Dostupni linkovi

logo-print

Zaoštrava se rusko-gruzijski spor


Rusija je sinoć završila operaciju povlačenja skoro svih svojih diplomata i njihovih porodica iz Tbilisija u znak protesta zbog poteza gruzijskih vlasti. Sud u Tbilisiju odredio je juče dvomesečni pritvor četvorici ruskih oficira, a uhapšeno je i 10 Gruzijaca za koje se sumnja da su umešani u špijunažu. Kremlj optužuje Tbilisi za antirusku politiku. Ruski ministar odbrane Sergej Ivanov:

"Apsolutno je jasno da je Gruzija izabrala vojnu opciju rešenja sukoba u Abhaziji i Južnoj Osetiji, i otuda proizlaze svi problemi."

Međutim, gruzijski predsednik Mihail Šaakašvili odbacuje ove navode:

"Mi smo postupili na osnovu našeg zakona i ustaljene međunarodne prakse. Gruzija nema nameru da izaziva sukobe. Cilj ovih poteza je isključivo sasecanje subverzivnih i špijunskih aktivnosti u Gruziji i mislim da smo to manje više ostvarili."

Ruski ministar odbrane Sergej Ivanov je kazao da u Gruziji "vlada banditizam" i "caruje situacija iz 1937. godine", aludirajući na vreme:

"Sve dosadašnje akcije gruzijskog rukovodstva mogu se okarakterisati kao besmislene, sa otvorenom željom da isprovocira Rusiju na neadekvatne reakcije, ali će naša reakcija ipak biti adekvatna i razumna."

Ivanov je ocenio optužbe za špijunažu kao "idiotske i apsolutno izmišljene". Međutim, gruzijsko Ministarstvo policije je objavilo audio i video zapise susreta ruskih oficira sa zavrbovanim agentima i predaje novca gruzijskim agentima. U međuvremenu, gruzijski ministar unutrašnjih poslova Vano Merabišvili optužio je Rusiju da koncentriše trupe na granici sa Gruzijom, dodajući da se u narednih nekoliko dana očekuju i manevri ruske crnomorske flote.

Procenjuje se da bi Moskva mogla da uvede neku vrstu ekonomskih sankcija Gruziji kao što je isplata doznaka mnogih Gruzijaca koji žive i rade u Rusiji. Kremlj je već zabranio uvoz gruzijskog vina i mineralne vode, čime je državna kasa u Tbilisiju oštećena za oko 100 miliona dolara, s obzirom da je reč o ključnim izvoznim artiklima.

Međunarodna zajednica poziva obe strane na uzdržanost. Portparol američkog Stejt departmenta Šon Mekkormak zatražio je od Rusije i Gruzije da reše spor diplomatskim sredstvima. On je istovremeno odbacio otpužbe da SAD stoje iza poteza vlasti u Tbilisiju:

"Gruzija je suverena država i njena vlada donosi odluke na osnovu procene šta je dobro za građane. Mi smo prijatelji gruzijskog naroda i vlade, kao što smo i prijatelji ruskog naroda i vlade. Čuo sam medijske priče o raznim teorijama zavere u koje su umešane i SAD. To je apsolutno neistinito. Ovde je reč o dve suverene države i mi ih ohrabrujemo da reše spor kao što bi to trebalo da učine dva suseda."

U međuvremenu, SAD i Velika Britanija nisu prihvatile ruski predlog rezolucije u Savetu bezbednosti kojom bi se osudio potez gruzijskih vlasti, ističući da pomenuti dokument nije izbalansiran. Ruski predstavnici, pak, smatraju da su neprihvatiljive promene koje predlažu Vašington i London jer bi se time drastilčno izmenila suština inicijative Kremlja. Predlogom ove rezolucije poziva se i na mirno rešenje spora oko separatističke provincije Abkhazija, koja nakon građanskog rata 1992-93. godine ne priznaje centralne gruzijske vlasti. Tokom pomenutog sukoba iz ove oblasti je proterano oko 250.000 Gruzijaca. Rusija pomaže Abhaziju isplaćajući penzije. Procenjuje se i da 90 odsto stanovnika ove oblasti ima i ruske pasoše. Tu su i ruske trupe koje bi trebalo da se povuku do 2008. godine. Međutim, Rusija je danas obustavila tu operaciju jer, kako je saopšteno, ne može se garantovati bezbednost vojske prilikom prolaska kroz teritoriju Gruzije. Prema gruzijskim izvorima, u toj zemlji se nalazi još oko 2.000 ruskih vojnika.

Ruski ministar odbrane Sergej Ivanov negira da njegova zemlja želi teritorije Abhazije i Južne Osetije. Ministar spoljnih poslova Abhazije Sergej Šamba kaže da su poslednje akcije gruzijskih vlasti povezane i sa rešenjem kosovskog pitanja:

"Mislim da je reč o dobro planiranim akcijama. Gruzija smatra da je nužno isprovocirati sukobe kako bi sprečila priznavanje nezavisnosti Abhazije koja bi sledila primer Kosova."

Gruziji se žuir da ispuni uslove za članstvo u NATO, a reintegracija dve separatisstičke oblasti je jedan od ključnih preduslova. Ruski oficiri su uhapšeni istoga dana kada je gruzijski predsednik Šaakašvili posetio spornu oblast Kodori Gorge na granici Gruzije i Abhazije. On ju je preimenovao u Gornja Abhazija u nastojanju da dokaže kontrolu nad tim regionom. Pre toga, 22. septembra, Šaakašvili je zatražio na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija da ruske trupe u Gruziji zameni međunarodni mirovni kontigent. Tokom ovog meseca uhapšeno je i nekoliko ključnih ličnosti iz proruske opozicije u Gruziji pod optužbom da su spremali puč protiv predsednika Šaakašvilija.

Odnosi Gruzije i Rusije zategnuti su od 2003. godine, kada je Mihail Šaakašvili došao na mesto predsednika nakon ružičaste revolucije, uz obećanje da će zemlju odvojiti od ruskog uticaja. Gruzija je, inače, tokom 19 veka potpala pod vlast ruskog carstva. Nakon Prvog svetskog rata, 1918. je proglasila nezavisnost. Tri godine kasnije Gruziju je okupirala Crvena armija i uključila u Sovjetski Savez. Godine 1991. ponovo je stekla nezavisnost.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG