Dostupni linkovi

logo-print

Manjine bile neizainteresovane za glasanje


Ubedljivo najslabiji odziv birača na subotnjem i nedeljnom referendumu u Srbiji zabeležen je u opštini Preševo, gde većinsko stanovništvo čine Albanci. Od 30.316 upisanih u biračke spiskove, glasala je svega 1.881 osoba ili 6,21 procenat. Kada je u pitanju odziv Albanaca, slična je situacija i u opštini Bujanovac, što po rečima Šaipa Kamberija iz Odbora za ljudska prava predstavlja sasvim logičnu i očekivanu reakciju. Još ranije albanske političke partije najavile su da neće učestvovati na referendumu jer u Ustavu nisu ponuđena rešenja koja zadovoljavaju interese Albanaca na jugu Srbije:

„Za albanske političke subjekte je pre svega bila interesantna činjenica da novim Ustavom nisu obuhvaćena pravila da se Srbija regionalizuje, odnosno da se upotrebi sistem formiranja asimetričnih regiona gde bi region Preševa, Bujanovca i Medveđe „

Ono što je dodatno učvrstilo stav Albanaca da bojkotuju referendum su, kaže Kamberi, i problemi sa službenom upotrebom jezika:

„Ustav nije u skladu s međunarodnim konvencijama što se tiče prava manjina. A pokazalo se da stanovništvo sluša političke subjekte.“

Nisu, međutim, svi poslušali sugestije svojih političkih predstavnika. Uprkos apelu Jozefa Kase, verovatno najuticajnijeg političkog lidera vojvođanskih Mađara, odziv glasača na referendumu u opštinama Senta, Kanjiža, Ada i Subotica bio je daleko ispod proseka – 16,41 do 27,89 odsto. Politički analitičar Tomislav Žigmanov:

„Bilo bi pravo čudo da su predstavnici manjinskih naroda u Vojvodini u većem postotku glasali za Ustav u čijem procesu nastajanja ni na koji način nisu sudelovali, u čijem procesu usvajanja, osim mogućnosti da svoj glas daju na referendumu, takođe nisu ni na koji način sudelovali. I treće, to je Ustav u kojem se pripadnici manjina ipak stavljaju u neku vrstu drugog reda. Ne treba zaboraviti da prvi član Ustava Srbije kazuje da je Srbija država srpskog naroda i svih drugih građana.“

Žigmanov kaže da su predstavnici manjinskih zajednica bili dodatno zbunjeni raznoraznim pozivima na referendum, a pogotovo onim koji im je sa postera uputio haški optuženik Vojislav Šešelj:

„Sigurno da je to bio poziv koji ih je udaljavao, jer politika i retorika predsednika Srpske radikalne stranke sigurno jeste onaj motiv koji više odbija nego što privlači kada su u pitanju građani manjinskih nacionalnosti.“

Prema podacima Opštinske izborne komisije, u Novom Pazaru na referendum je izašlo 58,40 odsto upisanih. Slična situacija je i u opštinama Tutin i Sjenica. I dok koalicioni partneri Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije tvrde da je to još jedna pobeda Liste za Sandžak – dr Sulejman Ugljanin, njihovi politički protivnici tvrde suprotno. Fevzija Murić, predsednik Stranke za Sandžak:

„Što se tiče izlaska u Sandžaku, posebno Bošnjaka, referendum je u svakom slučaju propao, dakle uspeo je bojkot na koji smo mi građane pozvali iz poznatih razloga. Međutim vlasti, i lokalne i republičke, učinile su to što su učinile. Napisali su da je u Novom Pazaru izašlo 60-61 posto, što je daleko od istine, jer izlaznost u Novom Pazaru je otprilike negde oko osam posto. A u celom Sandžaku u svakom slučaju ispod 10 posto.“

Međutim, po rečima Zorana Lučića iz CESID-a, na referendumu se nije ništa dramatično dogodilo što bi ukazivalo na velika odstupanja u odnosu na prethodne izbore:

„Tu postoji veliki stepen korelacije između broja birača koji su glasali za ove stranke koje su trenutno u Parlamentu, dakle to je isti broj – tri miliona i četiristo hiljada ljudi. Na biračkim mestima gde je bošnjačka nacionalnost veoma zastupljena, odziv je bio blizu 54 posto, dakle potpuno u skladu sa odzivom na nivou Srbije.“

Lučić ipak napominje da su političke elite Srbije imale lošu kampanju i loš odnos prema biračima, jer nisu uspele da izvedu referendum onaj deo biračkog tela koji je neodlučan, a koji je prema istraživanju CESID-a dostizao čak 600.000:

„Kako su oni mislili da isteraju birače na biračka mesta ako, recimo, stave sliku Šešelja, a pozivaju demokratske birače da glasaju, ili kažu – ovo je raskidanje sa Miloševićevim režimom i očekuju da SPS-ovci izađu da glasaju za Ustav koji raskida sa vremenom u kojem je Milošević bio dominantna figura na političkoj sceni Srbije.“
XS
SM
MD
LG