Dostupni linkovi

logo-print

Glavna opcija Zapada i dalje je nezavisnost Kosova


Nezavisnost Kosova je i dalje glavna opcija za koju se zalaže Zapad, kaže za Radio Slobodna Evropa Nikolas Ksenakis, analitičar iz američkog časopisa "Nacionalni interes" (The National Interest). Međutim, po njegovom mišljenju, itekako će se voditi o stabilnosti na Balkanu kao i stavu Rusije koja je zapretila vetom strahujući da bi rešenje za Kosovo moglo da posluži kao presedan za ostale konflikte u svetu.

RSE: Protivrečene su izjave međuanrodnih zvaničnika da bi rešenje za Kosovo moglo biti odloženo nakon izbora u Srbiji. Tako je Marti Ahtisari najpre pre nekoliko sedmica to najavio, da bi pre neki dan kazao da će predložiti rešenje pre kraja godine.

KSENAKIS: Raspoloženje u Vašingtonu u ovom trenutku je da se odloži rešenje, pre svega do referenduma o novom Ustavu Srbije koji, između ostalog, definiše Kosovo kao neodvojivi deo Srbije. To može trenutno promeniti situaciju, imajući u vidu i ostale momente kao što su nedavna izjava ruskog predsednika Putina da bi rešenje za Kosovo moglo biti presedan primenjiv na ostale konflikte širom sveta, pre svega oko Crnog mora. Bez obzira na to, Vašington se i dalje zalaže za nezavisnost Kosova i to će biti njegova preporuka prilikom određivanja statusa u narednih nekolika meseci.

RSE: Dakle, neka vrsta nezavisnosti za Kosovo se može očekivati. Zašto međutim, Zapad želi da odloži rešenje? Da li je u pitanju strah da, ako bi se ono postiglo pre izbora u Srbiji, to išlo u prilog nacionalistima u Beogradu?

KSENAKIS: Vašington, s jedne strane, želi da reši kosovki problem što je pre moguće. S druge, pak, postoji zabrinutost za očuvanje hrišćanskih znamenja na Kosovu, zatim preostalog hrišćanskog stanovništva, imajući u vidu dosadašnji učinak prelazne vlade Kosova. Istovremeno, analizira se i uticaj na situaciju u celom regionu, s obzirom SAD nameravaju da što pre povuku trupe iz te oblasti i istovremeno stvore uslovi za investicije.

RSE: Kada govorite o regionalnoj stabilnosti, da li je reč pre svega o mogućnosti dolaska radikala na vlast u Beogradu kao i poziciju bosanskih Srba, imajuću u vidu nedavne izjave premijera Republike Srpske Milorada Dodika koji je pravio paralelu između kosovskog i pitanja Srba u BiH?

KSENAKIS: Apsolutno, to se ima u vidu od samog početka pregovaračkog procesa o statusu Kosova, da bi se sprečila radikalizacija u regionu.

RSE: Ako određivanje statusa Kosova bude odloženo do posle izbora u Srbiji, kakvo se rešenja tada može očekivati?

KSENAKIS: Mislim da je u ovom trenutku otvoren prostor za više opcija nego samo za nezavisnost što je doskora bio slučaj, na čemu pre svega insistira Vašington. Međutim, imajući u vidu nedavne događaje, uključujući i pomenutu izjavu Putina, moguće je da na pregovaračkom stolu bude i neka vrsta suštinske autonomije. Ipak, mislim da će i dalje biti naglasak na nezavisnosti. Ne verujem da će SAD odustati od toga. Ta opcija je i dalji ključni cilj ovih pregovora.

RSE: Mnogi govore o uslovnoj nezavisnosti. Da li to podrazumeva i dalje značajno političko i vojno prisustvo međunarodne zajednice?

KSENAKIS: Kada je reč o Vašingtonu, on želi da drastično smanji prisustvo svojih trupa, pa čak i da ih povuče, pogotovo što se na Kosovu nalaze veoma dugo. Postoji strah da bi Kosovari mogli da ih ubuduće doživljavaju kao okupacione snage. Dakle, međunarodna zajednica će i dalje biti prisutna u smislu obezbeđivanja logističke podrške u tranziciji vlasti, ali kada je reč o trupama, SAD će ih verovatno povući i to je njegov cilj nakon određivanja statusa Kosova.

RSE: Na kakve ustupke Srbi mogu da računaju? Decentralizacija vlasti sa značajnim nadležnostima opština, eventualna autonomija, a pominje se čak i odvajanje severnog dela Kosova i njegovo pripajanje Srbiji?

KSENAKIS: Kada je reč o ustupcima, najveća briga je za očuvanje manjinskog stanovništa kao i njihovih verskih zdanja na Kosovu. Tome će biti posvećena posebna pažnja u pronalaženju efikasnih mehanizama zaštite. Ostale koncesije biće utvrđene naknadno, imajući u vidu i poslednje događaje. Mislim ta je u ovom trenutku teško reći kakav će biti ishod. Neke opcije će biti jasnije posle referenduma i izbora u Srbiji.

RSE: Pomenuli ste poziciju Rusije. Da li je reč o njenoj istinskoj zabrinutosti za rešenje kosovskog pitanja ili je to politički manevar da se dobiju ustupci od Zapada na drugoj strani? Da li se zaista može očekivati da će Rusija staviti veto u Savetu bezbednosti?

KSENAKIS: Postoji očigledno višestruka zabrinutost Vladimira Putina da Kosovo može postati presedan za druga krizna područja. Ukoliko se to zaista ispostavi, moguće je da SAD ne insistiraju dodatno na svom stavu. Ali to će biti utvrđeno kasnije. Bez obzira što SAD tvrde da rešenje za Kosovo neće biti presedan, iz ruskog ugla to izgleda kao presedan, tako da ne vidim preveliki prostor za kompromis.

RSE: Da li novi Ustav Srbije sa odredbom da je Kosovo njen neodvojiv deo, može imati bilo kakav uticaj prilikom donošenja rešenja, ili ovaj akt ima isključivo namenu za unutrašnje političke prilike?

KSENAKIS: Ustav Srbije ima funkciju i na unutrašnjem ali i međunarodnom planu. Uzmimo kao primer ustav Republike Irske iz 30-tih godina prošlog veka koji govori o jedinstvenom ostrvu, koji podrazumeva i Severnu Irsku iako je ona deo Velike Britanije. Dakle, time se šalje poruka međunarodnoj zajednici kakav odnos ima stanovništvo prema određenoj teitoriji, odnosno da je doživljava kao svoju i to takođe treba uzeti u obzir.

RSE: Pregovaračka pozicija Beograda je očito otežana zbog neizručenja Ratka Mladića Hagu. S jedne strane, Evropska unija je saopštila da nema nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. Istovremeno, generalni sekretar NATO-a Šefer je izjavio da bi pod određenim okolnostima Srbija mogla da uđe u Partnerstvo za mir i bez Mladićevog izručenja. Da li sve to utiče na pregovaračku poziciju Beograda o Kosovu?

KSENAKIS: To svakako igra veoma važnu ulogu, pogotovo ako imate širu, kompleksniju sliku pregovora o Kosovu, u kome je saradnja sa Hagom svakao jedan element.

RSE: Kako komentarišete poziciju Brisela koji, s jedne strane, insistira da Mladić bude izručen, ali s druge kao da traži načine da nastavi pregovore i bez toga uslova, plašeći se kao i u slučaju Kosova, da to ne ohrabri nacionaliste u Beogradu, što bi se odrazilo i na regionalnu stabilnost?

KSENAKIS: Stvarni cilj pregovora jeste da se definitivno okonča kriza koja je počela sukobima 90-tih godina, ceo region približi Evropskoj uniji, čime bi se promovisala stabilnost na Balkanu. To bi pospešilo i investicije.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG