Dostupni linkovi

logo-print

Od čega treba štititi decu usred Beograda?


Zoran RADULOVIC

„Nasrtaji huliganskih ponašanja su sve češća pojava, pogotovo od strane onih koji nemaju dovoljno sredstava za život. Takođe, narkomani, alkoholičari i slični presreću đake i otimaju im stvari, novac i tako dalje. Zbog toga smo uveli obezbeđenje.“

Ovako direktor beogradske Osnovne škole „Milan Đ. Miličević“ Tripko Međedović objašnjava razloge zbog kojih u ovoj školi već nekoliko godina funkcioniše privatno obezbeđenje. Po njegovim rečima, obezbeđenje se finansira delom iz fonda za portirsko radno mesto, a delom iz sredstava koje obezbeđuju sami roditelji:

„Imamo četiri čoveka koja obezbeđuju školu 24 časa. Rade u smenama 12+12 već godinama i to se pokazalo vrlo dobrim. Naravno, roditelji su ti koji su prihvatili neka naša zajednička razmišljanja i probleme i prihvatili da će oni velikim delom to obezbeđenje plaćati. Oni to čine i do dana današnjeg.“

Ali to nije sve. Za svaki slučaj, ova osnovna škola opremljena je i savremenim sredstvima osmatranja:

„Mi smo uveli i video-nadzor, tako da smo uglavnom pokrili sve moguće vidljive prostore kamerom, i spolja, znači u okruženju škole, školskom dvorištu, a isto tako hodnike, ulaze i tako dalje.

Branislav Cvetković, jedan od radnika obezbeđenja, govori o tome kako su učenici prihvatili saradnju sa ljudima koji ih nadgledaju:

„Ona deca koja su lepo vaspitana, ona to prihvataju. A ona deca koja nemaju kulture, ona već ne reaguju tako pozitivno i ne prihvataju to što se traži od njih – da budu disciplinovana.“

Što se učenika tiče, stiče se utisak da obezbeđenje ne predstavlja višak u ovoj školi. Međutim, kada su kamere u pitanju, stvari stoje malo drugačije:

„Paze na nas lepo, do sad se ništa loše nije desilo. Dobri su prema nama.“

„Nadgledaju, ne može na primer lopov da uđe, ili neko da nas dira ili tako nešto. Znači, to je baš dobro.“

„Pa mislim da je obezbeđene škole relativno dobro. Kad imam problem, velikom brzinom se nađu na tom mestu. S jedne strane je to pozitivnom, ali s druge, opet, ipak treba da imamo malo privatnosti. Da se nekad možemo i našaliti i tako, ne mora baš sve da bude snimljeno.“

„To je OK. Treba da se vidi koš ta radi od učenika i od nastavnika. Ali možda ipak ima previše kamera. Možda ne bi trebao baš svaki ćošak da se snima.“

Da podsetimo, projekat uvođenja „školskog policajca“ koji vodi računa o bezbednosti učenika započet je 2002. godine. Ali uprkos najavama da će sve škole imati svoje pozornike, policajce su dobile samo škole koje su, kako je procenjeno, bezbednosno najugroženije. Za ostale, bar za sada, nije bilo dovoljno finansijskih sredstava.
XS
SM
MD
LG