o profesionalnom iskustvu osoba kojima se ti resori povjeravaju, već da se u prvi plan stavlja njihova partijska reputacija i potreba da se ti ljudi nagrade. Zbog toga se i dešava da pojedini ministri mandat za mandatom sele iz jednog u drugi resor, kao da mijenjaju samo kancelariju. Tako je ranije ministar sporta postao šef Ministarstva za rad i socijalno staranje. Najozbiljniji kandidat za novog ministra odbrane završio je na čelu Ministarstva inostranih poslova, dok je ministar za uređenje prostora postao ministar odbrane. Na pitanje da li vladajuće partije u Crnoj Gori zaista imaju tako svestrane kadrove, Miodrag Vuković, visoki funkcioner Demokratske partije socijalista, za Radio Slobodna Evropa kaže da u toj praksi ne vidi ništa neobično, naprotiv:
„Koliko ja znam uporedno iskustvo, to je čak i praksa da jedan čovjek danas bude ministar u jednom resoru, da sjutra taj resor zamijeni drugim resorom ako njegova stranka ili ako on sam, zavisi od karaktera izbornog sistema, dobije mandat da bude u dva vezana mandata ministar u vladi, može da vodi dva resora. Pogledajte samo Britaniju. Ministar spoljnih poslova postaje ministar finansija, ministar finansija postaće premijer.“
Politički analitičar Svetozar Jovićević smatra da u Crnoj Gori sastavljanje Vlade traje neuobičajeno dugo, baš zato što se više vremena troši na političko pogađanje i utvrđivanje pazara nego na osmišljavanje koncepta nove Vlade i njenog kadrovskog sastava:
„Mislim da nije normalno da taj proces traje više od mjesec dana i sve izgleda kao da smo srećni što nije više koalicionih partnera nego dva i to jedan mnogo jači, a drugi mnogo slabiji. Inače, da su to relativno jednaki partneri ili da ih je, ne daj Bože, više, po svoj prilici nama bi trebalo najmanje pola godine ili godinu da sastavimo vlast. To govorim s jednom blagom ironijom jer mi se čini da se tu više vrše pogađanja nego što se razmišlja o konceptu te Vlade, pa onda i o kadrovskom sastavu koji bi taj koncept mogao da realizuje.“
Jovićević smatra da je problem što posao sastavljanja Vlade u Crnoj Gori nije prepušten isključivo madataru, već se konci vuku iz drugih političkih i interesnih krugova:
„Pitanje je koliko je sad mandatar u prilici da shodno svom konceptu, ako ga ima, ili shodno svom poznavanju kvaliteta ljudi, koliko je on samostalan da tu Vladu sastavi. Da stvari tako stoje, sve mi se čini da bi za taj jedan normalni mjesec dana već imali novu Vladu.“
Direktor „Vijesti“ Željko Ivanović kaže da nije glavni problem ko će personalno biti na čelu ministarstava, već ko će zaista rukovoditi tim timom:
„Da li će to biti Vlada koju vodi Željko Šturanović ili Vlada kojom rukovodi iz sjenke dosadašnji premijer Milo Đukanović i od toga pitanja zavisi koji će biti učinak te Vlade i koliko će ona moći da pogura Crnu Goru u pravcu nekih stvarnih reformi, stvarne demokratizacije, a ne sami sastav jer od prvog čovjeka u svakom poslu, pa i u tom ili pogotovo u tom, zavisi mnogo toga i taj tempo ili taj stil koji bude davao premijer toj Vladi njemu će se prilagođavati i ostali članovi Vlade. Po meni, ovaj sastav odražava jednu kombinaciju kadrova koju je birao Đukanović i koju je birao novi premijer Šturanović.“
Političke nagodbe i nagrađivanje partijskih saboraca prilikom sastavljanja Vlade, kaže Mirjana Kuljak, profesor na Ekonomskom fakultetu u Podgorici, nije nova praksa u Crnoj Gori. Ipak i ona smatra da profesionalne reference budućih ministara u ovom momentu nijesu najvažanija stvar:
„Ono što je ovdje konstanta u Crnoj Gori, to je da se radi o ljudima koji su po jednoj karakteristici, ta karakteristika je konstantna, a to je poslušnost i lojalnost onima koji već 17 godina ovdje drže sistem i društvo u svojim rukama. Umjsto da imaju svoj politički stav koji bi trebalo da odgovara političkom programu i obećanjima, oni, to je prevashodan kriterijum za postavljanje na ta izborna politička mjesta izvršne vlasti, ovdje se ne radi o stavu koji treba da odražava socijaldemokratsku orijentaciju DPS- i SDP-a i ulazak tim evropskim prostorima približavanje socijaldemokratije, nego se radi o jednom poslušničkom aparatu koji se povinjava principima jedne kriminogene ekonomije.“
„Koliko ja znam uporedno iskustvo, to je čak i praksa da jedan čovjek danas bude ministar u jednom resoru, da sjutra taj resor zamijeni drugim resorom ako njegova stranka ili ako on sam, zavisi od karaktera izbornog sistema, dobije mandat da bude u dva vezana mandata ministar u vladi, može da vodi dva resora. Pogledajte samo Britaniju. Ministar spoljnih poslova postaje ministar finansija, ministar finansija postaće premijer.“
Politički analitičar Svetozar Jovićević smatra da u Crnoj Gori sastavljanje Vlade traje neuobičajeno dugo, baš zato što se više vremena troši na političko pogađanje i utvrđivanje pazara nego na osmišljavanje koncepta nove Vlade i njenog kadrovskog sastava:
„Mislim da nije normalno da taj proces traje više od mjesec dana i sve izgleda kao da smo srećni što nije više koalicionih partnera nego dva i to jedan mnogo jači, a drugi mnogo slabiji. Inače, da su to relativno jednaki partneri ili da ih je, ne daj Bože, više, po svoj prilici nama bi trebalo najmanje pola godine ili godinu da sastavimo vlast. To govorim s jednom blagom ironijom jer mi se čini da se tu više vrše pogađanja nego što se razmišlja o konceptu te Vlade, pa onda i o kadrovskom sastavu koji bi taj koncept mogao da realizuje.“
Jovićević smatra da je problem što posao sastavljanja Vlade u Crnoj Gori nije prepušten isključivo madataru, već se konci vuku iz drugih političkih i interesnih krugova:
„Pitanje je koliko je sad mandatar u prilici da shodno svom konceptu, ako ga ima, ili shodno svom poznavanju kvaliteta ljudi, koliko je on samostalan da tu Vladu sastavi. Da stvari tako stoje, sve mi se čini da bi za taj jedan normalni mjesec dana već imali novu Vladu.“
Direktor „Vijesti“ Željko Ivanović kaže da nije glavni problem ko će personalno biti na čelu ministarstava, već ko će zaista rukovoditi tim timom:
„Da li će to biti Vlada koju vodi Željko Šturanović ili Vlada kojom rukovodi iz sjenke dosadašnji premijer Milo Đukanović i od toga pitanja zavisi koji će biti učinak te Vlade i koliko će ona moći da pogura Crnu Goru u pravcu nekih stvarnih reformi, stvarne demokratizacije, a ne sami sastav jer od prvog čovjeka u svakom poslu, pa i u tom ili pogotovo u tom, zavisi mnogo toga i taj tempo ili taj stil koji bude davao premijer toj Vladi njemu će se prilagođavati i ostali članovi Vlade. Po meni, ovaj sastav odražava jednu kombinaciju kadrova koju je birao Đukanović i koju je birao novi premijer Šturanović.“
Političke nagodbe i nagrađivanje partijskih saboraca prilikom sastavljanja Vlade, kaže Mirjana Kuljak, profesor na Ekonomskom fakultetu u Podgorici, nije nova praksa u Crnoj Gori. Ipak i ona smatra da profesionalne reference budućih ministara u ovom momentu nijesu najvažanija stvar:
„Ono što je ovdje konstanta u Crnoj Gori, to je da se radi o ljudima koji su po jednoj karakteristici, ta karakteristika je konstantna, a to je poslušnost i lojalnost onima koji već 17 godina ovdje drže sistem i društvo u svojim rukama. Umjsto da imaju svoj politički stav koji bi trebalo da odgovara političkom programu i obećanjima, oni, to je prevashodan kriterijum za postavljanje na ta izborna politička mjesta izvršne vlasti, ovdje se ne radi o stavu koji treba da odražava socijaldemokratsku orijentaciju DPS- i SDP-a i ulazak tim evropskim prostorima približavanje socijaldemokratije, nego se radi o jednom poslušničkom aparatu koji se povinjava principima jedne kriminogene ekonomije.“
