Dostupni linkovi

logo-print

Nezavisnost bez rezolucije?


Nebojša BUGARINOVIC, Gëzim BAXHAKU, Mirjana RAKELA

Moguće donošenje nove rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja bi omogućila državama da samostalno odluče hoće li priznati nezavisnost Kosova ili ne, za predsednika Evropskog pokreta u Srbiji Živorada Kovačevića ne bi bila neočekivana vest. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa on kaže da veruje da će to biti proces “rastuće nezavisnosti” Kosova:

“To znači da će neke države priznati Kosovo, da će ga neke međunarodne institucije prihvatiti u svoje članstvo, kao što su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, ali i da Kosovo, po svoj prilici, neće imati mesto u Ujedinjenim nacijama, vojsku i ministarstvo inostranih poslova. To je nešto što se već duže vreme stavlja do znanja, kako bi se javno mnjenje i u Srbiji i na Kosovu pripremilo za takvu soluciju.”

Član srpskog pregovaračkog tima Aleksandar Simić tvrdi da nikakva nova “neutralna” rezolucija Ujedinjenih nacija ne može poništiti važeću Rezoluciju 1244. To bi mogla da učini samo statusna rezolucija, ali ona očigledno nema potrebnu podršku ni u Savetu bezbednosti, ni unutar Kontakt grupe, kaže Simić za Radio Slobodna Evropa:

“Na Savetu bezbednosti je pravno moguća samo statusna rezolucija, a ne nekakva nestatusna, a naravno, pošto se u međunarodnim odnosima i u međunarodnoj politici pravo tumači saglasno interesima, ako neka neutralna rezolucija prođe, onda bi pojedine zemlje mogle da protumače da one imaju interesa da, eventualno, priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine, odnosno secesiju Srbije. Ali, to bi proizvelo nesagledive posledice u odnosima tih zemalja i Srbije, odnosno nesagledive posledice na Balkanu. Potpuno je jasno šta je odredba u novom Ustavu Srbije i Srbija će uvek smatrati Kosovo delom svoje teritorije, ne samo pravno nego i faktički i upotrebiće sva sredstva da to tako i bude.”

Po mišljenju Živorada Kovačevića, rezolucija sa takvom sadržinom svakako bi iznedrila neke ozbiljnije posledice na međunarodnoj političkoj sceni:

“Grčka, Rusija, ali i članice Evropske Unije i NATO, poput Italije, nije realno da će u dogledno vreme priznati nezavisnost Kosova. Iz toga će proizaći problemi, ne samo u funkcionisanju države koja će biti pod protektoratom Evropske unije, već će izazvati različite trzavice, pošto će se i Priština i Beograd orijentisati prema drugim državama u zavisnosti od njihovog odnosa prema statusu Kosova.”

Ipak, smatra Kovačević, to je proces koji će trajati i očigledno u ovom trenutku ništa drugo nije preostalo, nego da se nezavisnost ne pretvori u čin, već u proces koji će duže vremena trajati.”

* * * * *

Politički analitičari na Kosovu se slažu da je najbolji put za utvrđivanje statusa Kosova donošenje posebne rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom će se staviti van snage sadašnja Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti i utvrditi nova međunarodna misija, misija Evropske unije na Kosovu.

Politički analitičar Riza Smaka ističe kako je najbolje da procedura kojom će se utvrditi status Kosova prođe kroz najviše telo Ujedinjenih nacija, Savet bezbednosti UN:

“To je hipotetičko pitanje, iako ne bi bilo neočekivano da Rusija iskoristi veto, pošto kao stalna članica Saveta bezbednosti UN na to ima pravo. To bi u pravnom smislu bila prepreka da se prizna politički status Kosova.»

Ilir Dugoli smatra da je neophodno da se posebnom rezolucijom stavi van snage Misija UNMIK-a na Kosovu, jer su i privremene institucije derivat UNMIK-a, kao najvišeg organa na Kosovu:

«Treba imati u vidu dva pitanja. Rezolucija Saveta bezbednosti UN je neophodna da bi se obezbedilo međunarodno priznanje od strane država pojedinačno, da bi se dobila nezavisnost Kosova. Međutim, ono što je potrebno i što će se zahtevati je rezolucija Saveta bezbednosti koja označava kraj UNMIK-a, jer je on najviša institucija koja je stvorena od strane Saveta bezbednosti UN i sa pravnog stanovišta sve što postoji na Kosovu, uključujući i privremene institucije, su derivati UNMIK-a.»

Dugoli smatra da je neophodno da se u cilju izbegavanja mogućnosti komplikovanja tranzicije mandata između UNMIK-a i buduće međunarodne civilne misije, sa kojom su saglasne i institucije Kosova, donese rezolucija koja označava kraj mandata UNMIK-a.

Analitičar Smaka ocenjuje da je moguće unilateralno priznavanje nezavisnosti Kosova i bez posebne rezolucije Saveta bezbednosti UN, ali da je to «veoma komplikovano i veoma problematično.» On ističe da treba biti realan i govoriti istinu, da ne treba biti voluntarista i reći da, nezavisno od toga hoće li biti ili ne rezolucije Saveta bezbednosti, neće biti problema u priznavanju nezavisnosti Kosova».

Dugoli, pak, smatra da je neophodno obezbediti rezoluciju koja će izražavati minum zajedničkog imenjitelja između svih i posebno zemalja stalnih članica Saveta bezbednosti UN-a:

«Rusija će verovatno nastaviti da daje otpor rezoluciji koja će direktno spomenuti termin nezavisnost ili nesto slično. Zato je moguća neka blaža verzija koja praktično označava kraj UNMIK-a na Kosovu. Drugim rečima, nakon toga priznavanje Kosova bi se dogodilo neposredno od strane međunarodno značajnih država.»

Premijer Kosova Agim Čeku je juče tokom posete Slovačkoj rekao da će Kosovo biti nezavisno:

«Mi želimo da Kosovo bude nezavisno uz saglasnost Saveta bezednosti UN, ali na kraju krajeva Kosovo će biti nezavisno.»

* * * * *

O mogućnosti da Kosovo bude nezavisno i bez rezolucije Vijeća sigurnosti, razgovarali smo sa Antoniom Missirolijem, glavnim analitičarom u Centru za evropsku politiku u Bruxellesu.

RFE: Kosovski premijer izjavio je u ponedjeljak tijekom posjeta Slovačkoj da Kosovo može biti nezavisno i bez rezolucije Vijeća sigurnosti UN. Da li je to realno, ili se zapravo radi o političkoj retorici kako bi se natjerala međunarodna zajednica na definiranje statusa Kosova do kraja godine?

MISSIROLI:Po meni je izjava više taktički potez kako bi se izvršio pritisak na strane u pregovaračkom procesu i kao bi se pokazalo da je Kosovo spremno ići vlastitim putem, bez obzira što se dogodilo u pregovorima. Politički, to bi bio korak koji ne bi bio podržan u međunarodnoj zajednici. Ni sa tehničke strane, to je nije moguće. Priznanje nove države i proglašenje nezavisnosti mora biti utemeljeno na bilateralnim osnovama. To bi naravno mogla biti opcija ukoliko pregovori zastanu u idućih nekoliko mjeseci, no i samo spominjanje takve mogućnosti neće mnogo pomoći u pregovorima, uz to , otežava posao pregovaračima.

RFE: Međutim, ima li u međunarodnoj zajednici nekoga tko je spreman na unilateralno prihvaćenje nezavisnosti?

MISSIROLI: U ovom trenutku ne. No, mnogo ovisi o načinu na koji će pregovori biti nastavljeni slijedećih mjeseci. Tu je još mnogo nepoznanica. Predstoje izbori u Srbiji i malo je vjerojatno da će bilo kakvo rješenje za status biti javno objavljeno prije samih izbora. Naime, nitko ne želi pomoći ekstremistima i radikalima u Beogradu. Vjerojatno će Marthi Ahtisaari izaći sa rješenjem neposredno nakon održavanja izbora, kada se može jasno provjeriti da li je Beograd spreman na koncenzus oko rješenja statusa. Ukoliko se ispostavi da nije - problem koji će se pojaviti jest – kako dalje i to je ona dilema sa kojom se u ovom trenutku suočava međunarodna zajednica.

RFE: Oko statusa Kosova ima razilaženja unutar Kontaktne skupine, posebno na liniji Moskva- Washington. Da li bi se moglo dogoditi da se, primjerice, Washington unilateralno odluči na priznanje nezavisnosti?

MISSIROLI: Poštujući stavove i Moskve i Washingtona, želio bih naglasiti da je u ovoj priči važan igrač i Evropska unija, jer Kosovo je u Evropi i budući kandidat za Uniju, ukoliko stekne nezavisnost. Uostalom, na Kosovu će se uskoro, uz zastavu NATO-a vijoriti i zastava Evropske unije. Policijske snage Unije od početka iduće godine nalazit će se na Kosovu, a uz to Evropa značajno investira u kosovsku ekonomiju. Zato ne bih postavljao stvari isključivo na relaciji Washington – Moskva, već bi kao značajnog partnera uključio i Bruxelles, koji je istina, ipak manje odlučan po pitanju pune nezavisnosti Kosova. Istovremeno, Unija želi stvoriti uvjete u kojima bi Kosovo postalo međunarodni entitet koji može samostalno voditi javne poslove, kao i dobivati međunarodnu pomoć , kako od Međunarodnog monetarnog fonda, Svjetske banke , a što za sada nije slučaj. Moskva je dala mnoge primjedbe, te usporedila Kosovo sa Abhazijom i Južnom Osetijom, no to su sasvim različiti slučajevi. Kosovom upravljaju Ujedinjeni narodi, što nije slučaj s Osetijom i Abhazijom. Rekao bih da su ovo taktički potezi Moskve, uostalom kao i izjava premijera Čekua, i svi se nadamo, kako u Evropi, tako i preko Atlantika, da će rješenje za Kosovo biti donijeto odmah nakon održavanja izbora u Srbiji.
XS
SM
MD
LG