Dostupni linkovi

logo-print

Nesvrstani pred gašenjem?


Pokret nesvrstanih nije pred gašenjem, jedna je od poruka sa Samita. Otvarajući ovaj skup, kubanski ministar spoljnih poslova Felipe Perez Roke (Roque) je istakao da je postojanje Pokreta nesvrstanih sada u "ovom nepravednom svetu" potrebnije nego ikad i pozvao na jedinstvo svih članica pokreta:

"Sastali smo se nakon brutalne agresije protiv naše braće u Libanu. Sa indignacijom gledamo na genocid kome su svakodnevno izoženi Palestinci. U isto vreme, Iran je pod stalnim pritiskom zbog toga što demonstrira svoje pravo da razvija nuklearni program u mirnodopske svrhe u trenutku kada su i ostale nesvrstane zemlje izložene pretnjama preventivnim ratovima i agresiji."

Nesvrstani očito žele da redefinišu svoju misao i fokusiraju na aktuelna pitanja kao što su sukobi na Bliskom istoku i kriza oko nuklearnog programa Irana. Rat protiv terorizma koji vode SAD i njegovi saveznici na udaru su kritika nesvrstanih zemalja. Samit je prilika da ključni protivnici Vašingtona, kao što su predsednik Venecuele Hugo Čavez, Irana Mahmud Ahmadinedžad i Sirije Bašar al Asad, još jednom iskažu svoj gnev prema američkoj politici. Očekuje se da, pre svega, Čavez bude zvezda skupa. On je u poslednje vreme putovao u Kinu, Maleziju, Siriju i druge zemlje da bi sklopio poslove oko nafte, s obzirom da je njegova zemlja peta po proizvodnji crnog zlata u svetu, i istovremeno tragao za saveznicima u borbi protiv Bušove administracije. Kirk Baumen, ekspert za Latinsku Ameriku sa tehnološkog Instituta u Džordžiji:

"Čavez pokušava da proširi svoj levičarski pokret u Latinskoj Americi i stekne uporište u drugim delovima sveta, a Iran je jedna od takvih zemalja. On jednostavno voli da odlazi u regije koje su u sukobu sa SAD, pokušavajući da to iskoristi za svoje ciljeve."

Međutim, Baumen ne očekuje da ovaj Samit u Havani išta suštinski iznedri jer svoju misiju i dalje definiše pre svega u negativnom smislu. Po njegovom mišljenju, nesvrstani su protiv mnogo čega ali ne nude alternativu. Drugo, Baumen smatra da su zemlje, članice Pokreta toliko šarolike i razlikuju se tako da ih teško šta može istinski ujediniti osim trenutnog neprijateljstva prema SAD. Kao primer navodi afričke zemlje sa jedne, i Venecuelu Huga Čaveza, sa druge strane. Drugačiji je stav Donalda Čimanikera, direktora Instituta za razvoj na Univerzitetu u Zimbabveu:

“U poslednjih pet godina ključna je borba protiv terorizma, pre svega za SAD i Veliku Britaniju. To je definitivno uticalo na marginalizaciju pitanja koja se tiču ekonomskog razvoja zemalja Trećeg sveta."

Čimaniker kaže da je neprijateljstvo u zemljama u razvoju prema Zapadu izazvano pre svega pogubnim efektima globalizacije, kao što su nekorektna pravila trgovine, a od čega su jedinu korist imale multinacionalne korproracije. Po njegovom mišljenju, zemlje Trećeg sveta su bile prinuđene da otvore svoja tržišta, dobijajući zauzvrat neznatne beneficije od SAD i Evrope. To se može promeniti jedino ako se zemlje u razvoju okupe oko zajedničke platforme, koristeći forume kao što su Pokret nesvrstanih, naglašava Čimaniker. S druge strane, vodeći kubanski disident Elizardo Sancez kritikovao je lidere Pokreta nesvrstanih, ističući da treba da se fokusiraju na razvoj demokratije i poštovanje ljudskih prava u svojim zemljama umesto da troše vreme na praznu retoriku.

Očekuje se da će Samitu u jednom delu prisustvovati i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan. Delegacije Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine učestuju na ovom skupu u svojstvu posmatrača. Iako je uoči Samita najavljeno, šef kubanske diplomatije Roke nije mogao da potvrdi da li će lider ove zemlje Fidel Kastro biti domaćin svečane večere u petak, koja se priredjuje za lidere država članica. Ukoliko se to dogodi, to će biti prvo Kastrovo javno pojavljivanje od kada je pre više od mesec dana podvrgnut operaciji.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG