Peruanac Tompson Arijas Vinsente Fidel stigao je na aerodrom „Nikola Tesla“ letom iz Milana. Kako nije imao adekvatnu vizu, policija ga je – ne sumnjajući da prenosi drogu – zadržala u tranzitnom delu nameravajući da ga vrati u Italiju. Dok je čekao avion za Milano, iznenada mu je pozlilo, dobio je grčeve i počeo da se preznojava, pa je u kritičnom stanju prebačen u bolnicu u Zemunu. Lekari su posumnjali da se radi o zapaljenju slepog creva, a kada su mu otvorili trbuh imali su šta da vide: u crevima i analnom otvoru bile su spakovane 72 kapsule sa 980 grama kokaina. Droga je izvađena, a Vinsente je od operacije pod policijskim nadzorom.
Lambe Đorelijevski, iz Odelenja za suzbijanje narkomanije SUP-a Beograd, rekao je za naš program da je Beograd verovatno bio krajnje odredište ovog švercera:
„Po nekim našim pretpostavkama droga je bila namenjena za ovo tržište ovde. Nismo saznali za koga je doneo drogu, ali u svakom slučaju ovde je trebao da ga sačeka čovek, odnosno ,veza‘, kako to već funkcioniše.“
Đorelijevski, koji je iskusni policajac, kaže da je nošenje droge u utrobi uobičajeni način prenošenja narkotika u prahu, kao što su heroin koji dolazi iz Azije, i kokain iz Južne Amerike:
„Ljudi se nafiluju gutanjem raznoraznih kapsula, prezervativa i ostalih takvih oblika koji mogu da se modeluju po tom prahu, znači pune creva i želudac, ili pak kroz analni otvor ubacuju veće količine, a naravno pre toga se klistiraju da bi što veću količinu uspeli da prenesu.“
Švercere droge koji za svoje gazde u sopstvenom telu nose pošiljke u svetu kriminala zovu „mule“, a samo jedna „mula“ često može sigurnije da ponese teret nego obični krijumčari koji pakete nose u torbama jer sav prtljag na aerodromima prolazi kroz rendgen kontrolu. Ti šverceri u stanju su u stanju i da po nekoliko dana nose pakete u svojim telima, ali za to vreme ne mogu da jedu, već samo piju vodu u malim gutljajima.
Marko Nicović, potpredsednik Međunarodne policijske asocijacije za borbu protiv droge, rekao je za naš program da je krijumčarenje droge u telima švercera uhodanim kanalima od Južne Amerike do Evrope uobičajena praksa kriminalaca poslednjih dvadesetak godina:
„To je ustvari vrlo jeftin način, uz rizik da to pakovanje u želucu perforira. On njemu plati kartu iz Južne Amerike do Evrope par hiljada evra i isplati mu još par hiljada evra kao nosaču, a zarada je negde oko 100.000 evra. Tako da oni koriste tu sirotinju koja za njih obavlja te poslove.“
Nicović smatra da postoji mogućnost da je Beograd trebalo da bude samo privremena stanica za kokain koji je prenosio Peruanac:
„Mislim da je Beograd jedan od centara gde se sakupljaju ti nosači droge u unutrašnjim organima, jer Beograd nema opremu koju imaju zapadne policije, odnosno aerodromi u Parizu, Njujorku i slično. Koriste se zemlje koje su siromašnije, koje nemaju tu opremu da svakog putnika na aerodromu koji je sumnjiv rendgenski snime. Beograd se vjerovatno koristi kao jedan od punktova odakle se droga transportuje dalje na Zapad.“
Peruanac Tompson Arijas Vinsente Fidel imao je povratnu kartu na relaciji Lima-Beograd preko Karakasa i Milana, a u toku je policijska istraga kako bi se utvrdilo ko je trebalo da preuzme kokain.
Lambe Đorelijevski, iz Odelenja za suzbijanje narkomanije SUP-a Beograd, rekao je za naš program da je Beograd verovatno bio krajnje odredište ovog švercera:
„Po nekim našim pretpostavkama droga je bila namenjena za ovo tržište ovde. Nismo saznali za koga je doneo drogu, ali u svakom slučaju ovde je trebao da ga sačeka čovek, odnosno ,veza‘, kako to već funkcioniše.“
Đorelijevski, koji je iskusni policajac, kaže da je nošenje droge u utrobi uobičajeni način prenošenja narkotika u prahu, kao što su heroin koji dolazi iz Azije, i kokain iz Južne Amerike:
„Ljudi se nafiluju gutanjem raznoraznih kapsula, prezervativa i ostalih takvih oblika koji mogu da se modeluju po tom prahu, znači pune creva i želudac, ili pak kroz analni otvor ubacuju veće količine, a naravno pre toga se klistiraju da bi što veću količinu uspeli da prenesu.“
Švercere droge koji za svoje gazde u sopstvenom telu nose pošiljke u svetu kriminala zovu „mule“, a samo jedna „mula“ često može sigurnije da ponese teret nego obični krijumčari koji pakete nose u torbama jer sav prtljag na aerodromima prolazi kroz rendgen kontrolu. Ti šverceri u stanju su u stanju i da po nekoliko dana nose pakete u svojim telima, ali za to vreme ne mogu da jedu, već samo piju vodu u malim gutljajima.
Marko Nicović, potpredsednik Međunarodne policijske asocijacije za borbu protiv droge, rekao je za naš program da je krijumčarenje droge u telima švercera uhodanim kanalima od Južne Amerike do Evrope uobičajena praksa kriminalaca poslednjih dvadesetak godina:
„To je ustvari vrlo jeftin način, uz rizik da to pakovanje u želucu perforira. On njemu plati kartu iz Južne Amerike do Evrope par hiljada evra i isplati mu još par hiljada evra kao nosaču, a zarada je negde oko 100.000 evra. Tako da oni koriste tu sirotinju koja za njih obavlja te poslove.“
Nicović smatra da postoji mogućnost da je Beograd trebalo da bude samo privremena stanica za kokain koji je prenosio Peruanac:
„Mislim da je Beograd jedan od centara gde se sakupljaju ti nosači droge u unutrašnjim organima, jer Beograd nema opremu koju imaju zapadne policije, odnosno aerodromi u Parizu, Njujorku i slično. Koriste se zemlje koje su siromašnije, koje nemaju tu opremu da svakog putnika na aerodromu koji je sumnjiv rendgenski snime. Beograd se vjerovatno koristi kao jedan od punktova odakle se droga transportuje dalje na Zapad.“
Peruanac Tompson Arijas Vinsente Fidel imao je povratnu kartu na relaciji Lima-Beograd preko Karakasa i Milana, a u toku je policijska istraga kako bi se utvrdilo ko je trebalo da preuzme kokain.
