Dostupni linkovi

logo-print

Za novi ustav i protiv nezavisnosti Kosova


Miloš TEODOROVIC, Radovan BOROVIC

Beograd prihvata suštinsku autonomiju Kosova u okvirima Srbije. Takav stav stoji u dokumentu koji je predložio premijer Koštunica, a koji je zapravo sažet u stavu da:

„Za državu Srbiju Kosovo nikada neće biti nezavisno. Isto tako to znači daće za Srbiju, čak i kada bi pravnim nasiljem bilo oteto, Kosovo, po ustavu države, uvek biti njen sastavni deo.“

Koštunica je nastavio da upravo zbog takvog stava, Beograd trpi kritike o nekonstruktivnosti u pregovorima. U zaslugu srpskog pregovaračkog tima, on je stavio i to što u pregovaračkom procesu o budućnosti Kosova – nema napretka:

„Upravo je snaga naših argumenata najverovatniji razlog što do sada nema nikakvog napretka u razgovorima. Jednostavno, albanska strana uopšte nije zainteresovana da ozbiljno pregovara, nadmena, u komotnom uverenju da je Albancima unapred dato ono što im ne pripada, a to je nezavisnost Kosova.“

Od svog insistiranja da Kosovo makar formalno ostane deo Srbije, Beograd neće odustati, uprkos mogućnosti novih pritisaka u tom pravcu iz međunarodne zajednice, naveo je član pregovaračkog tima i Koštuničin savetnik Slobodan Samardžić:

„Pitanja koja se u međunarodnoj zajednici zvanično ne vezuju za Kosovo i Metohiju, kao što su obaveze prema Tribunalu u Hagu, proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, položaj i status Republike Srpske, tužba Bosne i Hercegovine protiv Srbije na Međunarodnom sudu pravde u Hagu, sve to će se možda sutra povezivati sa budućim statusom pokrajine.“

Šešeljevi radikali podržavaju vladin dokument, ali je zamenik predsednika te stranke Tomislav Nikolić zatražio odgovor na pitanje – šta će biti ako međunarodni faktori sa verbalnih, pređu na, kako je kazao, oružane pritiske:

„Kad nas napadnu oružjem, recite mi kako ćemo se braniti? U vašim rukama je nož. Skupština će da umesi pogaču, ali vi presecate, gospodo iz izvršne vlasti. I nemojte na mene da prebacujete priču o tome da želim rat, jer ja od vas čujem da je Kosovo i Metohija zauvek Srbija, a vi znate kakve to implikacije nosi.“

Posle skoro godinu dana bojkota rada parlamenta, Demokratska stranka, partija predsednika Tadića, vratila se u skupštinske klupe – pravdajući to raspravom o pitanju od širokog nacionalnog interesa. Na samoj završnici zasedanja, prekidan upadima i zvižducima radikala, poslanicima se obratio i predsednik Boris Tadić:

„Mi jesmo zastupali jedinstven stav, to je stav – ne prihvatamo nezavisnost Kosova i Metohije, ne prihvatamo podelu naše zemlje, ne prihvatamo kršenje međunarodnih akata koje može imati dalekosežne konsekvence po stabilnost ne samo Srbije.“

Socijalisti, na čijoj podršci opstaje Koštuničin kabinet, stali su iza ocena pregovaračkog tima, ali i uputili poruku vladi. Ivica Dačić:

„Nadam se da neće biti srpske ruke koja će potpisati nezavisnost Kosova i Metohije.“

Srpski poslanici osudili su i izjavu pregovarača Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija, o srpskoj kolektivnoj krivici, ali su s druge strane pozdravili najavu ruskog predsednika Vladimira Putina o mogućnosti da Moskva blokira buduću odluku Ujedinjenih nacija o Kosovu, ukoliko joj rešenje ne bude odgovaralo. Radikal Tomislav Nikolić:

„Ja vas molim da se to iskoristi u razgovorima s ruskom stranom. Ako predsednik Rusije jasno i glasno kaže da će u slučaju da to bude presedan, Rusija uložiti veto, da vidimo šta posle tog veta. „

Demokrata Dušan Petrović:

„U svakom slučaju je dobro da imamo jednu ovakvu izjavu. Bolje nego da se politika jedne velike sile kakva je Rusija koncipira na drugačiji način.“

Socijalista Ivica Dačić:

„Veću su pažnju u međunarodnim odnosima imali Luksemburg i Lihtenštajn nego Kina i Rusija za ovih šest godina. I na osnovu čega bi se danas Rusija založila za Srbiju u međunarodnim odnosima i rizikovala svoju političku i geostratešku poziciju?“

Iz G-17 plus Miloljub Albijanić:

„Izjava gospodina Putina jeste ohrabrujuća, ali je treba posmatrati u sklopu položaja Rusije i njenih pitanja.“

Inače, iz Kabineta premijera Koštunice, skupštinskoj sednici nisu prisustvovali ministar odbrane Zoran Stanković, kao ni šef diplomatije i član pregovaračkog tima Vuk Drašković, što su socijalisti i radikali pozdravili, navodeći da njihov izbor nije potvrđen u srpskom parlamentu, a nakon prestanka postojanja zajednice Srbije i Crne Gore.

* * * * *

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je sa premijerom Vojislavom Koštunicom postignut dogovor da se prvo donese novi ustav, a potom da se raspišu izbori, ako u Skupštini Srbije ne bude većine za ustavotvornu skupštinu, a pre okončanja procesa utvrđivanja finalnog statusa Kosova. Za potpredsednika Demokratske stranke Dragan Šutanovca to znači da bi nakon novih izbora buduća vlada imala puni demokratski kapacitet da razgovara o statusu Kosova:

„Mi već dugo vremena govorimo da je mnogo kvalitetnije i lakše voditi razgovore ukoliko Vlada ima pun kapacitet u parlamentu i među biračima. Nažalost, ova vlada nema kapacitet među biračima, a u parlamentu ga je davno izgubila, kada su otimani prvi mandati. Ubeđeni smo da bi se mnogo lakše i efektnije pregovaralo ukoliko bi imali novu vladu, koja bi imala pun kapacitet i na biralištima i u parlamentu Srbije i mislim da bi tada i te zemlje koje utiču na konačno rešenje ozbiljnije shvatale naše pregovarače.“

Na drugoj strani, poslanik Demokratske stranke Srbije premijera Koštunice, Dragan Šormaz, procenjuje da bi organizovanje vanrednih parlamentarnih izbora bilo nepotrebno ukoliko sve partije podrže skupštinsku platformu za pregovore o Kosovu i Metohiji, ali i Ustav koji bi jasno definisao novu poziciju pokrajine:

„Mislim da je interes Srbije da se donese novi ustav. Ne samo zbog Kosova i Metohije nego i zbog evropskih integracija. Kad se sve to uradi, zna se koliki je otprilike rok koji je potreban za sprovođenje tog ustava u život – nekih šest meseci sigurno, a onda se mogu raspisati izbori. Mislim da samo donošenje statusa Kosova ne zavisi samo od nas i od toga kad ćemo mi raspisat izbore, nego i od međunarodne zajednice i njihovog učešća u celoj toj priči.“

Najjača opoziciona, Srpska radikalna stranka, prema rečima lidera Tomislava Nikolića, ne beži od zalaganja za vanredne izbore, ali ipak želi da se proces utvrđivanja statusa Kosova okonča u sadašnjim političkim odnosima vlasti i opozicije:

„Ne mogu ja sada da računam na to da bi neko mogao da pobedi i da zatekne već dovedeno stanje skoro do odluke i samo još onda treba da učestvuje u odluci. Onaj ko dovede do odluke neka učestvuje u vlasti i kad se odluka bude donosila. Da se kaže – evo, promenjen je potpuno koncept pregovora, došla je nova vlast, pa neka rešava. Znate, kako vode pregovore, takav status treba da obezbede, a onda će narod na izborima ili na ulici da ih pita šta su to radili.“

Miloljub Albijanić, šef poslaničke grupe G17 plus, stranke vladajuće garniture, ne želi da vezuje pitanje vanrednih izbora i rešavanje statusa Kosova. On ponavlja da bi donošenjem novog ustava, Srbija pojačala svoj stav o budućem statusu pokrajine:

„Prosto, ovaj red stvari govori da mi hoćemo da dodamo pojačan stav donošenjem ustava da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, a s druge strane to omogućava raspisivanje izbora, jer donošenje ustava podrazumeva ustav, ustavni zakon i raspisivanje izbora po slovu ustavnog zakona.“

Politički analitičar i profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ocenjuje da organizovanjem izbora uoči donošenja odluke o konačnom statusu ne umanjuje pregovarački kapacitet srpskog državnog tima. Reč je o dogovorenoj strategiji, čije sprovođenje zavisi od poteza međunarodne zajednice, smatra profesor Stojiljković

„Onda bi se taj potez mogao interpretirati i kao nešto što je otprilike činjenična situacija. Taj trenutak treba sačekati sa stabilnom vlašću u Srbiji, demokratskom vlašću, koja ima stabilnu parlamentarnu većinu i ojačanu poziciju. Prosto sve ide ka tome i trebao bi samo da se desi splet nepredviđenih okolnosti da ovaj, čini se, u zadnjih mesec-dva dogovoreni ritam promena, ne bude realizovan. Međutim, očito da je to onda vezano za redosled poteza međunarodne zajednice.“
XS
SM
MD
LG