Predsednik Srbije Boris Tadić pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija izložio stav Srbije da nema nametnutih rokova za rešenje budućeg statusa Kosova. Tadić je novinarima, posle nastupa na sednici Saveta bezbednosti UN, rekao da su članice Saveta iznele poznate stavove o Kosova:
"Možemo biti umereni otpimisti. Situaciju je komplikovao stav izvesnog broja članica Kontakt grupe. Taj stav ide ka uslovnoj nezavisnosti, čemu se mi snažno protivimo."
Tadić je rekao da, posle svih razgovora koje je vodio u Njujorku i šest godina posle demokratskih promena u Srbiji, "nema suštinskog poboljšanja naše pozicije u međunarodnoj zajednici".
* *
Kako se bližio početak sednice Saveta bezbednosti UN-a, poruke političkih predstavnika Srbije sve više su prestajale da budu diplomatski uvijene, da bi u razgovoru za Radio Slobodna Evropa savetnik predsednika Srbije Leon Kojen bio vrlo konkretan:
„Očekujem da će na toj sednici da se ispolji ista, suštinska razlika u mišljenju između s jedne strane velikih zapadnih zemalja i, s druge strane, Rusije i Kine koje vrlo čvrsto podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.“
Zoran Anđelković, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije i svojevremeno predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova, ubeđen je da su realne šanse da Rusija i Kina stave veto na pokušaj izglasavanja nove rezolucije Saveta bezbednosti kojom bi Kosovo dobilo nezavisnost. Ipak, u tome im mora pomoći i sama Srbija, kaže Anđelković:
„Ako mi nismo jedinstveni i ako ne pošaljemo jasnu poruku jedinstva oko toga da je Kosovo sastavni deo Srbije, onda ni ta podrška Rusije neće dati neki veliki efekat. Sasvim sigurno je važno da se takva jedna odluka ne donese u Savetu bezbednosti. A da li će neko unitarno da krene u priznavanje Kosova, time će se samo legitimisati ono što se u proteklih desetak godina dešavalo u nekim važnim centrima međunarodne zajednice.“
Drugačiji tonovi stižu sa drugog pola srpskog političkog spektra. Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović:
„To je opet ponavljanje Miloševićevih fraza i slabosti sa kojima se toliko puta do sada susreli. Ne očekujem da će Rusija uraditi bilo šta što bi je konfrontiralo sa svetom, pogotovo što je ona davno napustila prostor Kosova. Prenaglašeni tonovi u nacionalnim medijima su izraz naše nesposobnosti, a ne ruske spremnosti da se ozbiljnije angažuju kroz konfrontaciju sa Kontakt grupom ili Savetom bezbednosti.“
I politički analitičari u Beogradu su osetno oprezniji kada je u pitanju oslanjanje na ruski ili kineski veto u Savetu bezbednosti. Glavni i odgovorni urednik lista „Politika“ Ljiljana Smajlović spada u grupu onih komentatora koji u delovanju Rusije pre svega vidi rad za sopstveni račun:
„Moj je utisak da bi cela ova stvar sa Rusijom i sa njenom podrškom nama mogla da se završi tako što bi Rusija na slučaju Kosova mogla da dobije nezavisnost za Južnu Osetiju i za Abhaziju. Ali ne mislim da će Rusija da se ispreči pred odlukom da se Kosovu da nezavisnost. Mislim da će Rusija voditi računa o tome, ukoliko bi takva odluka bila donesena, da onda može tu odluku da iskoristi kako bi izdejstvovala priznavanje nezavisnosti Južne Osetije.“
Ivan Vejvoda, savetnik za spoljnu politiku nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, ne misli da će pitanje statusa Kosova dugo ostati nerešeno:
„Mislim da se ovde radi sam o jednom vremenskom odlaganju negde do proleća sledeće godine. Ono što bi moglo da proizađe iz takvog odlaganja, to je da u tom međuvremenu dođe do novih izbora u Srbiji i da se, ako je moguće nadati se, dođe do konsolidacije demokratske vlasti i samim tim onda i do jednog perioda od naredne četiri godine kada bi Srbija trebalo da ubrza demokratske reforme, modernizaciju i svoj put ka Evropi i Partnerstvu za mir, a potom i NATO-u.“
Da odlaganje odluke o konačnom statusu Kosova Srbiji može samo koristiti, smatra i Ljiljana Smajlović, jer iako nezavisnost Kosova nije sasvim izvesna, u ovom trenutku je sasvim izvesna volja velikih sila da tu nezavisnost izdejstvuju:
„Mislim da Srbija može da izdejstvuje veoma visok stepen autonomije za neke oblasti naseljene Srbima na Kosovu, i mislim da možda može da izdejstvuje i jednu drugu situaciju kada je reč o Republici Srpskoj.“
"Možemo biti umereni otpimisti. Situaciju je komplikovao stav izvesnog broja članica Kontakt grupe. Taj stav ide ka uslovnoj nezavisnosti, čemu se mi snažno protivimo."
Tadić je rekao da, posle svih razgovora koje je vodio u Njujorku i šest godina posle demokratskih promena u Srbiji, "nema suštinskog poboljšanja naše pozicije u međunarodnoj zajednici".
* *
Kako se bližio početak sednice Saveta bezbednosti UN-a, poruke političkih predstavnika Srbije sve više su prestajale da budu diplomatski uvijene, da bi u razgovoru za Radio Slobodna Evropa savetnik predsednika Srbije Leon Kojen bio vrlo konkretan:
„Očekujem da će na toj sednici da se ispolji ista, suštinska razlika u mišljenju između s jedne strane velikih zapadnih zemalja i, s druge strane, Rusije i Kine koje vrlo čvrsto podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.“
Zoran Anđelković, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije i svojevremeno predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova, ubeđen je da su realne šanse da Rusija i Kina stave veto na pokušaj izglasavanja nove rezolucije Saveta bezbednosti kojom bi Kosovo dobilo nezavisnost. Ipak, u tome im mora pomoći i sama Srbija, kaže Anđelković:
„Ako mi nismo jedinstveni i ako ne pošaljemo jasnu poruku jedinstva oko toga da je Kosovo sastavni deo Srbije, onda ni ta podrška Rusije neće dati neki veliki efekat. Sasvim sigurno je važno da se takva jedna odluka ne donese u Savetu bezbednosti. A da li će neko unitarno da krene u priznavanje Kosova, time će se samo legitimisati ono što se u proteklih desetak godina dešavalo u nekim važnim centrima međunarodne zajednice.“
Drugačiji tonovi stižu sa drugog pola srpskog političkog spektra. Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović:
„To je opet ponavljanje Miloševićevih fraza i slabosti sa kojima se toliko puta do sada susreli. Ne očekujem da će Rusija uraditi bilo šta što bi je konfrontiralo sa svetom, pogotovo što je ona davno napustila prostor Kosova. Prenaglašeni tonovi u nacionalnim medijima su izraz naše nesposobnosti, a ne ruske spremnosti da se ozbiljnije angažuju kroz konfrontaciju sa Kontakt grupom ili Savetom bezbednosti.“
I politički analitičari u Beogradu su osetno oprezniji kada je u pitanju oslanjanje na ruski ili kineski veto u Savetu bezbednosti. Glavni i odgovorni urednik lista „Politika“ Ljiljana Smajlović spada u grupu onih komentatora koji u delovanju Rusije pre svega vidi rad za sopstveni račun:
„Moj je utisak da bi cela ova stvar sa Rusijom i sa njenom podrškom nama mogla da se završi tako što bi Rusija na slučaju Kosova mogla da dobije nezavisnost za Južnu Osetiju i za Abhaziju. Ali ne mislim da će Rusija da se ispreči pred odlukom da se Kosovu da nezavisnost. Mislim da će Rusija voditi računa o tome, ukoliko bi takva odluka bila donesena, da onda može tu odluku da iskoristi kako bi izdejstvovala priznavanje nezavisnosti Južne Osetije.“
Ivan Vejvoda, savetnik za spoljnu politiku nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, ne misli da će pitanje statusa Kosova dugo ostati nerešeno:
„Mislim da se ovde radi sam o jednom vremenskom odlaganju negde do proleća sledeće godine. Ono što bi moglo da proizađe iz takvog odlaganja, to je da u tom međuvremenu dođe do novih izbora u Srbiji i da se, ako je moguće nadati se, dođe do konsolidacije demokratske vlasti i samim tim onda i do jednog perioda od naredne četiri godine kada bi Srbija trebalo da ubrza demokratske reforme, modernizaciju i svoj put ka Evropi i Partnerstvu za mir, a potom i NATO-u.“
Da odlaganje odluke o konačnom statusu Kosova Srbiji može samo koristiti, smatra i Ljiljana Smajlović, jer iako nezavisnost Kosova nije sasvim izvesna, u ovom trenutku je sasvim izvesna volja velikih sila da tu nezavisnost izdejstvuju:
„Mislim da Srbija može da izdejstvuje veoma visok stepen autonomije za neke oblasti naseljene Srbima na Kosovu, i mislim da možda može da izdejstvuje i jednu drugu situaciju kada je reč o Republici Srpskoj.“
