Nakon što je postalo očigledno da Skupština Srbije neće u skorije vreme usvojiti najavljeni Zakon o amnestiji – jer bi republički parlament morao tom prilikom da verifikuje i ostavke ministara iz stranke G17 plus, što nikako ne odgovora vladajućoj koaliciji – zatvorenici u više zatvora Srbije započeli su sa mirnim protestima. Ministar pravde Zoran Stojković tvrdi sa druge strane da će sam Zakon obezbediti okvir za očekivanu amnestiju nekih kategorija osuđenika:
„Zakon stoji u Skupštini nešto više od mesec dana.“
Znači u vašem interesu je bilo da se on što pre usvoji?
Znači, u interesu Vašeg Ministarstva bi u svakom slučaju bilo da se on što pre usvoji?
„Kako da ne.“
Ministarstvo pravde saopštilo je da će Zakon o amnestiji biti usvojen nakon proglašenja novog Ustava. Zatvorenici koji učestvuju u protestima sa druge strane nemaju strpljenja da čekaju na amnestiju, kojom im je obećano smanje kazni čak za trećinu. U Kazneno-popravnom zatvoru u Nišu, zatvorenici su već neko vreme zabarikadirani u svojim ćelijama i odbijaju da uzimaju hranu:
„Mi nemamo vremena za to. Rečeno je da će to biti po hitnom postupku. Nije rečen tačan datum kada će to biti.“
„Naš zahtev je – amnestija po hitnom postupku, kako su i obećali. To su igre političara.“
Nastavljate znači sa protestima?
„Da, idemo do kraja, do amnestije. Odbija se hrana, ne izlazi se iz paviljona, zatvorene su rešetke, blokirali smo vrata da nas ne bi pohapsili, jer u principu uvek kada se desi neki štrajk, oni hapse ljude.“
Čime ste blokirali ulaze?
„Krevetima i dušecima.“
Da li ste u kontaktu sa ostalim zatvorenicima iz drugih zatvora?
„Jesmo.“
Postoji li ta vrsta podrške i s njihove strane?
„Postoji. Svi odbijaju hranu.“
Slična atmosfera vlada i u zatvoru u Sremskoj Mitrovici:
„Trenutno se svi nalazimo po sobama. Na doručak je došao mali broj ljudi, možda nekih petnaestak ljudi od 650. Na ručak nije došao niko, to je sto posto sigurno.“
Šta vi konkretno tražite?
„Mi tražimo da se po maksimalno brzom postupku da amnestija i tražimo da bude amnestija u Srbiji, da ne bude selekcija. Dok to ne bude rešeno nećemo uzimati hranu.“
Podsećamo, takođe, da je poslednja velika pobuna u zatvorima u Srbiji zabeležena neposredno posle 5. oktobra 2000. godine. I tada su protesti organizovani u Nišu, Sremskoj Mitrovici i Požarevcu. Ekipa Radija Slobodna Evropa bila jedina koja je uspela da uđe u zatvor „Zabela“ kod Požarevca za vreme pobune. Evo kako je to izgledalo:
„Saminice su u podrumima. Zajedno sa pacovima. Tu spavaš – budi pacov, o tome se radi.“
Kad je napravljena ova zgrada?
„U vreme Miloša Obrenovića – 1828. godine.“
Skupština Srbije, koja je bi trebalo da usvoji Zakon o amnestiji, i zatvorenici najvećih zatvora Srbije za sada su čvrsto ukopani u svojim pozicijama. Profesor i viši naučni saradnik Instituta za kriminološka istraživanja Zlatko Nikolić upozorava na neke neželjene posledice koje bi mogle proisteći iz te pat pozicije:
„Pat pozicija je zbog sukoba interesa. Ministar ima svoja ovlašćenja, svoje mogućnosti šta može i kako može. Osuđenici nemaju strpljenja, niti želje da čekaju ono što im je, ne samo rečeno, nego je i javno objavljeno – koje kategorije će dobiti amnestiju ili neće. S druge strane ne možete očekivati od osuđenika kojima je svaki dan ili svaki minut težak, da imaju razumevanja za ,više‘ političke ciljeve. I brine me moguća radikalizacija protesta.“
„Zakon stoji u Skupštini nešto više od mesec dana.“
Znači u vašem interesu je bilo da se on što pre usvoji?
Znači, u interesu Vašeg Ministarstva bi u svakom slučaju bilo da se on što pre usvoji?
„Kako da ne.“
Ministarstvo pravde saopštilo je da će Zakon o amnestiji biti usvojen nakon proglašenja novog Ustava. Zatvorenici koji učestvuju u protestima sa druge strane nemaju strpljenja da čekaju na amnestiju, kojom im je obećano smanje kazni čak za trećinu. U Kazneno-popravnom zatvoru u Nišu, zatvorenici su već neko vreme zabarikadirani u svojim ćelijama i odbijaju da uzimaju hranu:
„Mi nemamo vremena za to. Rečeno je da će to biti po hitnom postupku. Nije rečen tačan datum kada će to biti.“
„Naš zahtev je – amnestija po hitnom postupku, kako su i obećali. To su igre političara.“
Nastavljate znači sa protestima?
„Da, idemo do kraja, do amnestije. Odbija se hrana, ne izlazi se iz paviljona, zatvorene su rešetke, blokirali smo vrata da nas ne bi pohapsili, jer u principu uvek kada se desi neki štrajk, oni hapse ljude.“
Čime ste blokirali ulaze?
„Krevetima i dušecima.“
Da li ste u kontaktu sa ostalim zatvorenicima iz drugih zatvora?
„Jesmo.“
Postoji li ta vrsta podrške i s njihove strane?
„Postoji. Svi odbijaju hranu.“
Slična atmosfera vlada i u zatvoru u Sremskoj Mitrovici:
„Trenutno se svi nalazimo po sobama. Na doručak je došao mali broj ljudi, možda nekih petnaestak ljudi od 650. Na ručak nije došao niko, to je sto posto sigurno.“
Šta vi konkretno tražite?
„Mi tražimo da se po maksimalno brzom postupku da amnestija i tražimo da bude amnestija u Srbiji, da ne bude selekcija. Dok to ne bude rešeno nećemo uzimati hranu.“
Podsećamo, takođe, da je poslednja velika pobuna u zatvorima u Srbiji zabeležena neposredno posle 5. oktobra 2000. godine. I tada su protesti organizovani u Nišu, Sremskoj Mitrovici i Požarevcu. Ekipa Radija Slobodna Evropa bila jedina koja je uspela da uđe u zatvor „Zabela“ kod Požarevca za vreme pobune. Evo kako je to izgledalo:
„Saminice su u podrumima. Zajedno sa pacovima. Tu spavaš – budi pacov, o tome se radi.“
Kad je napravljena ova zgrada?
„U vreme Miloša Obrenovića – 1828. godine.“
Skupština Srbije, koja je bi trebalo da usvoji Zakon o amnestiji, i zatvorenici najvećih zatvora Srbije za sada su čvrsto ukopani u svojim pozicijama. Profesor i viši naučni saradnik Instituta za kriminološka istraživanja Zlatko Nikolić upozorava na neke neželjene posledice koje bi mogle proisteći iz te pat pozicije:
„Pat pozicija je zbog sukoba interesa. Ministar ima svoja ovlašćenja, svoje mogućnosti šta može i kako može. Osuđenici nemaju strpljenja, niti želje da čekaju ono što im je, ne samo rečeno, nego je i javno objavljeno – koje kategorije će dobiti amnestiju ili neće. S druge strane ne možete očekivati od osuđenika kojima je svaki dan ili svaki minut težak, da imaju razumevanja za ,više‘ političke ciljeve. I brine me moguća radikalizacija protesta.“
