Dostupni linkovi

logo-print

Počelo suđenje u slučaju "Suva Reka"


Prvooptuženi Radoslav Mitrović, donedavni pomoćnik komandanta Žandarmerije, izjavio je da nije kriv za ubistvo 48 Albanaca u Suvoj Reci. Mitrović je optužen da je naredio taj zločin, ali je pred sudom rekao da to nije učinio, i kao jedan od argumenata za tu tvrdnju naveo da je 26. marta, kada su se ubistva dogodila, bio u Prizrenu. Žao mi je stradalih, ali se ne osećam krivim, rekao je Mitrović koji je u vreme zločina bio komandant 37. odreda Posebnih jedinica policije „Niški odred“. Osmorica optuženih se terete da su, u nameri da rasele albansko stanovništvo iz Suve Reke, palili i pljačkali kuće Albanaca u Berištanskom naselju i ubili 46-oro članova porodice Beriša svih uzrasta i još dva Albanca.

Suđenje je počelo zahtevom Mitrovićevog advokata Gorana Petronijevića da zastupnik oštećenih Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, ne prisustvuje suđenju jer odbrana namerava da je predloži za svedoka. Petronijević je taj zahtev ovako obrazložio:

„Zbog toga što je ona u više navrata u javnosti prethodno iznosila činjenično stanje i smatramo da raspolaže podacima koji mogu da pomognu da se rasvetli postupak. Iznosila je činjenice, poznato je da se bavila istraživanjem slučaja Suva Reka, da je saslušavala svedoke, da je sprovodila ,parasudski‘ postupak i tako dalje.“

Nataša Kandić kaže da je istraživanje i dokumentovanje ratnih zločina profesionalna delatnost Fonda koji vodi, i ovako vidi zahtev advokata optuženih:

„Branioci optuženih se osećaju ugroženima kada sam ja u predmetima i uvek im je zadatak da pokušaju da me uklone iz procesa, međutim ne postoji nijedan pravi razlog na osnovu koga bi sud doneo takvo jedno rešenje.“

Advokat Goran Petronijević imao je i primedbu da je ovo suđenje ispolitizovano:

„Taj zločin je grozan, to je težak zločin nad albanskim civilima i tu nema dileme. Ali nikako ne mogu da opravdam zloupotrebu tog tragičnog događaja u političke svrhe na štetu Srba. Čitav postupak je tempiran tako da se koristi u političke svrhe. S jedne strane da se utiče na status Kosova kako bi se Srbima reklo – evo vi ste radili zločine i šta će vam sad Kosovo, a s druge strane da se ovde činjenicama potpomaže Haškom tribunalu u onom drugom postupku. Zašto? Propao im je Račak, propao im je Dubrovnik i treba im sledeći slučaj. „

Nataša Kandić smatra da u ovom procesu nema politike i naglašava da su prvi put za ratni zločin optuženi policajci koji su bili na visokim funkcijama:

„Neka prva reakcija pripadnika policije nakon smene Miloševića je bila da će svi oni koji su učestvovali u zločinu biti odstranjeni iz policije. Međutim, posle nekoliko meseci se videlo da se to ne događa i onda je nastupilo jedno ćutanje u MUP-u Srbije, tako da su se na mnogim funkcijama i dalje nalazili isti oni za koje je bilo ozbiljnih indicija da je odmah posle smene Miloševića zapravo trebalo da budu udaljeni iz tih institucija. Ja mislim da ovo suđenje treba da otvori to jedno ćutanje koje vlada i da ćemo imati otvaranje i nekih drugih slučajeva.“

Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva Srbije za ratne zločine, smatra da je važnost ovog suđenja velika jer se radi o jednom od najtežih zločina počinjenih tokom sukoba na Kosovu:

„Tada su pređene sve one civilizacijske crte o pravilima ratovanja i određeni su ljudi učinili, prema optužnici koja ih tereti, zaista nesvakidašnje zločine. Među stradalima bilo je i beba, starica, žena i dece. Zaista želimo da kroz ovaj postupak pokažemo da smo spremni da svaki takav pokušaj uvek sankcionišemo i da ratni zločin uvek mora biti kažnjiv i da ne može zastariti.“

Pored Radoslava Mitrovića, za zločin u Suvoj Reci optuženi su i Radojko Repanović, Nenad Jovanović, Slađan Čukarić, Miroslav Petković, Zoran Petković, Ramiz Papić i Milorad Nišavić.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG