Hoće li sat napred ili nazad?

Boško KRSTIC, književnik iz Subotice

21-27.oktobar 2006

Subota
Taman kad neki malo ostare i pomisle kako im dela i stari gresi polako padaju u zaborav, odrastu deca i grubo ih podsete čemu su ih ovi svojevremeno učili. Trese se ovdašnja javnost od fašistoidnih navijačkih parola izbezumljenih navijača, a stroge osude, odjednom iznenađeni i ogorčeni, izriču i oni koji su tu decu rađali – i fizički i politički.
A mladi samo bistro prepoznaju prikrivene ili čak neprikrivene poruke starijih pa ih svojom plahovitošću i žestinom artikulišu do savršene jasnoće i – užasa. Pregrejanih tabana, dezorijentisani, povređeni nepravdom koju su im naneli prvo roditelji, a danas svet, cupkaju besno pred strogo kontrolisanim granicama, ogromna većina ih nije ni provirila negde van. A čovek zapravo ne zna kako živi dok ne uporedi svoj život s tuđim životima, ili sopstveni grad i zemlju s drugim gradovima i zemljama. Zato su i ljudi i deca koji ne putuju hrabri, isključivi i strastveni u svom siromaštvu i zabludama. Prvo ne mogu a onda ne žele nikuda. Prvo se boje nepoznatog, a onda to mrze.
Srećni i bogati, pak, neće da dele svoju sudbinu s nesrećnima i siromašnima. Tako ovim drugima ne preostaje ništa drugo do da svoju muku, gorčinu i bes hrane tuđim blagostanjem. Zato se nekako naopako balansira i ujednačuje ovaj svet: zlo proždire dobrotu, ružno zaogrće lepotom, nesreća otkida komada tuđe sreće. A kad počne taj lom, srećni, bogati i lepi podelili bi sve svoje bogatstvo s drugima, ali bude kasno. Uvek bude kasno.

Nedelja
Mladi reditelj iz Subotice, Sabolč Tolnai završio je ovdašnja snimanja za film »Peščanik« po delu Subotičanina Danila Kiša. U foršpan koji je prikazivao potencijalnim finansijerima, Tolnai je montirao scenu u kojoj čoveka izbezumljenog od pritiska mokraće u bešici, kada se izmučen napokon skrije iza nekog ugla da mokri, već početkom tog olakšavajućeg čina sadistički prekida neki blesasti agent.
Teško – mogao bi biti najkraći opis te scene, teško je ovde osloboditi se svega onoga što vas pritiska i truje dok svi gledaju u vas, kontrolišu i svaki čas prekidaju.

Ponedeljak
Sutra se u otvara 51. međunarodni beogradski sajam knjiga na kome će 800 izdavača iz Srbije i 21 zemlje sveta izložiti hiljade novih i starih izdanja. Valjda ništa u ovoj zemlji nije produktivnije od pisanja i izdavanja knjiga. Već godinama pisana reč narasta ovde, bar po broju izdanja, do samog neba. Oslobađa se ogromna energija da se nekome, negde, nešto saopšti, otkrije i objasni. S nestrpljenjem očekujemo da nam se ko javi da je dobio poruku, ali takve vesti retko stižu.

Utorak
Pred prelepim mostom Eržebet u Budimpešti obračun demonstranata i policije. Klasična oprema: s jedne strane pendreci, s druge barikade, kamenje, parole. Kao tajna, ili kao deo uzajamnih optuživanja, proneo se glas o novom demonstrantskom oružju nađenom u nekom skladištu: čarapama napunjenim ćumurom i umočenim u benzin. Roštiljem za paljevinu i prženje ljudi.

Sreda
Danas je najlepši ovogodišnji dan u Subotici. Pod toplim oktobarskim suncem lišće s drvoreda gelegunja, američkog koprivića, ili celtisa ocidentalisa, obojilo je ceo grad toplom žutom bojom. Samo na periferiji, na klupicama pred kućama, mudri starci upijaju poslednje tračke sunčeve toplote za svoje poslednje dane. Izraubovana i izranjavljena priroda još jednom daruje ljude blagošću i lepotom. Ali, ljudi gledaju zamišljeno u asfalt i nekuda žure.

Četvrtak
Ima vremena kada ljudi ne žive svoj pravi, istiniti život, ili možda bolje – žive dvostrukim životom. Ne vređaju se kada ih vređaju, ne pokazuju odvratnost prema odvratnima, javno se oduševljavaju glupostima, dive budalama i zločincima, kriju svoje misle a razmišljaju tuđima. Ali, pri svemu tome moraju paziti da ih taj pretvorni život na obuzme potpuno, da ne nagrize njihovu tajnu filozofiju i lukavstvo pa da zbilja pomešaju istinu s lažima. I da se ne izgube u svemu tome i ne postanu oni drugi, lažni. A ako pak uspešno nastave tu igru, da se ne smuče samima sebi.

Petak
Sutra (i prekosutra) je referendum za novi ustav Srbije. Ljudi su ovde toliko namučeni i toliko željni da napokon učine nešto dobro, da će to učiniti taman i da ne ispadne dobro. U rano nedeljno jutro, drugog dana referenduma – pomera se sat. Niko više i ne pominje otrcanu metaforu: hoće li napred ili nazad. Svi se mole da ne pootpadaju kazaljke.