Dostupni linkovi

logo-print

Nakon izbora sve ispočetka


Preduslov za približavanje Srbije Evropi odnosno prepreka za nastavak pregovora o pridruženju, jeste saradnja s Haškim tribunalom i toga su, izgleda, u Beogradu svi svesni, a da su stvarno nemoćni u izvršavanju tih obaveza, u to evropsko vodstvo u Briselu za sada ne veruje. Iako pregovori nisu nastavljeni, proces unutrašnjih reformi u zemlji ne stoji, uverava javnost direktorka kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević:

„Imamo jednu frustraciju između tehničke spremnosti i političke spremnosti u ovoj državi. Dakle, tehnička spremnost je na zavidnom nivou – svi nas hvale, ali da li imamo isti takav, jasan politički konsenzus o našoj evropskoj budućnosti, to je pitanje za jednu širu, dublju i veću diskusiju i debatu, koju zapravo nikada nismo imali ovde u ovoj državi.“

Jasno je da nema nastavka pregovora Beograda sa Briselom, iako se u Srbiji očekivalo da će se upravo to dogoditi. Bivši diplomata Živorad Kovačević kaže da je tako nešto bilo nerealno očekivati:

„Prema tome, u ovom trenutku ne verujem da u Srbiji može da se desi bilo šta ili da iko šta ozbiljno i dramatično planira, posebno u pogledu Mladića. Sve će to sačekati izbore i onda će stvari početi ponovo ispočetka.“

U mogućnost ublažavanja stava EU prema Beogradu nije verovao ni politički analitičar, profesor Zoran Sojiljković, jer, kako smatra, manevarski prostor evropskih pregovarača je jednostavno ograničen:

„Imajući u vidu ograničeno trajanje i već skepsu prema dodeli novih sredstava Haškom tribunalu, a s druge strane i činjenicu da je nakon referenduma i relativno konstituisanja demokratske vlasti pregovaračka pozicija Srbije relativno povoljnija i jedinstvenija, ovo je bio trenutak u kome se očito nije htela propustiti, makar u zvaničnim kontaktima i izjavama, ta tvrda linija istrajavanja na saradnji sa Haškim tribunalom i izručivanjem Mladića kao pretpostavka za svaki dalji nastavak pregovora o asocijaciji i pridruživanju.“

Bivši savetnik evropskog komesara Krisa Patena Patrik Rok veruje da Srbija ima evropsku budućnost i da EU neće biti kompletna dok Srbija ne postane njen deo. Problemi koje Srbija mora brzo da reši su saradnja sa Haškim tribunalom i Kosovo. Ukoliko Srbija reši problem Mladića u narednih nekoliko nedelja ili meseci, može očekivati i zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji u roku od šest nedjelja:

„Srbija ima obavezu da se pozabavi sa sopstvenom prošlošću i tu će nešto morati da se uradi. Stručnjak za evropske integracije.“

Stručnjak za evropske integracije, docent na fakultetu političkih nauka, Milica Delević Đilas naglašava da bi bilo dobro da Srbija učini taj jedan korak, važan za članstvo u EU, i da od stalnog zaostajanja pređe u fazu inicijative:

„Od tog stalno nekakvog taljiganja na putu evropskih integracija – da li ćemo sada zadovoljiti uslov ili ćemo ga zadovoljiti kasnije, da li će pregovori biti suspendovani u maju ili će biti obnovljeni, treba jednostavno da krenemo u susret tim obavezama. Vidimo tokom ovih šest godina da propuštene šanse koštaju.“

Na drugoj strani, istraživanje javnog mnenja pokazuje da se povećava
broj građana koji podržavaju evropske integracije, odnosno podrška 64 procenta prošle godine porasla je na 74 odsto. Ali kako Srbija ulazi u referendumsku kampanju, a potom i u izbore, tokom kampanje dobiće se i prava slika da li evropske integracije imaju političku podršku. Tanja Miščević:

„To do sada, koliko sam ja mogla da shvatim, nije uticalo na opredeljivanje birača. Da li bi nastavak ovih pregovora mogao da promeni nešto u tome, nisam baš najsigurnija.“

I kao zaključak ove teme nemeće se mišljenje Pavla Jankovića iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove:

„Sama mogućnost da uđemo u EU najviše će zavisiti od nas samih, od vlasti koje Srbija ima i naravno od puta koji sami izaberemo.“
XS
SM
MD
LG