Dostupni linkovi

logo-print

Kriminalu u Srbiji je zadat ozbiljan udarac


****

ŠUTANOVAC: Kako se približavaju izbori u Srbiji, tako će jedna agresivna politika, koja će dolaziti iz Vlade, vrlo često da vređa zdravu pamet građana Srbije, da nas ubeđuje kako se u Srbiji dobro živi i kako ova vlada treba da ima mandat da beskonačno, u nedogled, brine o našim životima. Tako očekujem da svi ministri hvale svoje uspehe, da neuspehe negde zaborave i da nas ubeđuju kako mi nismo svesni kvaliteta koje smo dobili sa ovom vladom. Jedna od loših stvari, a tiče se običnog života građanina, jeste stopa bezbednosti u našem društvu i svega onoga što taj stepen bezbednosti prati, a to je ugroženost građana, ne samo u smislu dnevne bezbednosti dece u školi i tome slično, već i neke bezbednosti koja se tiče ozbiljnih stvari i budućnosti naše zemlje.

Ne mogu da prihvatim ocenu koju je dao direktor Agencije, da je stanje u zemlji bezbedno i da su oni zadovoljni, kada svaki roditelj koji ima decu u školi zna da su škole pune droge, da postoji u svakom gradu neka nova kriminalna grupa koja nije organizovana po sistemu kakav je postojao do 2000. godine. Bez obzira što žele da nas ubede u to da se bolje živi, svedoci smo da postoji jedna crna hronika u poslednje dve godine koja obeleževa svaki mesec u Srbiji.

BIA ima, po meni, mnogo važniju i bitniju ulogu u strateškoj budućnosti naše zemlje, a to je da se bavi i nekim pojedinim oblastima mogućeg terorizmom i nekih stvari koje iskaču iz normi civilizacijskog ponašanja. Umesto da se BIA pozabavi tim pitanjem, pokušava da se bavi pitanjima koja su pitanja, pre svega, policije, izbegavajući da radi svoje osnovne poslove, a to je strateška stvar budućnosti Srbije.

Ne mogu a da ne prokomentarišem i jednu stvar koja je više nego očigledna, a koja se dešava u Srbiji. A to je da su i BIA, mislim pre svega na čelnike BIA-e, i MUP dobili suglas i svoj službeni list u obliku jedne dnevne novine u kojoj svakodnevno objavljuju razne stvari koje dobijaju iz MUP-a, ili iz BIA-e. Zastupaju interes da ukoliko njihova novina ima dobar tiraž, utoliko je interes Srbije i građana Srbije, pa i svih Srba, da baš ti ljudi ostanu na tim mestima jer tobože, ukoliko bi se ti ljudi promenili neko drugi bi taj posao radio lošije. Imajući u vidu da sam izuzetno dobro upoznat sa situacijom, pre svega u MUP-u, ljudi koji se bave jednim segmentom kriminala u Srbiji, a to je privredni kriminal, su u prošloj godini uradili veliki deo posla i zaista im svaka čast. Ali postoji niz kriminala koji su vezani za prekogranični kriminal i taj kriminal u Srbiji, ne da nije presečen, već je dozvoljeno da se organizuje niz manjih grupica koje nisu ništa manje društveno opasne od grupa koje su postojale u Surćinu i Zemunu. Bezbednost na našoj teritoriji ugrožava i bezbednost u Zapadnoj Evropi. Pouzdano znam da bi Zapadna Evropa želela da se ovde podigne stepena bezbednosti i da se čak i investiraju sredstva u našu policiju i naše službe bezbednosti, koje bi, zaustavljajući kriminal koji dolazi preko naših prostora, praktično stopirale i jedan deo kriminala koji postoji u Zapadnoj Evropi.

Ona stvar koja je trenutno najbitnija po budućnost naše zemlje tiče se, pre svega, obaveze prema Haškom tribunalu, za koje se danas praktično sve stranke vladajuće koalicije zalažu da se ispune, a koje se, očigledno, ne ispunjavaju. Apsolutno je nejasno zbog čega, ukoliko postoji iskrena želja od strane premijera i vladajućih stranaka, u koju sumnjam, niko u ove tri godine nije razrešen svoje dužnosti, zbog čega niko nije pozvan na odgovornost ili smenjen i da li ćemo mi i dalje kao društvo zabijati glavu u pesak. Ne razumem da postoje ljudi koji bi voleli da se u bliskoj budućnosti desi to da general Mladić ima sto godina, pa da neko kaže kako on verovatno i nije živ i samim tim Srbija može da nastavi pregovore. Ali, ako budemo to čekali, a to će se desiti za nekih četrdesetak godina, mislim da tada nikome u svetu neće biti bitna, ni Srbija, ni srpstvo.

Bili smo na jednom dobrom talasu. Na žalost, te službe, kako se približavaju izbori, će govoriti kako je život u Srbiji divan i kako se svi bezbedno šetaju i nemaju nikakvu sekiraciju, nisu uspele da obave svoju najbitniju misiju, a to je da ispune obaveze prema međunarodnoj zajednici koje su preduslov za ozbiljno organizovani i bolji život svih građana Srbije.

****

MAMULA: Ocena gospodina Bulatovića, direktora Bezbednosno-informativne agencije, je tačna. Mislim da je u bezbednosnom smislu u Srbiji situacija stabilna i da je organizovanom kriminalu zaista zadat ozbiljan udarac. Kriminal je ozbiljno uzdrman. Međutim, ta borba se nastavlja. Treba imati na umu da mnoge demokratske države vode bitku protiv organizovanog kriminala već dosta dugo. One u toj borbi treba da budu jedan od parametara. Mislim da moramo voditi računa koje metode te države koriste i kako one menjaju borbu protiv kriminala.

Kada je reč o Srbiji, mislim da je važno napomenuti da je proces protiv optuženih za ubistvo predsednika Vlade, Zorana Đinđića, pri kraju u prvom stepenu, da su optuženi za ubistvo predsednika Srbije, Ivana Stambolića, osuđeni pravosnažnom presudom, kao i pokušaj atentata na gospodina Draškovića. To su već prvi, početni, udarci, vrlo jaki. Protiv stečajne mafije je podignuta optužnica. Protiv drumske mafije optužnica će biti podignuta. Mnoga ubistva su rasvetljena.

Mislim da su postignuti dobri rezultati, pre svega od 2001. godine. Mislim da je vlada Zorana Đinđića imala vrlo težak zadatak. Ona je započela borbu u skladu sa programom vlade Zorana Đinđića. Kasnije je to nastavila vlada Zorana Živkovića. Sada to nastavlja vlada gospodina Koštunice. Naravno, ta borba mora da se nastavi. Borba traje i ona mora da se osavremeni. Moramo biti svesni da mnoge države Zapadne Evrope i Evropske unije imaju ogromne budžete za Ministarstvo pravde i Ministarstvo policije, za službe za zaštitu ustavnog poretka, vrlo velike budžete za sudsku vlast. Pored toga se ta borba odvija svakodnevno. Moramo da osavremenimo nastavu na našim Pravnim fakultetima jer nema reforme pravosuđa bez reforme pravnih studija. Još uvek imamo profesore na Pravnim fakultetima koji ne znaju da sednu za kompjuter i završavaju karijeru tako da ih niko ne citira, osim njihovih asistenata koji pripremaju doktorske disertacije pred tim profesorima. "Zakoni vrede onoliko koliko vrede ljudi koji ih primenjuju". To je nešto što moraju imati na umu ljudi u borbi protiv organizovanog kriminala, ili u borbi za stabilnu bezbednost države.

Saradnja sa Haškim tribunalom se nastavlja. Mislim da treba imati na umu izjavu gospodina Koštunice kada je bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije, kada je došao na vlast u trenutku vrlo podelenog društva i kada je tu podelu pokušao da smiri svojim izjavama o tome da će se obaveza prema Haškom tribunalu rešavati, ali da to nije prioritet i slično. Da su neki potezi u pogledu izručenja obavljeni do kraja 2000. godine, mislim da bi u državi izbio možda državni udar.

Sa druge strane, Haški tribunal je ipak prihvaćen na Balkanu od svih, pre svega kada su mnogi u žrtvama prepoznali svoje sunarodnike. Problem je otpočeo kada su u optuženima počeli da prepoznaju svoje sunarodnike. Nisu primetili da imanju dvostruki moral i da koriste dva aršina. Ne možete prihvatati Haški tribunal kada ste žrtve, a ne prihvatati ga kada ste okrivljeni. Mislim da se i tu vremenom menja slika, budući da mi izlazimo iz onog perioda do 2000. godine, jednog veoma urušenog društva koga su sankcije teško oštetile. Bombardovanje je odnelo ljude i nanelo štetu od 4,5 milijarde dolara. Mislim da se to menja, sporo, ali se menja. Mislim da nastavak saradnje sa Haškim tribunalom više neće biti bitna tema kada se ta saradnja privede kraju i mislim da u javnosti, na političkoj sceni, nema ozbiljnih otpora toj saradnji.
XS
SM
MD
LG