Dostupni linkovi

logo-print

Skupština usvojila Ustav


RSE (Beta, B92)

Ustav će morati da potvrde građani Srbije na referendumu, a Skupština je uz usvojeni Ustav donela i odluku o raspisivanju referenduma za 28. i 29. oktobar. Referendumsko pitanje će da glasi: "Da li ste za potvrđivanje novog Ustava Republike Srbije". Na glasačkom listiću građani će se izjašnjavati zaokruživanjem reči "da" ili reči "ne".

Nakon sednice Skupštine, na kojoj je usvojen Ustav, predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da bi i parlamentarne i predsedničke izbore trebalo održati do kraja ove godine i da će se sigurno kandidovati ukoliko bude i predsedničkih izbora:

"Ja sam za predsedničke izbore raspoložen od prvog dana. Ja volim predsedničke izbore i radujem im se. S druge strane, volim političku utakmicu, a moj princip je da pobedi ko je bolji."

Tadić je rekao da smatra da predsednik Srbije treba da komunicira i sa onima koji ga podržavaju i sa onima koji ga ne podržavaju i da je zbog toga razgovarao sa pristalicama Liberalno-demokratske partije koje demonstriraju ispred Skupštine. Naime, pred sednicu Skupštine, dok je predsednik Tadić prilazio skupštinskoj zgradi, nekoliko desetina pristalica Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića dočekalo ga je zviždeći i uz uzvike "Izdaja, izdaja“. Tadić je tada prišao jednoj od učesnica protesta i, na njen komentar da je usvajanje Ustava sramota i da je on izdao Srbiju, predsednik je odgovorio "imaćete izbore“. Na protestu se okupilo oko 300 ljudi, osim Liberalno-demokratske partije, i pristalice Helsinškog odbora, Inicijative mladih za ljudska prava i Jukoma. Sa demonstrantima su i lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović i lider Lige Socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak. Policijske snage koje obezbeđuju zgradu Skupštine su oko 21.30 pojačane jednom žandarmerijskom jedinicom. Demonstranti su se postavili preko ulice i zaustavili saobraćaj. Okupljeni skandiraju "Lopovi, Lopovi", "Uhapsite Mladića", "Bojkot" i nose zastave Liberalno-demokratske partije.

Najznačanije odredbe novog Ustava Srbije:

Ustav predviđa da je Srbija država srpskog naroda i građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. U preambuli se navodi da građani Srbije donose ustav polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica i polazeći od toga da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Ustavom su definisani zastava (koja postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Državna zastava), grb se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb i himna (svečana pesma "Bože pravde"), službena upotreba srpskog jezika i ćiričnog pisma, dok se službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje zakonom na osnovu ustava. Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava. Srbija je svetovna država, navodi se u ustavu, i dodaje da su crkve i verske zajednice odvojene od države, a da se nijedna religija ne može uspostaviti kao državna ili obavezna.

U članu 14. navodi se da Republika Srbija štiti pravo nacionalnih manjina i da država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama, radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta. Zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, a pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali građani, pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije.

U članu 16. navodi se da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Srbije i da se neposredno primenjuju. U ustavu piše da se krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti ne zastareva. Ustavom se postojeća društvena svojina pretvara se u privatnu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom.

Autonomne pokrajine su Vojvodina i Kosovo i Metohija. Suštinska autonimija Kosova i Metohije urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu ustava, piše u predlogu ustava. Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a postojeće ukidati ili spajati po postupku predviđenom za promenu ustava. Predlog za osnivanje, ukidanje ili spajanje pokrajina utvrđuju građani na referendumu, a teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njihovih građana na referendumu. Autonomne pokrajine se između ostalog staraju o ostvarivanju ljudskih i majinskih prava, utvrđuju simbole pokrajine i njihovo korišćenje, upravljaju pokrajinskom imovinom. Autonomne pokrajine takođe imaju izvorne prihode kojima finansiraju svoje nadležnosti, obezbeđuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budžet i završni račun. Budžet Vojvodine je najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Srbije s tim što se tri odsto od tih sedam odsto koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Najviši pravni akt autonomne pokrajine je statut koji usvaja skupština autonomne pokrajine, uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine. O pitanjima iz svoje nadležnosti autonomna pokrajina donosi odluke i druga opšta akta.
XS
SM
MD
LG