Dostupni linkovi

logo-print

Nezavisnost Kosova će ugroziti stabilnost Balkana


Kosovo će verovatno dobiti neku vrstu nezavisnosti, ali to će izazvati nestabilnost na Balkanu i stvoriće presedan za ostale konflikte širom sveta, kaže za Radio Slobodna Evropa Džejms Bset (James Bissett), nekadašnji kanadski ambasador u Jugoslaviji poćetkom 90-tih godina, sada član Američkog saveta za Kosovo. On smatra da su SAD već napravile mnogo grešaka na Balkanu, sada su se zaglibile u Iraku, tu je i nuklearna pretnja Severne Koreje. Zato poslednje što Vašingtonu treba, jesu nove tenzije na Balkanu, ističe Biset.

RSE: Prema diplomatskim izvorima, izaslanik UN Ahtisari predlaže uslovnu nezavisnost za Kosovo, ali bez eksplicitnog pominjanja reči "nezavisnost". Da li je to najizvesniji ishod?

BISET: Ja sam veoma razočaran Ahtisarijevim radom. On je od samog početka usmerio pregovore tako kao da nema nijednog drugog rešenja osim nezavisnosti za Kosovo. Smatram da bi se time prekršila Povelja Ujedinjenih nacija i važeće međunarodne norme koje se odnose na očuvanje teritorijalnog integriteta zemalja. Princip očuvanja suvereniteta država seže čak do Vestfalskog sistema iz 17. veka. Granice mogu biti menjane samo uz obostranu saglasnost, a ne na osnovu diktata bivšeg finskog predsednika, Međunarodne krizne grupe ili SAD.

RSE: Ali, kao što ste videli tokom Vaše diplomatske službe u bivšoj Jugoslaviji, njene granice su izmenjene drastično u krvavom ratu. Mnogi smatraju da nakon nedavne nezavisnosti Crne Gore, da će verovatna nezavisnosti Kosova biti poslednji korak u dugom i bolnom procesu raspada bivše Jugoslavije.

BISET: Ne slažem se sa tim stavom. U pitanju je pogrešna logika. Slovenija, Hrvatska, Makedonija nikada nisu bili delovi Srbije, već Jugoslavije i oni su napustili Federaciju. Kosovo je bilo integralni deo Srbije. Tako da nije isto otcepljenje od Srbije i raspad Federacije država.

RSE: Srbija je u prošlu nedelju potvrdila na referendumu novi Ustav kojim je Kosovo definisano kao njen neodvojivi deo. Da li će to imati bilo kakvog uticaja na pregovore o statusu Kosova? Hoće li Zapad uzeti u obzir volju građana Srbije?

BISET: Portparoli američke administracije i Evropske unije već su izjavili da to neće imati bilo kakvog uticaja. Međutim, to bi itekako trebalo uzeti u obzir, jer je na referendumu iskazana volja naroda Srbije da se ne odriče Kosova, a odluka o njegovoj nezavisnosti značila bi kršenje normi međunarodnog prava o nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne zemlje, utvrđenih Helsinškom deklaracijom, zatim Poveljom Ujedinjenih nacija kao i raznim drugim dokumentima.

RSE: Premijer Koštunica je upozorio zemlje koje budu priznale Kosovo, da će trpeti posledice u odnosima sa Srbijom. Da li je reč o praznoj pretnji, očajničkom pokušaju da se u poslednji čas spreči neizbežno ili računa na podršku Rusije, uklljučujući čak i njenu nedavnu najavu veta u Savetu bezbednosti ukoliko ne bude zadovoljna rešenjem za Kosovo.

BISET: Mislim da Koštuničino upozorenje nema velikog značaja, jer Srbija ne može nikome da preti. Ona je sada demokratska država i predložila je punu autonomiju Kosovu. Koštuničina izjava znači da Srbija jednostavno neće prihvatiti nezavisnost Kosova. Postavlja se pitanje ako Kosovo postane nezavisno, zašto to pravo ne bi imali i svi drugi narodi širom svete koji tome odavno teže. Ako Kosovo postane samostalno, zašto ne bi i Tajvan, Južna Osetija, Abkhazija, Pridnjestrovlje, Tibet, Čečenija. Ta lista je beskonačna. Zbog toga je princip očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država toliko dugo izdržao probu vremena.

RSE: Da li je nedavno upozorenje ruskog predsednika Putina da bi nezavisnost Kosova mogla da stvori presedan i da će Moskva možda upotrebiti veto u Savetu bezbednosti, istinska pretnja ili politički manevar da bi Kremlj dobio od Zapada koncesije na drugoj strani?

BISET: Može biti i jedno i drugo. Poznato je da je Rusija davala mnogo bombastičnih izjava iza kojih potom nije stala u praksi. Međutim, ako Kosovo dobije nezavisnost, onda će Putin dobiti odrešene ruke da to isto traži za Južnu Osetiju, Abkhaziju i Pridnjestrovlje, što bi izazvalo probleme na Kavkazu i istočnoj Evropi. Dakle, narušavanje teritorijalnog integriteta može imati ozbiljne posledice po bezbednost sveta. Zato treba tragati za drugim rešenjima za Kosovo, koja ne podrazumevaju njegovu nezavisnost. Problem je međutim što nije bilo suštinskih pregovora. Dosadanji proces koji je kanalisao Marti Ahtisari ima unapred određeni cilj – nezavisnost Kosova. To može izazvati probleme na Balkanu, jer ako se Kosovu da nezavisnost, zašto onda Srbima u Bosni ne bi bilo omogućeno da se priključe Srbiji. Ovako ispada da međunarodna zajednica dozvoljava da se granice svuda menjanju, jedino to nije moguće ako ide u prilog Srbima.

RSE: Lideri Albanaca tvrde da će nezavisnost Kosova doprineti stabilizaciji Balkana. Srpski zvaničnici pak smatraju da će to izazvati nove tenzije, imajući pre svega u vidu situaciju u Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

BISET: Ako Kosovo postane nezavisno, sledeći korak su Albanci u Preševskoj dolini, zatim u Makedoniji. Time bi se otvorila Pandorina kutija nestabilnosti na Balkanu. Imajući u vidu mnoga krizna žarišta u svetu, sa Severnom Korejom koja ima nuklearno oružje, pobunjenicima u Iraku, koji, kako stvari sada stoje, imaju izgleda da pobede u tamošnjem ratu, poslednje što je međunarodnoj zajednici protrebno jesu ponovno problemi na Balkanu i istočnoj Evropi.
Postavlja se pitanje da li Albanci zaslužuju nezavisnost, jer je od dolaska međunarodnih snaga spaljeno oko 150 hrišćanskih crkava, izbeglo je više od 200 hiljada Srba i ostalog nealbanskog življa. Istovremeno, životni standard na Kosovu je kao na Haitiju. To bi bila bankrot država, preko koje ide značajan deo trgovine drogom za Zapadnu Evropu, zatim oružjem i ljudima. Zašto bi mu ona trebalo dati nezavisnost?

RSE: Međutim, mnogi smatraju da je takvom stanju prethodila Miloševićeva vladavina nad Kosovom, i da korene dobrog dela sadašnjih problema treba tražiti upravo u načinu na koji se Beograd odnosio u to vreme prema ovoj regiji.

BISET: Znam da svi krive Miloševića. Međutim, on je zbačen sa vlasti 2000. godine. Pre nego što je oduzeo autonomiju Kosovu, nijedna etnička grupa na Balkanu nije bila bolje tretirana nego Albanci u Srbiji. I danas Albanci koji žive južnoj Srbiji i drugim mestima mnogo bolje su tretirani nego Srbi i ostali nealbanci na Kosovu. Takođe, Ujedinjene nacije su Rezolucijom 1244 garantovale suverenitet Srbije nad Kosovom. To je sada potpuno zaboravljeno. Šta je sa odlukom Saveta bezbednosti da treba ispuniti standarde na Kosovu, pre bilo kakve odluke o statusu, koja bi uključivala i nezavisnost. U nedavnom izveštaju UN veoma je jasno predočeno da pomenuti standardi nisu ostvareni. Sada je odjedanput na veoma čudan način odlučeno da treba prvo odrediti status pa onda ispuniti standarde. Ako ti kriterijumi nisu ostvareni pre sticanja nezavisnosti Kosova, kakve garancije postoje da će ih njegovo vođstvo ispuniti nakon proglašenja samostalnosti?

RSE: Premijer Republike Srpske Milorad Dodik je ubrzo nakon što je Crna Gora proglasila nezavisnost, postavio pitanje pozicije bosanskih Srba. U međunarodnoj zajednici ističu, međutim, da se ne može praviti paralela između Republike Srpske i Kosova.

BISET: Mislim da mnogi političari u SAD i Evropskoj uniji smatraju da njihove izjave automatski odražavaju i stanje na terenu. Stvarnost Bosne i Hercegovine je da ona na duže staze teško može da opstane kao funkcionalna država. Svakako postoji paralela, da u slučaju nezavisnosti Kosova i Srbi u Bosni i Hercegovini imaju pravo da se priključe Srbiji. Zato bi nezavisnost Kosova samo izazvala lančanu reakciju sličnih zahteva i time nove probleme na Balkanu.

RSE: Na Zapadu i na Balkanu mnogi smatraju da ne postoji paralela između ova dva slučaja. Kosovo je kroz istoriju postojalo kao poseban entitet, dok Srbi u Bosni nikada nisu imali takav status. S druge strane, po tim ocenama Republika Srpska je "genocidna tvorevina", s obzirom na odgovornost Srba za ratne zločine.

BISET: U Bosni i Hercegovini je vođen građanski rat koga nisu započeli Srbi. To je zaista tragična epizoda u istoriji bivše Jugoslavije, u kome su sve strane činile ratne zločine. Sada je činjenica da tamošnji narodi verovatno ne žele da više žive zajedno.

RSE: Šta bi, po Vama, bilo najbolje rešenje za Kosovo?

BISET: Smatram da bi predstavnici Srba i Albanaca trebalo da se nađu za zajedničkim stolom i ozbiljno pregovaraju. Na primer, možda bi se dogovorili o podeli Kosova duž reke Ibar, tako da severni deo ostane u Srbiji, a ostatak postane nezavisna država Kosovo. Postoje i druge opcije, ali o tome treba da istinski pregovaraju predstavnici ova dva naroda, a ne da im strani izaslanici poput Martija Ahtisarija određuju šta može a šta ne.

RSE: Međutim, Albanci ne pristaju na ništa manje od nezavisnosti.

BISET: Naravno, oni tvrde ništa manje od nezavisnosti. Ali zašto mora da se ide tim putem. Vođstvo Albanaca to nije zaslužilo, jer ničim nije pokazalo da je spremno da se uključi u zajednicu demokratskih država.

RSE: Kakav ishod očekujete imajući u vidu geopolitički raspored snaga?

BISET: Ovakva pitanja se ne rešavaju pregovorima na konferencijama, već o tome odlučuju velike sile. Zato pretpostavljam da će SAD insistirati da Kosovo dobije nezavisnost i to je verovatno neizbežno, ali će posledice biti veoma ozbiljne i ugroziće stabilnost Balkana. Treba podsetiti da su SAD napravile krupne strateške greške na Balkanu. Podržavali su Muslimane u Bosni, izazvale su dobar deo problema na Kosovu, preterivanjem da su Albanci drastično ugroženi od režima u Srbiji. Tadašnji američki sekretar odbrane tvrdio je da je ubijeno sto hiljada mladih Albanaca. Forezinčki tim koji je došao sa NATO-om nije uspeo da pronađe ni dve hiljade leševa. Svet je obmanut da bi NATO intervenisao u cilju obnove njegovog kredibiliteta. To su sve bile velike greške i sada se priprema nova davanjem nezavisnosti Kosovu. SAD su se sada zaglibile u Iraku i zabrinute su zbog nuklearnog programa Severne Koreje. Zbog toga žele da se otarase Kosova što bržim donošenjem rešenja, bez obzira na posledice. U tom slučaju postoji rizik od novih tenzija na Balkanu. Pomenuo bih čuvenu Bizmarkovu izreku da Balkan nije vredan kostiju jednog pomeranijskog grenadira. Međutim, on je istovremeno upozorio da ako u Evropi bude novog rata, on će početi na Balkanu zbog nečeg besmislenog. A ta besmislica će se ponovo desiti sa nezavisnošću Kosova.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG