Dostupni linkovi

logo-print

Suverena država je politički projekt


Sa gostom naše rubrike Online, rektorom Univerziteta u Prištini Enverom Hasanijem razgovarali smo o mnogim aktuelnim kosovskim temama, ali i dešavanjima u regionu. Naša pitanja bila su i pitanja posetilaca naše stranice, koja su postavljena profesoru Hasaniju.

RSE: Profesore Hasani, neko iz Sarajeva pita: „Poznato je da je devedesetih godina najveći izdajnik bošnjačkog i albanskog naroda bio Raif Dizdarević koji je poslao policiju i vojsku na Kosovo i odobrio upotrebu sile. Da li albanski narod ima pravo da podnese tužbu protiv Dizdarevića u Hagu?“.

HASANI: Ja ne mislim da ima pravo, ni legalno, ni moralno. Čitao sam knjigu gospodina Dizdarevića i verujem da je on iskreno verovao u tu Jugoslaviju i u te vrednosti, u onoj meri u kojoj su verovali i albanski komunistički lideri tog vremena. Verujem da nije ni pomislio da će se ta Jugoslaviji srušiti na način na koji se srušila, već je verovao da tim političkim potezima može da se sačuva takva tvorevina, naročito da se takva tvorevina sačuva bez krvoprolića. Što se legalne strane tiče, Hag nije nadležan za postupke koji su se desili u vreme pre sukoba, a to je znači vreme kad je gospodin Raif Dizarević bio funkcioner.

RSE: „Da li možete pomoći Bošnjacima u Bosni da se malo više slože oko najvažnijih pitanja – ako su na vlasti d ne budu pohlepni i da ne pljačkaju svoj sopstveni narod, već da budu jedinstveni i da ne lažu?“

HASANI: Mislim da današnju situaciju u Bosni i Hercegovini i ponašanje tamošnjih lidera, bez obzira na nacionalnost, treba sagledavati u dubljem smislu, u smislu jednog postkonfliktnog društva koje ima, ja verujem, najveći stepen traumatiziranosti u regiji. Tako da su mnoge pojave koje se dešavaju tamo na političkoj sceni, uključujući i pitanje privrednog kriminala, prirodne pojave u društvu koje je izašlo iz rata, gde pohlepa nije nešto što je neuobičajeno. Možemo naći slične primere u istoriji istočne Evrope. Kada čovek čita istoriju Evrope prvih godina posle rata, od 1945. do negde 1955. godine, naročito Nemačke, ne bi verovao da Nemački narod može da bude toliko pohlepan, da se može tako iracionalno ponašati prema imovini i drugim socijalnim odnosima. Otprilike slična situacija je danas u Bosni i Hercegovini u ovim postdejtonskim godinama.

RSE: „Da li na Univerzitetu u Prištini imate dovoljno profesora za potrebe univerziteta i šta ste uradili po pitanju reforme koju ste najavili?“

HASANI: Nominalno imamo dovoljan broj profesora, ali u kvalitativnom smislu naš Univerzitet je verovatno jedan od najlošijih u regiji. Ja sam za ova tri meseca uradio mnogo toga. Pokušavam primiti i integrisati ljude koji su studirali magistarske studije i doktorirali vani. Za ova tri meseca smo nekih osamdesetak ljudi uključili u sistem. Drugo, otvorili smo Univerzitet prema celom svetu, pokušavamo da radimo neke programe povezivanja sa drugim univerzitetima. Ovog meseca idem u Holandiju, u novembru idem u Pariz, tamo ćemo pokrenuti programe povezivanja našeg univerziteta sa tamošnjim univerzitetima. Oni nam pomažu u tome da prilagodimo planove i programe evropskim i zapadnim standardima. Otkad sam ja ovde drastično smo smanjili praksu imenovanja profesora koji nemaju nikakve zasluge, koji nemaju ništa objavljeno i tako dalje. Nadam se da će do juna sledeće godine Univerzitet u Prištini početi da liči na jedan normalan univerzitet.

RSE: „Jedna od mana Univerziteta u Prištini je da se na njemu ne neguje književni albanski jezik. Koliko profesori mogu da pomognu da se takvo stanje prevaziđe?“

HASANI: Ja verujem da je po tom pitanju situacija manje-više ista kao i u Sarajevu i u Beogradu i u Skoplju i u Tirani, razlike su u nijansama. Na primer u Albaniji imate problem s leksikom, tamo se manifestuje uticaj italijanskog. U Makedoniji i ovde je problem sa sintaksom. Slična je situacija i u Beogradu i u Sarajevu. Uticaj engleskog, nemačkog, italijanskog i drugih jakih zapadnih kultura je neizbežan i neminovan. Univerzitet tu ne može da igra neku značajniju ulogu. Radi se o problemima koji su populističke naravi. To može da se rešava sveopštom obrazovnom politikom, na nižim nivoima – u osnovnim i srednjim školama.

RSE: „Premijer Republike Srpske Dodik kaže da Kosovo i Republika Srpska imaju iste istorijske sudbine, tako da pod istim uslovima mogu da se otcepe od svojih matičnih država. Da li je to tačno ili je suštinska razlika u nastanku Kosova i Republike Srpske? Molim vas da kao naučnik objasnite sličnosti, ako ih ima, i razlike između kosovskog pitanja i pitanja Republike Srpske u BiH.“

HASANI: Kao što se stalno moramo prisećati holkausta da se ne bi ponovio, tako se stalno moramo prisećati načina na koji je Republika Srpska nastala. To je politička tvorevina koja je rezultat zločina, genocida i etničkog čišćenja koje je izvršeno nad nesrpskim stanovništvom koje je tamo živelo. Niti je postojala ranije, niti ima neku perspektivu. Kosovo je apsolutno drugačiji problem u svakojakom smislu – moralnom, legalnom, pravnom, političkom. Moralnom u smislu da današnje granice Kosovo – gde ja uključujem i Leposavić i Kačanik – ni u kom slučaju nisu granice stvorene silom, etničkim čišćenjem, genocidom i istrebljenjem drugih naroda. To ne znači da na Kosovu posle rata nije bilo i zločina protiv nealbanskog življa, međutim ti zločini su apsolutno individualne prirode, nisu bili deo niti jedne politike, niti su bili naređivani od strane političkih ili vojnih kosovskoalbanskih lidera, što nije slučaj u Republici Srpskoj. Dokazano je da je ona rezultat genocidne i diskriminirajuće politike prema nesrpskom življu. Što se tiče pravnog smisla, Kosovo je bilo deo Jugoslavije od 1918. do 1992. godine kada se ta Jugoslavija raspala. Čim je Jugoslavija stvorena Kosovo je postalo njenim problemom, koji se vukao tih 80 i nešto godina. S međunarodnopravne strane se ne može odbraniti teza da postoji neka osnova da Kosovo bude deo Srbije. Ima nekih krugova, i međunarodnih i unutrašnjih, koji pokušavaju pravno da zaštite nešto što se ne može pravno zaštititi. Što se tiče političkih razloga, u poslednjih 100 godina se pokazalo da nesrpske kulture ne mogu da žive zajedno sa Srbima – niti Makedonci, niti Bošnjaci, niti Crnogorci, niti ostale južnoslavenske kulture – jer srbijanska politika, evo i danas, ima tu istu retoriku i logiku smaodeklarizovane žrtve. Srbi misle da su svi krivi, a da su samo oni žrtve. Ta logika još uvek istrajava i trebaće mnogo vremena da se to promeni. Politička je činjenica da su se Srbi za 100 godina vladavine nad nama pokazali totalno nesposobnim da, na primer, sklope bar 10 mešovitih brakova na Kosovu, u Hrvatskoj, Sloveniji ili Makedoniji, osim Bosne gde meštoviti brakovi nisu rezultat kulturne tolerancije Srba, već specifičnog duha Bosne i Hercegovine koji je stvoren kroz vekove. Uprkos svim tragedijama tamo, taj duh je uvek izdržavao i izdržavaće. Beogradska politika je uvek promašivala one osnovne, ljudske i evropske kulturne vrednosti i uvek išla u suprotnom pravcu. To bi bilo što se tiče političkih razloga. Što se tiče sigurnih razloga, da nama neko kaže da moramo biti deo Srbije, Albanci imaju svako pravo da plaše, jer ovaj međunarodni može opet da se promeni. A uvek kada se menja međunarodni sistem – 1918. godina, 1945. godina, 1989. godina – Srbi su svu državnu silu upotrebili protiv Albanaca, tako da mi imamo svako legitimno pravo da imamo svoju vojsku, svoju policiju, svoje državne strukture, kako zaštitni omotač, da bi se osećali sigurnim.

RSE: Zašto se još uvek na rukovodećim funkcijama nalaze ljudi koji su sarađivali sa srpskim okupatorom posle 1990. godine, kada su i dobili naučna zvanja, znači oni su bili u službi politike Miloševića, kao što je slučaj dr. Musa Stavilecija, i za to je on nagrađen mestom dekana. Kada će se UP odvojiti od takvih ljudi sa dva lica, koji Kosovu ne trebaju?

HASANI: Vidite, ja mislim da je to pogrešno. Mislim da je takva logika i filozofija pogrešna i da nikamo ne vodi. Kad bih se ja pitao, danas bi u procesu nastave na pravnom fakultetu bili i Habib Ašani i Aladin Ališani i svi ostali koji su radili za vreme paralelne nastave, ali pod uslovom da rade samo nastavu i nauku i ništa drugo, dakle samo da predaju profesionalno znanje budućim naraštajima. Šta imaju veze međunarodno, privatno ili obligaciono pravo ili šta ima veze dekan na Građevinskom ili Arhitektonskom fakultetu sa politikom? Meni trebaju stručni kadrovi, a ne patrioti za indoktrinaciju. Patrioti za indoktrinaciju trebaju političkoj sceni, ne meni. Ja sam to rekao otvoreno, ne sad nego pre četiri godine, u našem Nastavnom veću Pravnog fakulteta, da mi trebamo tu logiku. Mene apsolutno ne zanima političko opredeljenje. Ako bih ja ušao u politiku, rekao bih im – vi ste moji protivnici. Ali u nauci, u znanju, to me apsolutno ne zanima. To je njihova privatna stvar. Dakako da su oni pogrešili, dakako da je loše što su bili uz Miloševića, ali zbog tih moralno-patriotskih kriterijuma je Univerzitet u Prištini sebe doveo u ovu situaciju u kojoj smo sada.

RSE: „Šta mislite o otcepljenju Mitrovice?“

HASANI: Kosovo ne može da bude nezavisno bez Mitrovice. Problem Kosova je jedinstven, integralni problem, dok je problem Mitrovice deo kosovskog problema. Mitrovica može, tehnički, imati poseban tretman, posebnu zaštitu, kao Brčko, ali status Kosova kao celine je celovit i ne može da se rešava parcijalno.

RSE: „Šta se dogodilo sa srednjoškolskim i drugim dokumentima studenata Prištinskog univerziteta koji su pohađali nastavu na srpskom jeziku po dolasku NATO snaga u pokrajinu? Da li se ta dokumenta mogu naći i kome se za to treba obratiti.“

HASANI: Pre par dana smo razgovarali sa European University Accossiation o nekoj tehničkoj pomoći, da oni posreduju između nas i Srba u severnom delu da nam daju dokumentaciju Albanaca koju imaju, za naše bivše studente i tako dalje, a da mi njima damo njihovu dokumentaciju. Ja se nadam da će ovih dana da se realizuje nešto konkretno, ovi iz EUA će da posreduju i da plate sve troškove – prevoza i tako dalje, biće mešovita komisija i ja tu apsolutno neću praviti nikakvu smetnju, jer nama je zajednički interes da mi imamo svoju dokumentaciju, a da Srbi imaju svoju dokumentaciju.

RSE: „Da li će Kosovari nakon određivanja konačnog statusa Kosova imati dovoljno kapaciteta da se međusobno politički konfrontiraju, u stilu sindroma koji je bio u Albaniji?“

HASANI: To je, ja mislim, malo žalosno. Da nije prisustva međunarodne zajednice ovde, verujem da bi sindrom Albanije bio još gori. Pisustvo raznih kultura i političkih i vojnih snaga na Kosovu jako je uticalo na taj kosovski ambijent. Ne samo albansko, već i srpska i bošnjačka i svaka zajednica na Kosovu ima tri-četiri partije. Svi su razdeljeni. Tako da je strano prisustvo jako važno za stabilnost i za razvoj demokracije, sistema pravne zaštite i uvažavanja ljudskih prava.

RSE: „Kakav bi, po vama, treba da bude budući status Kosova koji bi zadovoljio sve strane? Simptomatično je da su u medijima zastupljene samo albanska i srpska strana, dok se o zahtevima i željama Turaka, Bošnjaka, Goranaca, Crnogoraca, Roma i drugih ništa ne može pročitati, niti čuti.“

HASANI: Vidite, ja sam rekao još 1999. godine, par puta, da je pristup međunarodne zajednice na Kosovu bio pogrešan jer je igrala i nastavlja da igra ulogu zaštitnika srpskih državnih interesa na Kosovu. To je žrtvovanje lokalnih Srba. UNMIK i celokupna međunarodna zajednica je trebala od početka da kaže – zaštita svih. A kad kažem zaštita svih, to znači i Roma i Turaka i tako dalje. U Finskoj na primer imate šest posto Šveđana i zbog toga je u celoj finskoj i švedski službeni jezik. Tako bi i turski i romski i ostali jezici na Kosovu trebali da budu ravnopravni sa albanskim, srpskim i hrvatskim. U principu bi trebalo da bude onako kako je bilo u bivšoj Jugoslaviji. Međutim, UNMIK je počeo politiku diferenciranja Srba kao posebne kategorije i time ništa nije postignuto, već su samo žrtvovani Srbi, dok su ostale zajednice praktično marginalizovane grupe.

RSE: „Hoće li Kosovo biti nezavisno i može li nezavisnost Kosova da bude razlog za iseljavanje Srba odavde?“

HASANI: Ne. To je apsolutno najnaivnija karta na koju Srbi igraju, naročito od dolaska Miloševića, ali i od ranije. Ako idu tom logikom, onda neće nijedan Srbim ostati, i sa nezavisnošću i bez nje. Jer, ako Kosovo ne postane nezavisno, onda će Albanci svu krivicu svaliti na lokalne Srbe, koji će da vide – ne baš bez razloga – kao petokolonaše beogradskog režima i kao glavne krivce za neuspeh projekta nezavisne i suverene države Kosova. Ako se ide logikom da se većinskom lokalnom stanovništvu – Albancima – da nezavisnost i suverenost Kosova, svi Albanci će biti na strani lokalnih Srba i poštovaće njihova manjinska prava, što je jedan od svetih standarda funkcionisanja jedne normalne suverene i nezavisne države.

RSE: „Može li Kosovo u pravom smislu te reči biti nezavisna država?“

HASANI: Apsolutno da može. Ako može Timor, ako može Eritreja, ako može Albanija, ako može Makedonija, ako može Crna Gora, apsolutno nema nikakvih problema da to bude i Kosovo. Sve ove navedene države su minijaturne države, a takvih država ima u današnjem svetu oko 35, i ako one mogu biti države sa podrškom međunarodne zajednice, ne vidim nikakvog razloga da to ne može biti i Kosovo. Mislim da je to najnaivnije pitanje koje se ponekad poteže i upućuje Albancima – da li možete ekonomski da opstanete kao država. Biti država nema veze sa ekonomijom, suverena država je politički projekt.

RSE: „Kakvo je rešenje visokoškolskog obrazovanja na Kosovu imajući u vidu da na Kosovu postoje dva javna univerziteta – ovaj i Prištini i onaj na srpskom jeziku u Mitrovici? Može li se, kao i pre 1990. godine, obezbediti funkcionisanje jednog javnog univerziteta na Kosovu i pod kojim uslovima?“

HASANI: Srbi na Kosovu imaju apsolutno suvereno pravo na visokoškolsko obrazovanje. To je nesporno. Ono što su stvorili u Severnoj Mitrovici, to je uglavnom naša krivica – krivica lokalnih političara i nekih bivših rukovodioca koji su bili na Univerzitetu. Ja imam pouzdane podatke da je to bio zajednički program organizovan od strane Michaela Daxnera, bivšeg šefa Univerziteta u Prištini. I mi i oni u Mitrovici trebamo da uđemo u konkurentno tržište Evrope, Balkana, Kosova i susednih zemalja, da vidimo ko je jači, ko je bolji, ko je kvalitetniji. Nadam se da ćemo uskoro imati letnje kursove na našim fakultetima. Nadam se da ćemo već od sledeće godine započeti neke zajedničke projekte. Međutim, problem postojanja tog univerziteta je politički problem i naša saradnja sa njim je politički problem. A ja sam spreman da kao rektor Univerziteta u Prištini radim na zbližavanju i koegzistenciji naših nastavnih zajednica na dva jezika na Kosovu.

RSE: „Da li Univerzitet u Mitrovici treba da bude pod ingerencijom Ministarstva obrazovanja Kosova?“

HASANI: To je nesporno. Zakon treba da bude isti. Ali i oni, kao i mi, apsolutno trebaju da budu autonomni u institucionalnom, finansijskom i akademkom smislu, kao i svaki univerzitet koji radi po civilizovanim kriterijumima.

RSE: Astrid Zatrići, nekada vaš student: „Najtoplije vam se zahvaljujem na ogromnoj pomoći koju ste mi pružili tokom studija i želim vam sve najbolje u nastojanjima za bolji, kvalitetniji, napredniji i prema manjinama otvoreniji Univerzitet u Prištini.“

HASANI: Svi pripadnici manjina koji su konkurisali na Univerzitetu u Prištini su primljeni, iako 90 posto njih nije ispunilo uslove. Ali to nije njihova greška, već naša jer mi smo trebali raditi prijemni ispit na njihovim jezicima, što nismo mogli. Kad sam ja došao kao rektor, već je sve bilo završeno. I ombudsmen Kosova je poslao pismo u kojem je rekao da je to povreda ljudskih prava, s čime sam se ja složio. Ja sam završio pravo i znam da je to apsolutno tačno. I baš zbog toga su svi primljeni.

RSE: „Vi ste poznati kao jedan od najjačih analitičara na Kosovu. Sada je top tema postalo odlaganje rešenja statusa Kosova na određeno vreme. Realno koliko to može da utiče na stanje na Kosovu, ako dođe do odlaganja rešenja?“

HASANI: Realno to utiče. Mislim da je bila greška uopšte određivati rokove. Rekli smo da je ova, 2006. godina odlučujuća za rešavanje statusa Kosova, što su naši političari ovde protumačili kao nezavisnost, i sada smo došli u poziciju da status i nezavisnost jedno te isto, što nije tako. Tako da mislim da je potrebno mnogo napora od strane političkih lidera na Kosovu i međunarodnog faktora – naročito onog koji nam je pomogao da se oslobodimo Miloševića – da se nađe neka strategija da se situacija politički stabilizira, a mislim da Savet bezbednosti ne bi trebao da donosi sada nekakvu odluku ukoliko ta odluka ne predstavlja rešenja statusa u sledećih dva-tri meseca. Ukoliko to urade i ukoliko se u toj novoj rezoluciji samo konstatuje da je Crna Gora nezavisna, a da Kosovo i dalje ostaje problem, to je najsigurniji put za otvaranje konflikta i sukoba na Kosovu.

RSE: „Koliko realno izbori u Srbiji i referendum o ustavu mogu da budu razlog za odlaganje rešenja statusa?“

HASANI: Oni to tako kažu i to je razlog, ali to je greška. Jer, srpski nacionalizam se ne stvara posredstvom koncesija. Jer, zna se da je politika pomirenja prema Hitleru dovela do Drugog svetskog rata i da je politika pomirenja prema Miloševiću dovela do svih balkanskih ratova koje je on vodio. Apsolutno sam uveren da bi radikali trebali biti sravnjeni sa zemljom i kao politička snaga bili totalno van igre kada bi izjavili da Kosovo treba da postane nezavisna i suverena država. Radikali bi izgubili svaku kartu na unutrašnjepolitičkom srpskom tržištu. Dakle, ukoliko se rešenje statusa Kosova bude odlagalo, Radikali će, zbog svoje retorike prema Kosovu, imati veći procenat na izborima u Srbiji. A kada bi se jasno sada reklo – radite vi šta hoćete, ali Kosovo će imati takav i takav status, apsolutno sam siguran da će demokratske snage u Srbiji dobiti više glasova i da će Srbija biti stabilnija. Međunarodna zajednica i neki akteri u njoj su postali taoci logike koju su imali prema Miloševiću, a to je apsolutno pogrešno. I bez Kosova Srbija je ozbiljan faktor u regiji.

RSE: „Da li smatrate da je možda međunarodna zajednica napravila grešku što nije konkretno rekla koja su moguća rešenja statusa Kosova?“

HASANI: Univerzitet Oni to nisu trebali reći i baš zbog toga što su to rekli i dali neke iluzije jednoj od stranaka, situacija je sada u pat poziciji. Naprotiv, oni su trebali reći – hajde da sredimo neke probleme na Kosovu, na primer ekonomski život, socijalni život, multietničnost, multikulturalnost… Ovako smo izgubili sedam dragocenih godina, a apsolutno ništa u socijalnom, kulturnom i privrednom razvoju se ništa nije postiglo. Sve političke institucije koje su stvorene su vrlo fragilne, bez ikakvog održivog stupa koji bi bio garant za prosperitet Kosova.

RSE: „Već se razgovaralo oko tehničkih pitanja, oko decentralizacije, prava manjina, kulturnog nasleđa. Razgovaralo se i oko ekonomskih pitanja. Uopšte nije bilo nikakve saglasnosti. Zašto je to tako?“

HASANI: Zato što je međunarodna zajednica pokušavala da političke probleme pokrije tehničkim pojmovima, umesto da se ide direktno – kolege Albanci, Srbi imaju pravo da u Mitrovici otvaraju univerzitet jer im ne dajete pravo da to rade u drugim sredinama. Srbi imaju pravo na crkve i na njihovu svojinu. Svugdje crkve i religijski objekti imaju svojinu, imaju svoja prava na obrede i tako dalje i to mora da se poštuje, to nema veze sa politikom. Oni srpski sveštenici koji su bili involvirani eventualno u neke ratne pohode ovde, u Bosni ili negde drugde, za njih postoji Hag. Ove stvari nisu tehničke, to su stvari života i rada zajednica na Kosovu, i Albanaca i Srbi i sviju. To bi tako trebalo biti postavljeno, ne da se kaže da su to tehnička pitanja. Kakvo je tehničko pitanje decentralizacija? Trebalo se reći, vidite, decentralizacija po evropskim standardima na Kosovu ne može da bude jer su u Evropi međusobni ratovi bili prije 100 ili 50 godina, a vi to sad radite. Zbog toga da bi se zaštitila jedna etnička grupa, trebamo joj obezbediti neku lokalnu vlast po tom osnovu, ali to će da bude po sporazumu i za to će da bude jedinstven zakon Kosova. Problem je u tome po čijem zakonu je to, da li je po srpskom ili po kosovskom zakonu. Ako je po kosovskom zakonu, nema problema. Oni su to sve predstavili kao tehničko pitanje i kad se to reši počeće status. To je, po meni, konceptualno najpogrešniji pristup međunarodne politike na Kosovu.

RSE: „Ahtisari je juče rekao da je kosovska strana u delu tehničkih razgovora bila kooperativnija, a da srpska uopšte nije htela da „“razgovara. Koliko je realno to njegovo viđenje stanja?“

HASANI: Ja mislim da Ahtisari to radi da bi umirio Albance. To izgleda kao da su Srbi krivi, ali ja čisto sumnjam da će na kraju na papiru albanska strana biti privilegovana. Ja mislim da su sve indicije da će Ahtisari više uzeti u obzir srpske argumente nego albanske. Meni se tako čini.

RSE: Da li to znači da u nekom predlogu za Kosovo neće biti predložena nezavisnost?

HASANI: Ja čisto sumnjam. Nezavisnost i suverenost su dve stvari. On može da preloži nezavisnost, moj ugovor je završen i sada neka Savet bezbednosti radi šta hoće. Za mene je to ne samo odlaganje, nego prenošenje odgovornosti na druge aktere.
XS
SM
MD
LG