Dostupni linkovi

logo-print

Ustav Srbije neće uticati na status Kosova


Potvrđivanje Ustava Srbije na referendumu neće imati skoro nikakvog uticaja na status Kosova, kazao je za Radio Slobodna Evropa Dejvid Čendler (David Chandler), profesor Vestminsterskog Univerziteta u Londonu. On međutim smatra da se generalno neće mnogo toga promeniti na Kosovu, jer će međunarodna zajednica i nakon donošenja odluke o statusu imati ključnu ulogu.

RSE: Kako komentarišete relativno slab odziv birača, oko 54 odsto, s obzirom da referendum o Ustavu nisu redovni izbori koji se održavaju svake četiri godine? Takođe, sve ključne partije pozvale su svoje pristalice da glasaju.

ČENDLER: Smatram da su građani Srbije veoma pesimistični u pogledu budućnosti zemlje, što je razumljivo imajući u vidu događaje u poslednjih 15 godina. Zbog toga ne iznenađuje relativno slab odziv birača. Mislim da je interesantnije u kojoj meri je na Zapadu preuveličavana opasnost od nacionalizma u Srbiji i da je, navodno, Ustav koji definiše Kosovo kao deo Srbije, poslednji primer takve atmosfere koja vlada u njoj.

RSE: Da li to znači da Srbi nisu čak zainteresovani ni za Kosovo, iako se ono smatra kolevkom njihove kulture, nacionalnog identiteta?

ČENDLER: Ne verujem da iko u Srbiji želi da izgubi Kosovo, ali isto tako nema mnogo iluzija da Beograd može njime više da upravlja. Svima je jasno i u Srbiji da je nakon NATO bombardovanja, Kosovo samo formalno pod njenim suverenitetom, ali da vlasti u Beogradu nemaju skoro nikakvog uticaja na procese u toj regiji. Ključnu ulogu na Kosovu ima UNMIK. Smatram, međutim, da su mnogi sadašnji problemi na Kosovu posledica neuspešnog rada misije Ujedinjenih nacija.

RSE: Kakav će uticaj imati ishod referenduma na unutrašnju političku scenu? Da li će time ojačati pozicija demokratskog bloka, mada se Boris Tadić i Vojislav Koštunica spore oko mnogih pitanja, ili Srpska radikalna stranka i dalje ima velike šanse da dođe na vlast?

ČENDLER: Kada je reč o unutrašnjepolitičkoj sceni, ne iznenađuje da ona uglavnom počiva na retorici, odnosno međusobnim prepucavanjima i bombastičnim izjavama političara. Međutim, suštinu politike u priličnoj meri određuje Evropska unija, ako pogledate zakone koji su usvojeni u poslednjih nekoliko godina. Čak je i referendum o Ustavu na neki način preporučen iz Brisela, jer EU želi da Srbija napravi otklon od Miloševićevog i usvoji novi najviši pravni akt zemlje. Tu je i proces pridruživanja Srbije evropskoj dvadesetpetorci, koji podrazumeva da ona mora prilagoditi svoje norme evropskim. Naravno, da u međuvremenu deo političara nastupa sa nacionalističkih pozicija, ali ja mislim da je reč o ispraznoj retorici u cilju pridobijanja birača a ne suštinski antidemokratskoj i antievropskoj orijentaciji Srbije u celini.

RSE: Kakav će biti uticaj referenduma o novom Ustavu na pregovore o statusu Kosova, koje je ovim aktom definisano kao sastavni deo Srbije?

ČENDLER: Srbija nema veliki uticaj na status Kosova. Zapadne zemlje su međutim sklone da optužuju Beograd i Rusiju za zastoj u pregovorima. Istovremeno se prenebregava da UNMIK-ova administracija nije u stanju da rešava probleme na Kosovu. Međunarodna zajednica koja je bila odlučna da vojno interveniše protiv Srbije i zatim da preuzme upravu nad Kosovom, sada želi da prebaci odgovornost za tamošnje probleme na drugoga.

RSE: Dakle, referendum u Srbiji neće imati bilo kakav uticaj na pregovore o statusu Kosova?

ČENDLER: Neće. Ne mislim ni da će sveukupno biti drastičnih promena u odnosu na sadašnju situaciju. Ključna izmena biće smanjivanje uloge misije Ujedinjenih nacija. Međutim, sveukupno međunarodne birokrate će i dalje imati najvažnije poluge vlasti, samo što će sada oni biti iz Evropske unije. Kosovo će slediti sličan put kao i Bosna i Hercegovina, gde postoji postoji međunarodni predstavnik i sve odluke imaju za cilj da joj omoguće približavanje Evropskoj uniji. Dakle, ne očekujem da će građani Kosova i dalje imati veliki uticaj na pitanja koja su presudna za njihov svakodnevni život.

RSE: Kako će konkretno izgledati to rešenje? Prema nezvaničnim informacijama pominje se da Ahtisari predlaže uslovnu nezavisnost, ali da se ta reč neće izričito pominjati.

ČENDLER: Da, ja ne verujem da će Kosovo biti nezavisno u tradicionalnom smislu te reči. Dakle, međunarodna zajednica će i dalje biti prisutna. Doduše, domaće vlasti dobiće veća ovlašćenja nego sada, ali sam termin "uslovna nezavisnost" znači da ako institucije u Prištini ne budu sledile zacrtanu politiku administratora Evropske unije, onda neće dobiti neophodni novac.

RSE: Koja će konkretno ovlašćenja imati međunarodni predstavnici a koja domaće vlasti?

ČENDLER: Biće slično kao i u Bosni. Ako posmatrate integraciju u evropske strukture, odnosno proces stabilizacije i pridruživanja, okvir određuju zvaničnici u Briselu. Međutim, to je uređeno tako da ispada kao da domaće institucije odlučuju, odnosno građani na izborima Takav scenario biće primenjen i na Kosovu. Dakle, postojaće domaće institucije koji će nastojati da svojom retorikom odaku utisak da su suverene u odlučivanju, međutim, suštinu politike određivaće međunarodni predstavnici. To svakako neće pomoći jačanju demokratskih struktura, civilnog društva, prevladavanje etničkih podela, povratak izbeglica, što su problemi koji nije rešio ni UNMIK.

RSE: Prištinski mediji su objavili da Ahtisarijev plan ne predviđa članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, stvaranje sopstvene armije, mada se govori o oko 2 .500 pripadnika odbrambenih snaga.

ČENDLER: NATO će i dalje verovatno imati ključnu ulogu u pitanjima bezbednosti. Naravno, domaće vlasti će se hvaliti da imaju sopstvene snage, verovatno će moći da šalju vojnike i u misiju u Irak, ali neće imati presudnu reč u kreiranju politike.

RSE: Kakva će biti pozicija Srba, mislim pre svega na proces decentralizacije?

ČENDLER: Kosovo će biti prilično decentralizovano, ali to ne znači da će vlasti na lokalnom nivou imati kontolu nad donošenjem ključnih političkih odluka. Ostala, manje važna pitanja, međunarodna zajednica će prepustiti domaćim institucijama.

RSE: Da li je to o čemu govorimo samo prelazni period i koliko će dugo trajati?

ČENDLER: Postavlja se pitanje tranzicija ka čemu. Na Balkanu se stvari nažalost veoma sporo menjaju. Kosovo će se u međuvremenu približavati Evropskoj uniji, ali ne verujem da će ikada dobiti potpunu nezavisnost u tradicionalnom smislu te reči. Bez obzira da li će se to zvati uslovna, ograničena, ili podeljena suverenost, jedno je sigurno, građanima Kosova biće uskraćena demokratska prava da sami odlučuju o svojoj sudbini, što je za njih uvreda bez obzira da li je reč o Albancima ili Srbima.

RSE: Da li će to donekle nedorečeno rešenje biti plod kompromisa između Zapada i Rusije?

ČENDLER: Ključnu ulogu u rešavanju statusa Kosova imaće SAD i Evropa. Mislim da se preteruje oko uloge Rusije.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG