Dostupni linkovi

logo-print

Odlaganje rešenja bi pogoršalo stanje


Pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid ponovio je tokom ovonedeljne posete Balkanu da rešenje treba pronaći do kraja ove godine i da predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica nisu lobirali protiv tog pristupa tokom nedavne posete Vašingtonu. Ben Vorks tim povodom za Radio Slobodna Evropa kaže:

"Jasno je da članice Kontakt grupa žele da što pre gurnu pod tepih pitanje Kosova da bi mogle da smanje angažman na Balkanu i fokusiraju se na Avganistan, Irak. Ustvari, radi se o diplomatskom nestrpljenju, odnosno nastojanju da se lepim željama ostvari ono što je u suprotnosti sa realnošću."

Drugačiji je stav Džona Palmera:

"To je urgentno jer se ne može unedogled odugovlačiti sa nerešenim pitanjem statusa Kosova. Time se još više pogoršava stanje, a ne olakšava pronalaženje rešenja. Zato smatram da je krajnje logično da međunarodna zajednica sada želi da utvrdi vremenski okvir za donošenje finalnog rešenja. Jasno je da će to biti veoma teško. Mislim da međunarodna zajednica uviđa da Kosovu treba dati nezavisnost, ali je izuzetno zabrinuta za zaštitu srpske i ostalih manjina i zato će možda i ubuduće biti neophodno međunarodno prisustvo kao garancija da će manjinska prava biti poštovana. Jasno je da je to težak trenutak za Srbiju koja treba da se suoči sa novom situacijom imajući u vidu i nezavisnost Crne Gore. Međutim, ako se reši status Kosova, time bi se otvorio put za dalje jačanje odnosa Srbije sa Evropskom Unijom kao i zemljama u regionu."

Osim kratkog roka, Srbija se protivi i bilo kakvoj nezavisnosti Kosova, što se sve češće pominje kao solucija. Ben Vorks:

"Većina u Kontakt grupi želi da nametne rešenje. Ona je saopštila da ni Beograd niti kosovske institucije ne mogu da blokiraju odluku o statusu. Na osnovu dosadašnjih stavova Evropske unije i SAD, Kosovo će dobiti neku vrstu nezavisnosti. Izgleda da se niko u Kontakt grupi ne obazire previše na već otvoreno iskazanu nameru albanskog premijera Sali Beriše da do 2013. godine ostvari projekat 'velike Albanije'. Niko se nije previše uzbudio zbog pokušaja albanske ekstremističke grupe da izvede terorističke napadu Crnoj Gori u vreme obeležavanja godišnjice napada na SAD, 11. septembra. U Kontakt grupi imaju iluziju da će nezavisno Kosovo biti država u kojoj će se poštovati pravo. Takođe, ništa nije urađeno na pomirenju na Kosovu. Sporazum o nezavisnosti Kosova podrazumevaće i da će međunarodna zajednica dugoročno njime upravljati. Ne znam da li će takav aranžman biti dovoljan da obezbedi zaštitu manjinskih prava, kulturnih i verskih znamenitosti. Međutim, takvo rešenje biće na duže staze neodrživo. Zapadne zemlje i dalje povlađuju propagandnom stavu da je Srbija protivnik mira bez obzira na stvarnu situaciju na terenu."

Džon Palmer smatra da će u svakom slučaju uloga međunarodne zajednice i dalje biti veoma značajna:

"Ne znam kakva će biti konkretna formula. Međutim, sigurno je da će bez obzira na nezavisnost Kosova biti zadržan nadzor međunarodne zajednice, kao i njene garancije prava manjina. Mislim da će buduća misija Evropske unije imati i kontrolnu i posmatračku ulogu."

Ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno upozorio da će njegova zemlja uložiti veto u Savetu bezbednosti ukoliko ne bude zadovoljna rešenjem za Kosovo. Ben Vorks:

"Pitanje je kako će reagovati Rusija i Kina. Po nekim informacijama, Rusija bi mogla da iskoristi nezavisnost Kosova kao presedan da bi tražila deo Gruzije, na primer Južnu Osetiju. Kina bi bila najdirektnija pogođena ovim presedanom, imajući u vidu Tibet koji je ona okupirala. Predsednik Srbije Tadić je tokom nedavne posete u SAD, kao i pojedini zvaničnici u Vašingtonu, upozorio da bi nezavisnost Kosova stvorila presedan i za Irak, mada državni sekretar Kondoliza Rajs i njeni saradnici tvrde da nije reč ni o kakvom presedanu. Možda u diplomatskom svetu lepih želja to nije presedan, ali u stvarnosti to jeste."

Da li je pretnja Moskve samo manevar da bi dobila koncesije na drugoj strani? Džon Palmer:

"Teško je zaključiti u kojoj meri je to diplomatska igra, ili je reč o stvarnoj Putinovoj zabrinutosti zbog zahteva za otcepljenjem na kriznim područjima na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza i kako će se to odraziti na poziciju Rusije, zatim briga za poziciju srpske manjine na Kosovu. U svakom slučaju, kao stvarni prijatelj Srbije, ja verujem da je i on zainteresovan da se pitanje Kosova reši što pre."

U slučaju nezavisnosti Kosova postoji bojazan da bi to išlo u prilog ekstremistima u Srbiji, koji bi čak mogli da dođu i na vlast, što bi ugrozilo i regionalnu stabilnost. Ben Vorks:

"Predsednik Srbije Tadić je ukazao na tu opasnost. Međutim, Stejt Department se ne obazire previše na to. S druge strane, pojedini članovi Kongresa kao što je Dankan Hanter, imaju u vidu tu opasnost i protive se nezavisnosti Kosova. No, većina u Vašingtonu ne razume terorističku pretnju sa Balkana, vahabistički ekstremizam koji se sa Kosova preliva u Makedoniju i u Srbiju, trgovinu drogom i ljudima. Ili ne razumeju ili ih se to jednostavno ne tiče."

Džon Palmer smatra, međutim, da građani Srbije treba da shvate da bi upravo oni imali najmanje koristi od pobede ekstremista:

"Svakako postoje problemi koji otežavaju donošenje rešenja o Kosovu. Tačno je da nema politički govoreći rešenja bez nedostataka. Međutim, mnogo toga će zavisiti od kredibilnosti i čvrstine garancija srpskoj manjini na Kosovu. Što se tiče same Srbije, njeni građani bi trebalo da shvate da im svaki ekstremizam, naprimer Srpske radikalne stranke, neće omogućiti boljitak, da zemlja postane deo novog Balkana na putu ka Evropskoj uniji. Mislim da se može desiti da nakon nezavisnosti Crne Gore i Kosova, paradoksalno, za 5 ili 10 godina, sve balkanske zemlje stvore uniju, za početak ekonomsku, možda monetarnu, kao deo priprema za njihovo punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Ironija je za balkanske zemlje da na kraju, članstvo u Evropskoj uniji podrazumeva uklanjanje granica, kakve sada postoje. Znači, u ovom trenutku je reč o prelaznom periodu, koji je neizbežna posledica nedavne tragične istorije na prostoru bivše Jugoslavije."

Po mišljenju Bena Vorksa, za Srbe je najbolja strategija da sačekaju da druga strana napravi grešku:

"Ne znam šta će se desiti. Radikali u poslednje vreme pokušavaju da budu malo umereniji. SAD i Evropskoj uniji je kratkoročno potrebna zapaljiva situacija. Za Srbiju je najbolje da čeka evoluciju ovog haosa koji će podrazumevati i sužavanje njenih granica, ali stalno potencirajući svoj problem, sve dok u Evropskoj uniji ne prevlada realističniji pristup Balkanu. A uslov za to je da u nekoliko evropskih zemalja levičarske vlasti budu zamenjene umerenijim konzervativnim. Postavlja se pitanje kako će reagovati Srbi u severnoj Mitrovici? Da li će uzeti oružje? Šta će se desiti u Sandžaku, Preševskoj dolini? Kao što sam već rekao, albanski premijer Sali Beriša potencira agresivniju iredentističku politiku u ovim i drugim regijama, kao što su Makedonija, Crna Gora, severna Grčka. Od takvih zalaganja se neće odustati sve dok ne izbije velika kriza. Zato mislim da je čak i za najradikalnije srpske snage bolje da budu strpljive i sačekaju da Albanci naprave pogubnu grešku."

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik smatra da će nezavisnost Kosova uticati i na Bosnu i Hercegovinu i da bosanski Srbi imaju isto pravo da se izjasne o svom statusu. Ben Vorks:

"U stvarnom svetu, isti sos se stavlja i na ćurku i na ćurana. Dakle, ako se Kosovu da nezavisnost to je očigledno presedan koji se može primeniti i na Repuliku Srpsku. Međutim, za mnoge u Vašingtonu to nije presedan i zato se SAD i Evropska unija protive bilo kakvoj nezavisnosti Republike Srpske ili njenoj uniji sa Srbijom. To ne znači da se dugoročno stvari neće menjati, jer zapadne zemlje svojim pristupom stvaraju toliko kontradikcija protivnih zdravom razumu i realnosti, što može izazvati takvu nestabilnost koju ne mogu ni da zamisle."

Drugačiji je stav Džona Palmera:

"Po mom mišljenju, ne postoji nikakva sličnost između Republike Srpske i Kosova. Kosovo je uvek bilo priznato kao poseban entitet u bivšoj Jugoslaviji, kao što je to bila i Bosna i Hercegovina. Igra beskonačnih secesija postaje kontraproduktivna i otežava srpskom narodu da uvidi koji su dugoročno gledano njegovi najvažniji interesi."
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG