RSE: Kako bi ste u jednoj rečenici objasnili građanima Vojvodine zašto ih pozivati da bojkotuju referendum?
KRAVIĆ: Građane Vojvodine pozivamo da bojkotuju referendum zbog toga što osnovne stvari, koje čine svaki regionalizam, odnosno autonomiju, kako mi to ovde kažemo, jesu instrumenti kojima se one mogu sprovesti. Na ovaj način mi nemamo instrumente jer ih nismo dobili u okviru nadležnosti koje bi smo trebali da dobijemo garantovane u Ustavu.
RSE: Šta novi Ustav donosi Srbiji?
MARKOVIĆ: Novi Ustav donosi Srbiji dosta toga novog. Jednom rečju, on je mnogo bolji od Ustava koji je sada na snazi i predstavlja dobar osnov za dalji razvoj, pa i menjanje onih stvari koje nam se, možda, ne sviđaju u predlogu ovog Ustava.
RSE: Zašto se u preambuli novog Ustava kaže: "Polazeći od toga da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, građani Srbije donose Ustav"? Zašto u preambuli stoji samo jedna pokrajina?
MARKOVIĆ: Zato što imamo vrlo specifičnu situaciju povodom samo jedne pokrajine. To je proces koji se tiče teritorijalnog integriteta naše države i očekujemo rešenje tog procesa. U skladu sa tim, s punim pravom izražavamo naš stav o tome kakav bi konačan status Južne srpske pokrajine trebao da bude.
RSE: Na dva mesta u Ustavu se pominje suštinska autonomija, ali samo za Kosovo i Metohiju. Da li u tome, možda, vidite razliku u odnosu na autonomiju Vojvodine?
KRAVIĆ: Naravno da postoji razlika. Kosovo i Vojvodina su dve pokrajine koje su zbog različitih razloga formirane kao pokrajine. I danas one na taj način funkcionišu. Kosovo je rešavanje albanskog nacionalnog pitanja, a Vojvodina je, pre svega, jedno demokratsko i ekonomsko pitanje u okviru Srbije. Ali to što se navodi u Ustavu samo Kosovo, ukazuje na onu staru priču da je Kosovo večni izgovor za sve probleme i uvek se instrumentalizuje kada treba da se pokrene neka akcija. Onda govore - Ne pitaj ništa za Vojvodinu, moramo da rešimo Kosovo.
RSE: Zar ne mislite da je ipak u preambuli moglo da se kaže da su i Vojvodina i Kosovo i Metohija pokrajine i da su u sastavnom delu Srbije?
MARKOVIĆ: Zaista postoje bitne razlike po pitanju Kosova i Metohije, s jedne strane, i Vojvodine s druge strane. Te razlike su i istorijske i faktičke, a tiču se i sadašnjih političkih okolnosti. Mislim da je način na koji je ovo definisano posledica odnosa i situacija koje sada imamo na terenu. Pitanje Vojvodine je regulisano na mnogo bolji način nego što je u Ustavu iz 1990. godine. Da li je to najbolje moguće? Slažem se da nije. Slažem se da je moguće uvek ići korak dalje, ali moramo biti svesni činjenice da ne može jedna politička partija da napiše Ustav, niti ima snagu da ga usvoji. Mislim da smo ovim Ustavom dosta toga promenili na bolje.
RSE: Znamo da se Vojvođani koji zagovaraju bojkot pozivaju na platformu Izvršnog veća Vojvodine, koja je, osim izvornih prihoda i sopstvene imovine, predvidela i zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast za Vojvodinu. Da li Vojvodina po novom Ustavu ima zakonodavnu vlast?
MARKOVIĆ: Ona nema zakonodavnu vlast po pitanju donošenja zakona, ali donosi opšte akte koji podležu proveri samostalnosti zakonitosti. Ne postoji mogućnost da Republika Srbija donese zakon kojim će derogirati odluku Autonomne pokrajine Vojvodine. Mislim da to nije malo. Mislim da u ovom momentu imovina i izvorni prihodi pre svega treba da zanimaju građane Vojvodine. Mislim da su imovina i izvorni prihodi pretpostavka i autonomije i lokalne samouprave. Oni konkretno u primeru Vojvodine znače da će Vojvodina naredne godine imati daleko više mogućnosti za sopstveni ekonomski razvoj.
RSE: Vi ipak mislite da je to malo?
KRAVIĆ: Gospodin Marković govori upravo onako kako veliki deo ljudi iz Beograda doživljava Vojvodinu. Uvek postoji neka paranoja da će Vojvodina da uradi nešto naopako. Sprovođenje odluka, koje sada Vojvodina po predlogu novog Ustava može da čini, su pravni akti male snage. Nije u pitanju to da li će sada neko da ispituje ustavnost i zakonitost odluke. Odluke kao akti imaju izuzetno malu pravnu snagu. Problem je kako da se sankcioniše nesprovođenje odluka. Možemo doneti određenu odluku na nivou pokrajine. Možda neko neće hteti da je sprovede, a mi nemamo instrument kako da toga nateramo da to sprovede. Zbog toga se traži zakonodavna vlast u okviru onih nadležnosti koje pokrajina ima.
RSE: Da li vi u ovome vidite problem?
MARKOVIĆ: Moram reći da ne vidim problem, ali imam razumevanja. Podsetio bih uvaženog kolegu, da je Ustav pisala politička elita u Vojvodini, nisam siguran ni da u Vojvodini postoji politička suglasnost koja bi po ovim odredbama važećeg Ustava omogućila promenu tog Ustava. Demokratska stranka je bila za korak dalje.
KRAVIĆ: S tim se slažem.
MARKOVIĆ: Sada moramo biti racionalni i odlučiti da li ćemo da ostanemo na Ustavu iz 1990. godine, zato što igrom slučaja u Narodnoj skupštini Srbije druge političke stranke imaju toliko i toliko poslanika, ili ćemo krenuti korak dalje. Ima stvari koje nisu dobre, ali ne može se sporiti mnogo toga što je dobro u novom predlogu Ustava.
KRAVIĆ: Ne kažem da je Ustav u celini loš. Uglavnom se pozivamo na ono što se tiče Vojvodine. Za nas se pojavljuje samo jedan problem, a to je da mi nemamo garanciju vojvođanske autonomije i njenog sprovođenja u samom Ustavu. Sve će se to rešavati nekim zakonima. Kada će ti zakoni biti, kako će se izglasavati? U tom smislu je pitanje Vojvodine vrlo klizavo jer ukoliko se pojavi neka većina, ona može da izglasa ovako ili onako i za pola godine to da promeni. To je ozbiljan problem koji potencijalno može da ugrozi neke stvari koje su povezane sa Vojvodinom i njenim funkcionisanjem. To je ono čega se najviše bojimo.
MARKOVIĆ: Ne bih se složio da je tako. Možemo razgovarati o tome da li je to malo ili nije. Slažem se da je moglo biti više. Ono što je sada utvrđeno kao pravo Vojvodine - imovina, prihodi, mogućnost da sama odlučuje o načinu izbora svojih organa, odluke koje će donositi - ne mogu biti predmet nikakvog drugog spora osim ocene ustavnosti, kao što to može biti zakon koji donosi Republička skupština. Sve je to zajamčeno Ustavom i ne može biti menjano zakonom. Mislim da to jesu ustavne garancije. Ne vidim šta bi to više moglo biti garantovano Ustavom. Republički organi i Narodna skupština Republike Srbije nemaju mogućnost menjanja odluka koje donose pokrajinski organi. Možemo da prigovorimo njihovu ustavnost, ali ne možemo obustaviti izvršenje, što je bio predlog jednog broja političkih stranka u Srbiji. Nemoguće je zakonom promeniti na gore poziciju Vojvodine.
KRAVIĆ: Mi sada, u toj zakonitosti, dobijamo određene zakone koje sprovodimo. Sve je to uredu. Sprovodimo ih izvesno vreme i onda neko kaže da to više neće moći tako, već ćemo to da uradimo ovako, ni ne pitajući Vojvođane. Ni vojvođanska Skupština, ni vojvođansko Izvršeno veće nemaju nikakvu mogućnost da utiču na Republičku skupštinu kada su u pitanju zakoni. Tu je problem.
RSE: Vi ne mislite da je mnogo toga prepušteno budućnosti i političkoj volji budućeg Parlamenta?
MARKOVIĆ: Dve stvari su po meni važna kada odlučujemo o tome da li ćemo izaći na referendum i potvrditi Ustav ili ne. U realnom, ekonomskom, smislu najbitnije za građane Vojvodine je to što dobijaju promenom Ustava. Da li je to u skladu sa onim što je volja političke elite u Vojvodini, ili ne, to je neko drugo pitanje, ali je sigurno više od onoga što će biti ukoliko se desi da referendum ne uspe. Ne treba ograničavati celu priču samo na pitanje delimične sudske vlasti u Vojvodini.
RSE: Da li mislite da su vojvođanski novci ostali u rukama Vojvodine? Bojan Pajtić, predsednik Izvršenog veća, kaže da su u pitanju deset puta veća sredstva i da će Vojvodina ostati bez svega toga ukoliko referendum ne uspe. Ne plašite li se, možda, da će vas u slučaju neuspeha referenduma prozvati da ste naneli štetu Vojvodini?
KRAVIĆ: Vojvodina čini 25 posto stanovništva Srbije i daje minimum 40 posto budžeta Srbije. Tu Vojvodini niko ne daje. Vojvodini treba vratiti ono što je njeno. To sve vreme govorimo i to je prvo i osnovno. S druge strane, tu priču oko sedam posto bih mogao dugo da apsolviram. Znam da to jeste određena vrsta napretka u finansijskom smislu, a mi ne sporimo bilo kakav napredak. Kažu da budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi sedam posto u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri posto od tih sedam koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Ali priču o kapitalnim rashodima vodi Republika. Znači, tih tri posto će biti na ono kakao se odluči u Republici. Možemo oko toga da raspravljamo, ali ne bih hteo da budem neko zakeralo. Stalo mi je do toga da ova zemlja ide napred. Problem je što smo u velikoj meri prepoznali radikalski rukopis u ovom Ustavu. Znam da on ima i dobrih strana. U slučaju dobre volje i dobrih političkih okolnosti posle ovog Ustava i posole sledećih izbora može nešto za Vojvodinu stvarno dobro i da se ostvari. U slučaju loših političkih okolnosti u Skupštini Srbije, mi se dalje od Ustava nećemo pomeriti ni za mrvu.
MARKOVIĆ: Nedavno, iz Centra za istraživanje Privredne komore Srbije, sam uzeo podatak da u bruto društvenom proizvodu Srbije, Vojvodina utiče sa 39 posto, a Beograd sa 31. Možda taj podatak i nije tačan.
KRAVIĆ: Zavisi od godine. Vojvodina je poljoprivredna oblast i zavisi od toga da li je godina plodna, ili ne.
MARKOVIĆ: Kažem čisto da se zna da Beograd učestvuje kao i Vojvodina, pa se ne postavlja takvo pitanje kada se govori o Beogradu. Postoje nadležnosti koje su na nivou države, počev od one koja možda i uzima najviše para, a to je pitanje odbrane zemlje.
KRAVIĆ: To niko ne spori.
MARKOVIĆ: U prvoj godini radi se o sumi od oko 18 milijardi dinara više za Vojvodinu. Da živim u Vojvodini, ta činjenica bi me radovala. Bez obzira što možda i nisu svi moji zahtevi ispunjeni, bitno je da je napravljen takav pomak i da je to ustavom garantovano. Ni izbori u Srbiji neće moći to da promene.
RSE. Da li ste makar malo uvereniji posle ovakve argumentacije gospodina Markovića?
KRAVIĆ: Potpuno razumem Demokratsku stranku koja je u najboljoj nameri da se nekako taj Ustav promeni prihvatila i neke stvari koje su izvan onoga što je ona obećavala u Vojvodini. Još pre šest meseci smo znali da će se pitanje Kosova reševati do kraja ove godine. Sada je odjednom preko noći panika. Zar nismo mogli neke stvari jednostavnije, bez kršenja procedure, uraditi? Nastao je čitav cirkus u Republičkoj skupštini.
RSE: Zagovaračima bojkota se prigovara da time potpomažu odvajanje Kosova. Da li i vi imate takav problem?
KRAVIĆ: Mene RTS ovih dana neodoljivo podseća na zlatne dane devedesetih, kada se na sve strane udarala propaganda. Pojavljuje se patrijarh, pojavljuju se fudbaleri. Sada smo u celoj toj ujdurmi koja se dešava dobili jednu situaciju da se, polako ali sigurno, oni koji neće da prihvate na ovaj način ponuđen Ustav, proglašavaju nekim izdajnicima, što bi rekli Radikali, ali drugi bi rekli nekim nepodobnim likovima koji nisu za napredak. Ne mislim tako. Ovim što smo stavili Kosovo u preambulu, koja u krajnjoj liniji i nije normativni deo Ustava, ništa suštinski ne rešavamo. Na žalost, stvari se ne rešavaju kod nas i u Beogradu, već se rešavaju u Njujorku. Šta smo uradili ako posle ovog referenduma izglasamo Ustav, a Kosovo za mesec-dva ode? Šta onda organi države treba da zastupaju na Kosovu?
RSE: Kako odrednica da je Kosovo deo Srbije može da pomogne u pregovorima o statusu Kosova?
MARKOVIĆ: Ne postoji drugačiji način za jednu državu nego da u svom najvišem pravnom aktu definiše svoju teritoriju. Mislim da to nije mnogo sporno. I Grčka i Turska imaju određene težnje koje smatraju legitimnim po pitanju Kipra. Ni jedna ni druga ih ne ostvaruju, ali to ne znači da treba da ih se odreknu. Mislim da tu Srbija nije nikakav drugačiji primer od drugih. Država teži očuvanju svoga teritorijalnog integriteta. Opredelili smo se da to posebno unesemo u Ustav jer u ovom momentu imamo posebnu situaciju. Ne vidim tu ništa sporno, nezavisno od toga kakav konačan status Kosova i Metohije može da bude.
RSE: Šta ukoliko referendum ne uspe? Ovih dana čujemo prilično katastrofične prognoze koje dolaze iz redova pojedinih zagovornika Ustava, da će nastati haos, sudnji dan, da će to ugroziti stabilnost zemlje, pa čak i regiona. Mislite li da su takve prognoze realne?
MARKOVIĆ: Ne treba preterivati ni u čemu. Želim da se svako, nezavisno od svog političkog uverenje, oseća lagodno, prijatno i bezbedno u svojoj državi. Mislim da ćemo imati određenu društvenu i državnu krizu. Teško je i zamisliti scenario koji će nas izvesti iz okova Ustava iz 1990. godine. Te odredbe su toliko teške da je stvarno teško zamisliti neki budući konsenzus.
RSE: Kako vidite Srbiju i Vojvodinu u slučaju da referendum ne uspe?
KRAVIĆ: Ne mislim da će se desiti išta katastrofično. Naravno da će doći do političke krize. Najveći gubitnici bili bi DSS i Koštunica, ali ne mislim da je to išta spektakularno. Ne bih se bojao ni toga. Možda će nas to naterati na ono što smo trebali da uradimo jako davno. Kada već nismo u prvih šest meseci posle 5. oktobra doneli Ustav, što je trebalo učiniti, posle toga je prava i jedina moguća opcija bila Ustavotvorna skupština, izrada Ustava, pa onda opet na izbore. Mislim da će ipak, bez obzira što sam protiv ovakvog načina i jednog dela ovakvog Ustava, na ovaj ili onaj način ovaj Ustav biti na referendumu prihvaćen.
KRAVIĆ: Građane Vojvodine pozivamo da bojkotuju referendum zbog toga što osnovne stvari, koje čine svaki regionalizam, odnosno autonomiju, kako mi to ovde kažemo, jesu instrumenti kojima se one mogu sprovesti. Na ovaj način mi nemamo instrumente jer ih nismo dobili u okviru nadležnosti koje bi smo trebali da dobijemo garantovane u Ustavu.
RSE: Šta novi Ustav donosi Srbiji?
MARKOVIĆ: Novi Ustav donosi Srbiji dosta toga novog. Jednom rečju, on je mnogo bolji od Ustava koji je sada na snazi i predstavlja dobar osnov za dalji razvoj, pa i menjanje onih stvari koje nam se, možda, ne sviđaju u predlogu ovog Ustava.
RSE: Zašto se u preambuli novog Ustava kaže: "Polazeći od toga da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, građani Srbije donose Ustav"? Zašto u preambuli stoji samo jedna pokrajina?
MARKOVIĆ: Zato što imamo vrlo specifičnu situaciju povodom samo jedne pokrajine. To je proces koji se tiče teritorijalnog integriteta naše države i očekujemo rešenje tog procesa. U skladu sa tim, s punim pravom izražavamo naš stav o tome kakav bi konačan status Južne srpske pokrajine trebao da bude.
RSE: Na dva mesta u Ustavu se pominje suštinska autonomija, ali samo za Kosovo i Metohiju. Da li u tome, možda, vidite razliku u odnosu na autonomiju Vojvodine?
KRAVIĆ: Naravno da postoji razlika. Kosovo i Vojvodina su dve pokrajine koje su zbog različitih razloga formirane kao pokrajine. I danas one na taj način funkcionišu. Kosovo je rešavanje albanskog nacionalnog pitanja, a Vojvodina je, pre svega, jedno demokratsko i ekonomsko pitanje u okviru Srbije. Ali to što se navodi u Ustavu samo Kosovo, ukazuje na onu staru priču da je Kosovo večni izgovor za sve probleme i uvek se instrumentalizuje kada treba da se pokrene neka akcija. Onda govore - Ne pitaj ništa za Vojvodinu, moramo da rešimo Kosovo.
RSE: Zar ne mislite da je ipak u preambuli moglo da se kaže da su i Vojvodina i Kosovo i Metohija pokrajine i da su u sastavnom delu Srbije?
MARKOVIĆ: Zaista postoje bitne razlike po pitanju Kosova i Metohije, s jedne strane, i Vojvodine s druge strane. Te razlike su i istorijske i faktičke, a tiču se i sadašnjih političkih okolnosti. Mislim da je način na koji je ovo definisano posledica odnosa i situacija koje sada imamo na terenu. Pitanje Vojvodine je regulisano na mnogo bolji način nego što je u Ustavu iz 1990. godine. Da li je to najbolje moguće? Slažem se da nije. Slažem se da je moguće uvek ići korak dalje, ali moramo biti svesni činjenice da ne može jedna politička partija da napiše Ustav, niti ima snagu da ga usvoji. Mislim da smo ovim Ustavom dosta toga promenili na bolje.
RSE: Znamo da se Vojvođani koji zagovaraju bojkot pozivaju na platformu Izvršnog veća Vojvodine, koja je, osim izvornih prihoda i sopstvene imovine, predvidela i zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast za Vojvodinu. Da li Vojvodina po novom Ustavu ima zakonodavnu vlast?
MARKOVIĆ: Ona nema zakonodavnu vlast po pitanju donošenja zakona, ali donosi opšte akte koji podležu proveri samostalnosti zakonitosti. Ne postoji mogućnost da Republika Srbija donese zakon kojim će derogirati odluku Autonomne pokrajine Vojvodine. Mislim da to nije malo. Mislim da u ovom momentu imovina i izvorni prihodi pre svega treba da zanimaju građane Vojvodine. Mislim da su imovina i izvorni prihodi pretpostavka i autonomije i lokalne samouprave. Oni konkretno u primeru Vojvodine znače da će Vojvodina naredne godine imati daleko više mogućnosti za sopstveni ekonomski razvoj.
RSE: Vi ipak mislite da je to malo?
KRAVIĆ: Gospodin Marković govori upravo onako kako veliki deo ljudi iz Beograda doživljava Vojvodinu. Uvek postoji neka paranoja da će Vojvodina da uradi nešto naopako. Sprovođenje odluka, koje sada Vojvodina po predlogu novog Ustava može da čini, su pravni akti male snage. Nije u pitanju to da li će sada neko da ispituje ustavnost i zakonitost odluke. Odluke kao akti imaju izuzetno malu pravnu snagu. Problem je kako da se sankcioniše nesprovođenje odluka. Možemo doneti određenu odluku na nivou pokrajine. Možda neko neće hteti da je sprovede, a mi nemamo instrument kako da toga nateramo da to sprovede. Zbog toga se traži zakonodavna vlast u okviru onih nadležnosti koje pokrajina ima.
RSE: Da li vi u ovome vidite problem?
MARKOVIĆ: Moram reći da ne vidim problem, ali imam razumevanja. Podsetio bih uvaženog kolegu, da je Ustav pisala politička elita u Vojvodini, nisam siguran ni da u Vojvodini postoji politička suglasnost koja bi po ovim odredbama važećeg Ustava omogućila promenu tog Ustava. Demokratska stranka je bila za korak dalje.
KRAVIĆ: S tim se slažem.
MARKOVIĆ: Sada moramo biti racionalni i odlučiti da li ćemo da ostanemo na Ustavu iz 1990. godine, zato što igrom slučaja u Narodnoj skupštini Srbije druge političke stranke imaju toliko i toliko poslanika, ili ćemo krenuti korak dalje. Ima stvari koje nisu dobre, ali ne može se sporiti mnogo toga što je dobro u novom predlogu Ustava.
KRAVIĆ: Ne kažem da je Ustav u celini loš. Uglavnom se pozivamo na ono što se tiče Vojvodine. Za nas se pojavljuje samo jedan problem, a to je da mi nemamo garanciju vojvođanske autonomije i njenog sprovođenja u samom Ustavu. Sve će se to rešavati nekim zakonima. Kada će ti zakoni biti, kako će se izglasavati? U tom smislu je pitanje Vojvodine vrlo klizavo jer ukoliko se pojavi neka većina, ona može da izglasa ovako ili onako i za pola godine to da promeni. To je ozbiljan problem koji potencijalno može da ugrozi neke stvari koje su povezane sa Vojvodinom i njenim funkcionisanjem. To je ono čega se najviše bojimo.
MARKOVIĆ: Ne bih se složio da je tako. Možemo razgovarati o tome da li je to malo ili nije. Slažem se da je moglo biti više. Ono što je sada utvrđeno kao pravo Vojvodine - imovina, prihodi, mogućnost da sama odlučuje o načinu izbora svojih organa, odluke koje će donositi - ne mogu biti predmet nikakvog drugog spora osim ocene ustavnosti, kao što to može biti zakon koji donosi Republička skupština. Sve je to zajamčeno Ustavom i ne može biti menjano zakonom. Mislim da to jesu ustavne garancije. Ne vidim šta bi to više moglo biti garantovano Ustavom. Republički organi i Narodna skupština Republike Srbije nemaju mogućnost menjanja odluka koje donose pokrajinski organi. Možemo da prigovorimo njihovu ustavnost, ali ne možemo obustaviti izvršenje, što je bio predlog jednog broja političkih stranka u Srbiji. Nemoguće je zakonom promeniti na gore poziciju Vojvodine.
KRAVIĆ: Mi sada, u toj zakonitosti, dobijamo određene zakone koje sprovodimo. Sve je to uredu. Sprovodimo ih izvesno vreme i onda neko kaže da to više neće moći tako, već ćemo to da uradimo ovako, ni ne pitajući Vojvođane. Ni vojvođanska Skupština, ni vojvođansko Izvršeno veće nemaju nikakvu mogućnost da utiču na Republičku skupštinu kada su u pitanju zakoni. Tu je problem.
RSE: Vi ne mislite da je mnogo toga prepušteno budućnosti i političkoj volji budućeg Parlamenta?
MARKOVIĆ: Dve stvari su po meni važna kada odlučujemo o tome da li ćemo izaći na referendum i potvrditi Ustav ili ne. U realnom, ekonomskom, smislu najbitnije za građane Vojvodine je to što dobijaju promenom Ustava. Da li je to u skladu sa onim što je volja političke elite u Vojvodini, ili ne, to je neko drugo pitanje, ali je sigurno više od onoga što će biti ukoliko se desi da referendum ne uspe. Ne treba ograničavati celu priču samo na pitanje delimične sudske vlasti u Vojvodini.
RSE: Da li mislite da su vojvođanski novci ostali u rukama Vojvodine? Bojan Pajtić, predsednik Izvršenog veća, kaže da su u pitanju deset puta veća sredstva i da će Vojvodina ostati bez svega toga ukoliko referendum ne uspe. Ne plašite li se, možda, da će vas u slučaju neuspeha referenduma prozvati da ste naneli štetu Vojvodini?
KRAVIĆ: Vojvodina čini 25 posto stanovništva Srbije i daje minimum 40 posto budžeta Srbije. Tu Vojvodini niko ne daje. Vojvodini treba vratiti ono što je njeno. To sve vreme govorimo i to je prvo i osnovno. S druge strane, tu priču oko sedam posto bih mogao dugo da apsolviram. Znam da to jeste određena vrsta napretka u finansijskom smislu, a mi ne sporimo bilo kakav napredak. Kažu da budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi sedam posto u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri posto od tih sedam koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Ali priču o kapitalnim rashodima vodi Republika. Znači, tih tri posto će biti na ono kakao se odluči u Republici. Možemo oko toga da raspravljamo, ali ne bih hteo da budem neko zakeralo. Stalo mi je do toga da ova zemlja ide napred. Problem je što smo u velikoj meri prepoznali radikalski rukopis u ovom Ustavu. Znam da on ima i dobrih strana. U slučaju dobre volje i dobrih političkih okolnosti posle ovog Ustava i posole sledećih izbora može nešto za Vojvodinu stvarno dobro i da se ostvari. U slučaju loših političkih okolnosti u Skupštini Srbije, mi se dalje od Ustava nećemo pomeriti ni za mrvu.
MARKOVIĆ: Nedavno, iz Centra za istraživanje Privredne komore Srbije, sam uzeo podatak da u bruto društvenom proizvodu Srbije, Vojvodina utiče sa 39 posto, a Beograd sa 31. Možda taj podatak i nije tačan.
KRAVIĆ: Zavisi od godine. Vojvodina je poljoprivredna oblast i zavisi od toga da li je godina plodna, ili ne.
MARKOVIĆ: Kažem čisto da se zna da Beograd učestvuje kao i Vojvodina, pa se ne postavlja takvo pitanje kada se govori o Beogradu. Postoje nadležnosti koje su na nivou države, počev od one koja možda i uzima najviše para, a to je pitanje odbrane zemlje.
KRAVIĆ: To niko ne spori.
MARKOVIĆ: U prvoj godini radi se o sumi od oko 18 milijardi dinara više za Vojvodinu. Da živim u Vojvodini, ta činjenica bi me radovala. Bez obzira što možda i nisu svi moji zahtevi ispunjeni, bitno je da je napravljen takav pomak i da je to ustavom garantovano. Ni izbori u Srbiji neće moći to da promene.
RSE. Da li ste makar malo uvereniji posle ovakve argumentacije gospodina Markovića?
KRAVIĆ: Potpuno razumem Demokratsku stranku koja je u najboljoj nameri da se nekako taj Ustav promeni prihvatila i neke stvari koje su izvan onoga što je ona obećavala u Vojvodini. Još pre šest meseci smo znali da će se pitanje Kosova reševati do kraja ove godine. Sada je odjednom preko noći panika. Zar nismo mogli neke stvari jednostavnije, bez kršenja procedure, uraditi? Nastao je čitav cirkus u Republičkoj skupštini.
RSE: Zagovaračima bojkota se prigovara da time potpomažu odvajanje Kosova. Da li i vi imate takav problem?
KRAVIĆ: Mene RTS ovih dana neodoljivo podseća na zlatne dane devedesetih, kada se na sve strane udarala propaganda. Pojavljuje se patrijarh, pojavljuju se fudbaleri. Sada smo u celoj toj ujdurmi koja se dešava dobili jednu situaciju da se, polako ali sigurno, oni koji neće da prihvate na ovaj način ponuđen Ustav, proglašavaju nekim izdajnicima, što bi rekli Radikali, ali drugi bi rekli nekim nepodobnim likovima koji nisu za napredak. Ne mislim tako. Ovim što smo stavili Kosovo u preambulu, koja u krajnjoj liniji i nije normativni deo Ustava, ništa suštinski ne rešavamo. Na žalost, stvari se ne rešavaju kod nas i u Beogradu, već se rešavaju u Njujorku. Šta smo uradili ako posle ovog referenduma izglasamo Ustav, a Kosovo za mesec-dva ode? Šta onda organi države treba da zastupaju na Kosovu?
RSE: Kako odrednica da je Kosovo deo Srbije može da pomogne u pregovorima o statusu Kosova?
MARKOVIĆ: Ne postoji drugačiji način za jednu državu nego da u svom najvišem pravnom aktu definiše svoju teritoriju. Mislim da to nije mnogo sporno. I Grčka i Turska imaju određene težnje koje smatraju legitimnim po pitanju Kipra. Ni jedna ni druga ih ne ostvaruju, ali to ne znači da treba da ih se odreknu. Mislim da tu Srbija nije nikakav drugačiji primer od drugih. Država teži očuvanju svoga teritorijalnog integriteta. Opredelili smo se da to posebno unesemo u Ustav jer u ovom momentu imamo posebnu situaciju. Ne vidim tu ništa sporno, nezavisno od toga kakav konačan status Kosova i Metohije može da bude.
RSE: Šta ukoliko referendum ne uspe? Ovih dana čujemo prilično katastrofične prognoze koje dolaze iz redova pojedinih zagovornika Ustava, da će nastati haos, sudnji dan, da će to ugroziti stabilnost zemlje, pa čak i regiona. Mislite li da su takve prognoze realne?
MARKOVIĆ: Ne treba preterivati ni u čemu. Želim da se svako, nezavisno od svog političkog uverenje, oseća lagodno, prijatno i bezbedno u svojoj državi. Mislim da ćemo imati određenu društvenu i državnu krizu. Teško je i zamisliti scenario koji će nas izvesti iz okova Ustava iz 1990. godine. Te odredbe su toliko teške da je stvarno teško zamisliti neki budući konsenzus.
RSE: Kako vidite Srbiju i Vojvodinu u slučaju da referendum ne uspe?
KRAVIĆ: Ne mislim da će se desiti išta katastrofično. Naravno da će doći do političke krize. Najveći gubitnici bili bi DSS i Koštunica, ali ne mislim da je to išta spektakularno. Ne bih se bojao ni toga. Možda će nas to naterati na ono što smo trebali da uradimo jako davno. Kada već nismo u prvih šest meseci posle 5. oktobra doneli Ustav, što je trebalo učiniti, posle toga je prava i jedina moguća opcija bila Ustavotvorna skupština, izrada Ustava, pa onda opet na izbore. Mislim da će ipak, bez obzira što sam protiv ovakvog načina i jednog dela ovakvog Ustava, na ovaj ili onaj način ovaj Ustav biti na referendumu prihvaćen.
