Dostupni linkovi

logo-print

Sporne još granice na Dunavu i povratak izbeglih


Mada su nekadašnji ministar inostranih poslova Hrvatske Mate Granić i bivši funkcioner SR Jugoslavije Željko Simić potpisali Sporazum o normalizaciji odnosa između dve zemlje još u jesen 1996. godine, dugo nakon toga se nisu primećivale bilo kakve posledice tog dogovora. Uspostavljeni su diplomatski odnosi, otvorene ambasade i rešena neka pitanja saobraćaja, ali su odnosi između Hrvatske i Srbije bili zategnuti i hladni sve do odlaska Slobodana Miloševića sa političke scene. Sva neslaganja oko onoga što se zbivalo tokom devedesetih gurnuta su nakon toga u drugi plan, ali očigledno ne slučajno. Ni sam ambasador Republike Hrvatske u Srbiji Tonči Stančić nije sklon da previše gleda unatrag:

«Mislim da pogled u povijest i osvrtanje natrag može imati jako velike posljedice u kretanju prema naprijed. Ako gledate natrag i krećete se prema naprijed spotaknut ćete se prije ili kasnije. Vrlo vjerojatno bismo teško postigli konsenzus o pitanjima naše nedavne prošlosti. Neću ulaziti u to tko je počeo rat, zašto ga je počeo, kako je završio, što se tijekom njega događalo, ali činjenica jeste da smo danas u jednom izvanredno povoljnom trenutku u odnosima Srbije i Hrvatske i da je velika odgovornost i na političkim elitama da ovaj vrlo povoljan trenutak i trend ne propustimo i ne upropastimo.»

Privredna razmena između Hrvatske i Srbije u neprekidnom je usponu, tako da ona sada već dostiže sumu od 700 miliona dolara. Hrvatska je sa druge strane jedna od retkih zemalja koja daje podršku Srbiji da se principijelno reši pitanje Kosova, kako ono ne bi bilo izvor novih problema na ovim prostorim. Bivši ambasador Srbije i Crne Gore u Hrvatskoj Milan Simurdić:

«Ja se naravno slažem da ne treba gledati u prošlost, ali čovek i kad vozi kola mora ponekad pogledati u retrovizor. Naravno, prvi put Beograd i Zagreb prave diplomatske odnose i to nije jednostavno, to je veoma zahtevno, pogotovo kad se zna šta je polazna tačka. Kada je napravljen taj osnovni, psihološki proboj oko viza, onda je već bilo mnogo lakše za razgovarati.»

Nakon niza sporazuma o slobodnoj trgovini, manjinama, penzijama ili protokola o Prevlaci, mnogi su gajili bojazan da bi vlade Ive Sanadera i Vojislava Košunice mogle da dovedu u pitanje taj trend. No taj strah, kako primećuje nekadašnji šef diplomatije Srbije i Crne Gore Goran Svilanović, nije bio osnovan:

«Odnos koji su uspostavili premijeri dve vlade, dakle predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i predsednik Vlade Hrvatske Ivo Sanader, nešto je što može da bude primer svima u regionu. Bilo je skepse da će promene doneti pad u odnosima. To se nije dogodilo, ja mislim upravo zbog ovog vodstva koje je iskazano u prethodnih nekoliko meseci i od strane Beograda i od strane Zagreba.»

Predsednik Odbora za međunarodne odnose pri Socijaldemokratskoj partiji Hrvatske Zoran Milanović zaslugu za dobre odnose između dve zemlje pripisuje i drugim političkim čelnicima:

«Mislim da su u trenutnom političkom settingu dvije osobe ovdje ipak odigrale i igraju najkonstruktivniju ulogu, a to su Mesić i Tadić.»

No uprkos svim pozitivnim znacima koji obeležavaju desetogodišnjicu diplomatskih odnosa Srbije i Hrvatske, još uvek postoje i neke sporne tačke. I dalje su otvorena pitanja, kako primećuje predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević, granice na Dunavu i povratka izbeglih, koja traže hitno rešenje:

«Problem izbeglih i raseljenih lica ima politiku stranu, ima finansijsku. Na tome se radi, mnogo više i bolje, ali dok se te posljedice rata ne ponište nećemo moći da idemo napred.»
  • 16x9 Image

    Slobodan Kostić

    Diplomirao na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; počeo da radi kao novinar u "Borbi", a nakon uspostavljanja državne kontrole nad ovim nezavisnim dnevnikom prešao u "Našu Borbu"; bio član uređivačkog kolegijuma "Vremena" i urednik u informativnoj redakciji TV B92.

XS
SM
MD
LG