Vođeni pitanjem da bioskope posećuje sve manje ljudi, obišli smo jedan od nekad prestižnih bioskopa u centru Beograda i na projekciji filma «Sedam i po», nažlost, saznali da je sudbina bioskopa više nego tužna. U gotovo praznoj beogradskoj sali tek usamljeni par stidljivo odgovara na pitanje koje provlačimo kroz našu temu: Da li bioskopi umiru?
«Mislim da da, i da je sve manje ljudi u bioskopima.»
RSE: Jeste li videli koliko je danas ljudi bilo?
POSETILAC 1: Pa, nas dvoje, i možda još njih dvoje, troje.»
RSE: A šta mislite zašto je to tako?
POSETILAC 1: Zaista nisam razmišljao, ne znam. Možda ljudi više vole neke izlaske, klubove, ne znam.»
RSE: A šta vi mislite, da li umiru srpski bioskopi?
POSETILAC 2: Da.
RSE: Šta mislite zbog čega?
POSETILAC 2: Pa zato što možda mladi nalaze zadovoljstvo u nekim drugim stvarima.
RSE: Šta mislite da li bioskop u Srbiji umire?
POSETILAC 3: Polako, ali sigurno.
POSETILAC 4: Nažalost da, jer su pirati na ulicama i uzrok su baš pirati.
POSETILAC 5: U vreme DVD-ova, Interneta i drugih stvari, mislim da je bioskop već prevaziđen.
RSE: Ali vi ste ipak došli.
POSETILAC 5: Pa da, malo onako nostalgije radi. Nostalgije, nostalgije.
POSETILAC 6: Moguće je da su se ljudi orijentisali na onu kućnu varijantu više, da je ljudima jednostavno lakše. Možda i neka lenjost, ne znam.
RSE: Službenici na blagajni teška srca traže odgovor na pitanje gde smo to danas i gde su nestala ona vremena kada su ljudi u redovima čekali za kartu. Upravo je počela projekcija domaćeg filma «Sedam i po», recite mi koliko ste karata prodali danas?
BLAGAJNICA: Danas? Pa nešto malo, šta ima, za ove dve predstave sedam komada, to je sve. Ali inače, preko vikenda bude nešto bolje.
RSE: Recite mi koliko je dugo tako loša situacija kad je u pitanju poseta bioskopima?
BLAGAJNICA: O, to je već duži period da ide loše, npr. od ’90. i ’91. Da, počelo je od videorekordera, pa nadalje. Sve savremenije što ide, sve to ustvari odbija nam publiku.
BLAGAJNICA 2: Najglavniji uzrok je piraterija, jer film koji dobijemo kao premijeru, recimo, on je već mesec, dva dana u prodaji na DVD-u, tako da nema potrebe ljudi da dolaze da gledaju, bez obzira na cenu karte.
RSE: Vraćamo se na početak priče i odgovor tražimo u prodavnici filmova gde se sa polica nude hiljade diskova sa, može se reći, prilično niskim cenama.
PRODAVAČ: Ima od 99, pa do 1.500 dinara.
RSE: Je li kupuju ljudi filmove?
PRODAVAC: Jeftine da, samo jeftina izdanja.
RSE: Kupujete DVD?
KUPAC: Gledam, možda nešto.
RSE: Je li ima dobrih filmova?
KUPAC: Pa ima, ima dobrih.
RSE: Šta mislite da li je to razlog zašto ljudi sve manje dolaze u bisokop?
KUPAC: Zato što prvo izađu na DVD-u dok se još uvek daju u biskopima, pa je ljudim i jeftinije čak. Mislim da su karte isto skupe za bioskop.
Izlasci, nova poznanstva, nove ljubavi, druženja - sve pomenuto nekad se vezivalo sa biskopom, mestom za koje je mnogo puta trebalo čekati na kartu. Novo vreme donelo je drugačije trendove i vrednosti, a stari, dobri bioskop nekako sklonilo u stranu - i prepustilo uspomenama.
«Mislim da da, i da je sve manje ljudi u bioskopima.»
RSE: Jeste li videli koliko je danas ljudi bilo?
POSETILAC 1: Pa, nas dvoje, i možda još njih dvoje, troje.»
RSE: A šta mislite zašto je to tako?
POSETILAC 1: Zaista nisam razmišljao, ne znam. Možda ljudi više vole neke izlaske, klubove, ne znam.»
RSE: A šta vi mislite, da li umiru srpski bioskopi?
POSETILAC 2: Da.
RSE: Šta mislite zbog čega?
POSETILAC 2: Pa zato što možda mladi nalaze zadovoljstvo u nekim drugim stvarima.
RSE: Šta mislite da li bioskop u Srbiji umire?
POSETILAC 3: Polako, ali sigurno.
POSETILAC 4: Nažalost da, jer su pirati na ulicama i uzrok su baš pirati.
POSETILAC 5: U vreme DVD-ova, Interneta i drugih stvari, mislim da je bioskop već prevaziđen.
RSE: Ali vi ste ipak došli.
POSETILAC 5: Pa da, malo onako nostalgije radi. Nostalgije, nostalgije.
POSETILAC 6: Moguće je da su se ljudi orijentisali na onu kućnu varijantu više, da je ljudima jednostavno lakše. Možda i neka lenjost, ne znam.
RSE: Službenici na blagajni teška srca traže odgovor na pitanje gde smo to danas i gde su nestala ona vremena kada su ljudi u redovima čekali za kartu. Upravo je počela projekcija domaćeg filma «Sedam i po», recite mi koliko ste karata prodali danas?
BLAGAJNICA: Danas? Pa nešto malo, šta ima, za ove dve predstave sedam komada, to je sve. Ali inače, preko vikenda bude nešto bolje.
RSE: Recite mi koliko je dugo tako loša situacija kad je u pitanju poseta bioskopima?
BLAGAJNICA: O, to je već duži period da ide loše, npr. od ’90. i ’91. Da, počelo je od videorekordera, pa nadalje. Sve savremenije što ide, sve to ustvari odbija nam publiku.
BLAGAJNICA 2: Najglavniji uzrok je piraterija, jer film koji dobijemo kao premijeru, recimo, on je već mesec, dva dana u prodaji na DVD-u, tako da nema potrebe ljudi da dolaze da gledaju, bez obzira na cenu karte.
RSE: Vraćamo se na početak priče i odgovor tražimo u prodavnici filmova gde se sa polica nude hiljade diskova sa, može se reći, prilično niskim cenama.
PRODAVAČ: Ima od 99, pa do 1.500 dinara.
RSE: Je li kupuju ljudi filmove?
PRODAVAC: Jeftine da, samo jeftina izdanja.
RSE: Kupujete DVD?
KUPAC: Gledam, možda nešto.
RSE: Je li ima dobrih filmova?
KUPAC: Pa ima, ima dobrih.
RSE: Šta mislite da li je to razlog zašto ljudi sve manje dolaze u bisokop?
KUPAC: Zato što prvo izađu na DVD-u dok se još uvek daju u biskopima, pa je ljudim i jeftinije čak. Mislim da su karte isto skupe za bioskop.
Izlasci, nova poznanstva, nove ljubavi, druženja - sve pomenuto nekad se vezivalo sa biskopom, mestom za koje je mnogo puta trebalo čekati na kartu. Novo vreme donelo je drugačije trendove i vrednosti, a stari, dobri bioskop nekako sklonilo u stranu - i prepustilo uspomenama.
